Izvor: JUGpress.com, 07.Okt.2025, 11:16
Gradski autobus, šta to beše?
LESKOVAC
„Stavi 500 dinara u džep, pa čekaj gradski kružni autobus“ kaže naš sagovornik
i iznosi svoje iskustvo. Dodaje da je nedavno video raspravu u skupštini
grada Leskovca na temu gradskog autobuskog prevoza i dodaje skoro da čovek ne
poveruje…
„„Ima nepravilnosti – niko nije kažnjen – kako tako funkcioniše…“ Čitaju
ljudi one izveštaje >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << kao da je sve u najboljem redu. Možda i jeste, ali iz
njihove perspektive, a evo kako to izgleda iz perspektive putnika. Jutarnji
polasci, (u tom periodu putnike prevozi preduzeće „Jugotrans“), su redovni i
čovek može potpuno da se pouzda u njih. Kolko se ja sećam, jednom je samo
izostao kombi zato što je imao malu saobraćajnu nezgodu, još na početku…
Polasci od 12.30 do 15.30, prevoznik „Frenki“, išli su gore-dole redovno sve
do kraja školske godine, znači negde do kraja juna meseca 2025. Počev od
septembra, od svih polazaka, ponekad, naglašavam ponekad, bude onaj polazak
u 13.30 – ostalih nema. Vrlo često od vozača, na moje pitnje „Što juče nisi
prošao?“ dobijem odgovor tipa: „Nije bilo vozača ili autobusa za neko selo,
pa su me preusmerili tamo i tamo…“ Verovatno tamo ima više putnika i više
keša, ili su ti putnici važniji od nas nekoliko koji koristimo kružni gradski
autobus.
Prevoznik „Kanis“ radio je nešto malo i nešto neizvesno krajem 2024., a od
početka 2025. uopšte se nije pojavio na liniji kružnog gradskog autobusa…“
Naš sagovornik smatra da će da nek kaže kako to kukaju dva prosvetna radnika
i tri zaludna penzionera, ali naglašava da problem nije broj polazaka,
problem nije cena karte, problem je izvesnost polazaka, da čovek može da se
osloni na tu liniju gradskog prevoza.
„Ako ja stojim na stanici u Dubočici, u 13.45 i autobus ne dođe, da bih stigao
na početak nastave onda moram da uzmem taksi, koji košta ko 400 dinara jedan
pravac, zato što u suprotnom kasnim. Od kuće do škole meni treba 45 – 50
minuta hodanja. U povratku se već organizujem i snalazim drugačije, ili
jednostavno idem pešice ako nije neko nevreme ili neka olomija. U toku
meseca dve nedelje radim u popodnevnoj smeni, to su 10 radna dana, pa puta
400 din, to izađe duplo više nego što od grada dobijem na ime prevoza.
Jednostavnije mi je kada znam da nema autobusa (kao npr. posle 15.30) i onda
krenem pešice, sat vremena ranije u odnosu na početak nastave i stignem na
vreme, ne moram da jurim, žurim i trošim novac na taksi. Izvesnost i
redovnost polazaka je važnija od broja polazaka i cene karte! Tako će ljudi
moći da se oslone na tu liniju i da počnu da je masovnije koriste.“
(Podaci čitaoca poznati redakciji)
I ovo Vam može biti interesantno
