Izvor: novanasarec.org.rs, 31.Jul.2018, 07:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Golmani branili na tri kontinenta

VLASOTINCE

I sam priznaje da nije imao blistavu golmansku karijeru, i ako je bio raskošnog talenta, ali zato svi, oni koji ga znaju, saglasni su da je, on, Milisav Petrović ,,bata Miša” iz Vlasotinca sjajan trener golmana, pravi i najbolji učitelj i to onih čuvara mreže koji tek počinju da uče prve golmanske parade u fudbalu. Zbog obaveza na fakultetu Zaštite na radu u Nišu, a potom i na poslu, kao inženjer zaštite na radu, i svakodnevnog rada u leskovačkom SUP-u, prilično rano, kao aktivni igrač, napustio je legendarnu fudbalsku ,,Rosulju” i prestao je da brani gol vlasotinačke Vlasine. Poseduje trenersku ,,A” licencu i trener je fudbala prvog razreda, a ima želju da, uskoro, završi za trenera specijalistu za rad sa golmanima. Trenutno čita rusku literaturu o radu sa golmanima, koju mu je pre neki dan iz Moskve doneo Saša Grujić, član stručnog štaba najbolje seniorske košarkaške reprezentacije Rusije. Bio je aktivni učesnik više kampova sa mlađim selekcijama Jugoslavije, gde je radio sa mladim golmanima u Medulinu, Igalu, Kladovu, Karatašu, Prijepolje, Knjaževac, Vlasinsko jezero, Banji Vrujci…


Miša je dugogodišnji dobrovoljni davalac krvi, na radnom mestu u leskovačkom SUP-u bio je vredan i uzoran radnik, od strane Republičkog sekretarijata za unutrašnje poslove za uspešan rad dobio je vredno priznanje u zlatnom satu, dobitnik je i najvišeg opštinskog priznanja Oktobarske nagrade Vlasotinca, a od strane FSJO dobio je priznanje prilikom proslave 100-godišnjice fudbala u Srbiji.
– Ako zbog obaveza na fakultetu, a potom i na poslu nisam mogao da nastavim da se aktivno bavim fudbalom, ipak, ostao sam veran fudbalu, i to do današnjih penzionerskih dana, kao trener golmana. Taj posao i taj rad sa mladim golmanskim naraštajem čini me presrećnim i radim ga sa puno ljubavi sve u želji da iznedrim još nekog golmana za najveću fudbalsku scenu – kaže nam bata Miša, na početku razgovora i njegove najomiljenije teme priču o golmanima.
Imate prilično veliki broj golmana koji su odnegovani pod vašim stručnim radom ?
– Tako je. Mnogi su ponikli u mojoj golmanskoj školi, i mnogi od njih osetili prvoligaški barut na fudbalskim terenima bivše Jugoslvije a potom i današnje Srbije. Neki su i odustali, ali su mnogi postali akademski građani, i sa fakultetskim diplomama a neki su otišli u političare.


Neki su branili i u Evropi ?
– Ne samo u Evropi, leskovčanin Miloš Kocić u Americi, Velimir Zdravković u Indoneziji, Dejan Pešić u Iranu, Aleksandar Kocić u Italiji, Špaaniji, Milan Nikolić u Šarlou u Belgiji a njih desetak branilo je u više renomiranih klubova iz cele Evrope. Izuzetni talenti i dobri golmani bili su Živojin Andrejević, Velibor Đekić, Živojin Bidžić, Velibor Đekić, Milan Jojić, Sreten Stojković, Velimir Zdravković i još neki ali nisu dostigli one visine, za koje su objektivno posedovali kvalitete.
Nekada su na našim terenima branili izuzetno kvalitetni golmani. Toga danas nema, u čemu je problem ?
– Golmani su ranije bili najbolji i najistaknutiji pojedinci u svojim klubovima i u reprezentaciji, i to, na najvećim fudbalskim priredbama na svetu. Šoškić i Ćurković u Partizanu, Dujković u Crvenoj Zvezdi, Enver Marić pod Bijelim bregom u Mostaru, Mutibarić u skopskom Vardaru, Janjuš u Želji iz Sarajeva, Vukčević sa splitske Plinare, Knežević i Pantelić iz niškog Radničkog, pa Ilija Pantelić i Ratko Svilar iz novosadske Vojvodine, Zoran Simović iz Kruševca, Rizah Mešković iz tuzlanske Slobode, I da ne nabrajam više, treba puno prostora. Sve bolji od boljeg.
Koji je po vama problem što danas u našem fudbalu nema više takvih čuvara mreže ?
– Izgubili smo najvažniju stvar, izgubili smo jugoslovensku školu golmana i svoj identitet. Nema stručnog i kvalitetnog rada, sve se svodi na fizičkim predispozicijama. Traži se, najpre, od golmana da je visok, a zaboravlja se na mnogo bitnije stvari. Ne mogu nikad da prođu kalkulanti i slabići, već samo hrabri i odvažni. Ja sam sa golmanima radio svakodnevno, i za vreme Božića i Uskrsa, i za mene nije bilo ni leta ni zime. Igrao sa njima tenis, košarku, plivao u Vlasini, bio uz njih uvek kada su branili gol, gotovo da sam bio s njima u svakodnevnoj komunikaciji.


