Izvor: Politika, 28.Nov.2009, 23:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hod po oblacima i među ribama
Uprkos nesreći zbog koje je postao paraplegičar, Goran Todorović je nastavio da se bavi padobranstvom, a nedavno se oprobao i u ronjenju
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Prava ljubav nikada ne umire, to je životni moto Gorana Todorovića rodom iz Leskovca, padobranca 63. padobranske brigade iz Niša koji je u 32. godini postao paraplegičar jer mu se prilikom skoka nije otvorio padobran. Goran je uprkos nesreći ostao privržen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oblacima i u Sloveniji stekao veliki krug prijatelja, prvenstveno među onima koji su i sami uoči raspada SFRJ služili u čuvenoj niškoj jedinici.
Prednjači Slavko Perbil iz Maribora koji je, kako ponosno ističe, i sam služio 1980. u „63. niškoj”, u Specijalnoj padobranskoj diverzantskoj grupi. Odlučio je da Goranu pomogne da ode u Moskvu na operaciju matičnim ćelijama, uveren da bi to od Gorana opet načinilo zdravog čoveka. Slavkovom upornošću i veštom medijskom kampanjom Gorana je upoznala i zavolela Slovenija, pa je na ovdašnjim medijskim portalima stekao poštovaoce. Todorovićeve podvige najavljuje i redovno prati TV Slovenija uz sve slovenačke komercijalne televizije, pa je tako cela nacija uočila hrabrost mladog Srbina koji već dve godine zaredom skače iz aviona iznad Mežičke doline u želji da obori Ginisov rekord, što mu je ove godine i uspelo. Skup poduhvat je u Sloveniji podržalo mnogo sponzora ali i pojedinaca, a Goran je dokazao da je nezaustavljiv. Pošto je na minus 50 stepeni Celzijusovih skočio sa visine od 7.924 metra i za kilometar i popopravio dosadašnji rekord paraplegičara u skoku u tandemu, odlučio je da postane prvi srpski paraplegičar koji će obaviti ronilački ispit i to jedva šest godina od kobne nesreće koja ga je umalo koštala života.
„Radost je bila ogromna, a srce puno”, skromno komentariše najnoviji uspeh Goran, ovde omiljen pod nadimkom Faca, zato što mu ne nedostaje odvažnosti i ideja za adrenalinske poduhvate. Tako je Goran u bazenu sa prijateljima i pod budnim okom lekara vežbao ronjenje kako bi uspešno obavio i potapanje u moru što mu je logistički omogućio IAHD Adrijatik (Međunarodna asocijacija hendikepiranih ronioca) koja deluje u sastavu Američkog centra za ronjenje. Goranu je pomoć u bazenu nudila i Alenka, simpatična plavuša koja ga je pod vodom pratila i savetovala šta da čini kako bi savladao ronjenje još bolje.
Goranove ovdašnje avanture bodri i Savez paraplegičara Slovenije na čelu sa Barbarom Slaček, potpredsednicom društva. SlavkoPerbil, inicijator svih akcija, skromno umanjuje svoju ulogu humanitarca, ističe zasluge preduzeća „Evropet” iz Celja, glavnog Goranovog pokrovitelja, i pita zašto u Srbiji Goran ne uživa sličnu podršku. Jer u Sloveniji sve što je učinjeno za Gorana ima dobročiniteljsku notu u borbi da „nebeski letač” ponovo stane na noge.
„Zahvalan sam svima koji su pomogli kako u skoku, tako i ronjenju”, dodaje Slavko Perbil i podvlači da su sve odradili besplatno, od korišćenja bazena bez nadoknade, treninga, posebnog automobila za Goranove potrebe, sobe u hotelu u kome je Goran boravio"
„Zato me boli da se na molbe za pomoć pri Goranovom skoku i ronjenju koje sam poslao i u Srbiju, nije odazvao niko – nijedno preduzeće, nijedna državna ustanova, uključujući Ministarstvo sporta. Ne samo da se nisu odazvali, nisu me udostojili ikakvog odgovora ni na elektronska pisma, ni na telefonske pozive”, razočaran je Slavko Perbil.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 29/11/2009]
Pogledaj vesti o: Leskovac
