Izvor: juGmedia, 17.Avg.2017, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grabež za grobna mesta
Milan Krstić iz Bunuškog Čifluka kraj Leskovca, moraće, po sudskoj presudi, da plati 170.000 dinara zbog zauzeća grobnog mesta na kome su se, tvrdi, 200 godina sahranjivali njegovi preci.
Sporan je deo parcele na njegovom porodičnom groblju u susednom Žabljanu, odakle se porodica Krstić preselila u Bunuški Čifluk 1980. godine, ali se njegovi najmiliji i dalje sahranjuju na žabljanskom groblju.
Na tom groblju >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << sahranio je u novije vreme: majku, oca, ćerku, sina i 2014. suprugu, na mestima gde su nekada, kune se, počivali njegovi preci.
“Još 2007. godine sam video da je neko stare kamene nadgrobne spomenike mojih predaka izvukao i bacio na gomilu, mesta koja sam planirao za suprugu, mene i sestru, i taj prostor ogradio, tako da nismo mogli ni prići do grobova moje dece, da zapalimo sveće”, priča čovek koji kaže da je istrošio sve pravne mogućnosti da dokaže da je zapravo njemu zauzeta stara parcela.
“Ostao mi još Kasacioni sud, ali ja nemam novca za advokata. Možda sam parnicu izgubio zato što sam sam sebe zastupao na sudu”, veli.
On se u međuvremenu žalio čelnicima mesne zajednice, pa je komšija iz Žabljana uklonio deo ograde. Suprugu je sahranio bez problema, ali je kasnije usledila tužba za zauzeće tuđe grobne parcele i sada, osim što mora da plati ometanje svojine i sudske troškove, moraće da ruši nadgrobni spomenik svoje supruge.
Do druge strane nismo mogli da dođemo putem telefona
Veli da su predstavnici mesne zajednice i sud stali na stranu tužitelja te da je glavni argument bio to što je druga strana u sporu navodno održavala baš taj sporni deo parcele, mada Krstić tvrdi da to nije tačno.
“Zašto bi neko održavao nešto što je moje, mesto gde su moji preci počivali?”, pita se.
“Sada ne znam šta da radim i kome da se obratim za pomoć. Teraju me da skrnavim spomenik svoje supruge. Smem u crkvi da se zakunem, smem na poigraf da idem da dokažem da su me najurili sa parcela na kojima su dva veka sahranjivani moji preci. Pravda, eto, nije dostižna”, ogorčen je ovaj, inače, veoma bolestan čovek.
Malo je grobalja u leskovačkim selima koja su zakonski parcelisana, nema komisije za dodelu grobnih mesta, kao ni katastarski list. Sahranjuje se ko gde stigne, a parcele oko već postojećih svežih humki zauzimaju brži i spretniji rođaci pokojnika.
Ovo je samo jedan od mnogih slučajeva sporenja oko grobnih mesta u leskovačkom kraju, gde se se duplo više umire nego što se rađa.
Milica Ivanović
