Izvor: JUGpress.com, 14.Avg.2018, 08:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivanišević: Od Caričinog grada napraviti centar
LESKOVAC-LEBANE
Rukovalac projekta Caričin grad i naučni savetnik Arheološkog institutа, Vujadin Ivanišević u intervjuuu za JUGpress kaže da se istraživanja na lokalitetu Caričin grad nastavljaju i da bi od ovog mesta trebalo napraviti svojevrsni centar .
JUGpress : Da li postoje planovi da se obave još neka iskopavanja oko Caričinog grada, oko naselja koje je već ranije otkriveno?
V.I: Za >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << sada ćemo biti fokusirani istraživanju samog Caričinog grada, a ono drugo što radimo su kartiranja tih arheoloških nalazišta na teritoriji grada. Teritorija grada se prostire na nekih 20 kilometara okolo grada, a ako uzmemo da je samo akvadukt deo grada i doseže do najviših vrhova Radana i da se odatle kretao ka Caričinom gradu, praktično za nas je Caričin grad mnogo šire od ovoga što se danas smatra samom metropolom negadašnjeg grada.
Mi ćemo, u svakom slučaju u budućnosti, ali najviše, naravno, zavisi i od sredstava, raditi i na istraživanju nekih drugih lokaliteta. Mi njih samo kartiramo i gledamo da one koji su najugroženiji , zajedno sa Narodnim muzejom u Leskovcu ili nadležnim Zavodom za zaštitu spomenika privedemo zaštiti. Mi smo poslednjih godina I u okolini Caričinog grada otkrili čitav niz rimskih jama ili srednjovekovnih, koje bi takođe trebalo staviti pod zaštitu. I posebno, ako se ima u vidu, da će na ovim prostorima da se otvore neki rudarski kopovi, tako da bi pre njihovih uništenja trebala služba za zaštitu da reaguje i da se oni istraže.
JUGpress : Da li to govori da je ovaj kraj neistraženo blago istorije daleke prošlosti? Imamo primer i one igle koja je pronađena na Hisaru.
V.I: O samoj igli ne bih govorio, pošto mislim da je ona problematična. Nauka je mnogo ozbiljnija stvar i nikada nauka nije poticala i počinjala od jednog predmeta. Da bi ste nešto mogli da datujete i da tačno odredite, ono mora da ima svoj jasan kontekst i da ima zaista jasno mesto nalaza, itd. i naravno da ima analize koje mogu da daju potvrdu toga.
Danas mi na Caričinom gradu upravo to i radimo, koristimo čitav niz savremenih analiza, radimo recimo analize metala iz tog perioda. Mi sprovodimo danas čitav niz analiza, zahvaljujući angažovanju srpskih i francuskih istraživača i kolega iz Nemačke, gde radimo u nemačkim laboratorijama čitav niz proučavanja raznih izotopa životinjskih kostiju, metala i nadamo se, u budućnosti, da ćemo da uradimo i neke vrste DNK analiza. Mi smo sproveli čak i analize DNK ostataka pacova u želji da otkrijemo da li je u Caričinom gradu bilo tragova velike kuge, da, u stvari, negde pokušamo da odgonetnemo zašto je, odjednom, došlo do naglog opadanja važnosti odnosno ekonomije i verovatno, populacije na tom prostoru u tom razdoblju. Znači, naše istraživanje ide i u tom pravcu.
JUGpress : Caričin grad još uvek nema turistički značaj koji bi trebao da ima zbog svega što on sadrži…
V.I: To je jedno od teških pitanja na koje bi trebalo odgovoriti, ali mislim da ono što nedostaje je veće ulaganje u prezentaciju samog Caričinog grada. S jedne strane su naučni rezultati koje smo dali, s druge su muzeološki rezultati gde imamo u Leskovcu odličnu izložbu o Caričinom gradu koja je od svih mojih kolega ocenjena visokim ocenama. Sad treba uraditi i prezentaciju samog Caričinig grada. Prvi koraci jesu učinjeni i već su počela ulaganja, a u svakom slučaju to bi trebalo nastaviti. Prošle godine je rađena rekonzervacija mozaika u krstionici, to je radio Republički zavod, ove godine su započete konzervacije kamene plastike i mislim da je to učinjeno u minut do dvanaest i ta plastika će biti sačuvana i konzervirana i biće slepljeni ti fragmenti koji su počeli da otpadaju. S druge strane, ove godine počinju radovi niškog zavoda na rekonstrukciji preostalog dela kula i bedema akropole, tako da će sa ovim ovogodišnjim radovima biti završen jedan segment konzervacije, to su bedemi akropolja, a onda treba da se nastave delovi oko samog akropolja, konzervacije, verovatno, samog trga. Tako da Caričin grad, ako se nastave ulaganja, može postati centralno turističko mesto na jugu Srbije, što on i zaslužuje, ali da bi to postao potrebna su značajnija ulaganja republičkih organa, ali bi mogli očekivati i ulaganja iz fondova Evropske unije za njegovu prezentaciju i konzervaciju.
JUGpress : Da li je bi smo trebali da se ugledamo na Bugare koji upravo zahvaljujući tim fondovima EU od svojih istorijskih i arheoloških vrednosti prave turističke atrakcije poput Malog starog grada i slično…
V.I: Ne samo Bugarska, mnoge druge zemlje su primer za to. I Poljska je dosta sredstava od EU dobila upravo na prezentaciju i konzervaciju svog nasleđa. To jeste jedan od modela koji bi u svakom slučaju mogao i trebao biti primenjen na Caričin grad.
NASELJE STARO 7.000 GODINA
JUGpress : Ono što mi znamo je da je na pragu jedno veliko otkriće, a radi se o nasljeu koje datira od pre 7000 godina i nalazi se u podnožju Caričinog grada.
V.I: O tome bi bolju informaciju dale kolege koje budu došle da rade sredinom avgusta. To je Arheološki institut Austrijske akademija nauka zajedno sa Arheološkim institutom Beograda. Tada ćete verovatno i dobiti prve informacije o onom što je u neku ruku i prethodilo Caričinom gradu, odnosno Justinijani Primi.
PodeliteFacebookTwitterGoogleEmailSkype
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