U Vlasotincu ,,proizvedeno” je desetak golmana koji su imali blistavu karijeru. Koji razlog da se više ne ,,rađaju” golmani na legendarno fudbalskoj ,,Rosulji” ?
– Ja sam mnogo godina u Vlasini radio bez dinara nadoknade, amaterski i iz ljubavi. Toga danas više nema. Oni koji su do skora tamo bili nisu ništa radili i njihovi golmanski produkti ne postoje. I ne samo golmani, već, godinama unazad, uopšte skoro nije bilo igrača za višu fudbalsku scenu. Nemogu decu da vode nestručne osobe, koje se ne razumeju u ono što žele da rade i isključivi motiv im je novac. Trener mora biti, pre svega, pravi pedagog i psiholog, koji će, pored ostalog, na pravi način i sa puno autoriteta vaspitavati tu mladu decu. Vikom, galamom i psovkama i unošenjem deci u lice ništa se ne postiže. Dakle, samo ozbiljan stručni i kontinuirani rad vodi do uspeha. To je jasno kao dan, ali to mnogi ne shvataju i ne žele da prihvate kao neminovnost.
Ako je već fudbalska Vlasina ,,presušila” i izgubila svoj golmanski identitet, vidite li, bar, nekog naslednika u golmanskom treneru ?
– Da sam bio angažovan i radio na ,,Rosulji”, ovo vreme koje nisam bio tamo, Vlasina bi, garantujem, imala najmanje pet golmana za najvišu fudbalsku scenu. Neću i ne želim da govorim o mojim trenerskim naslednicima u Vlasini. Ali, zato verujem u znanje i stručnost Nenada Petrovića ,,Persija” iz Leskovca, koji je bio odličan golman i koji ima puno trenerskog štofa i istinskog potencijala da postane odličan trener golmana. On već ima svoju golmansku školu i izuzetno dobro i stručno radi i lično sam uveren da će iznedriti golmane koji će se vinuti u sam vrh srpskog fudbala, a verujem i više – uveren je bata Miša, koji i dalje, tokom čitave zime, pored reke Vlasine radi sa mladim golmanima uprkos hladnom vremenu, a, kako kaže, ima ponudu da radi u ŽFK ,,Mašinac” Trace PZP Niš i u Školi fudbala u Sokobanji.


Fudbalski raritet
VLASOTINČANI NA GOLU REPREZENTACIJE
U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1998 godine u Francuskoj gol državne reprezentacije Jugoslavije u Španiji protiv domaćina, sredinom decembra 1996.godine, čuvali su dvojica Vlasotinčana, koji su bili odnegovani pod trenerskom rukom ,,bata Miše”.
– Aleksandar Kocić u Valensiji bio je na golu naše seniorske selekcije, dok je Dejan Pešić u Kasteljonu branio za mladu selekciju, i obojica su jedno vreme čuvali gol šampionske Zvezde Taj dan bio je veliki dan za mene, i najveće priznanje za moj rad – priseća se bata Miša tog vremena od pre dve pune decenije.

Prijateljstva
JEDAN JE ŠOLE
U svom dugogodišnjem radu vrlo često znao je da se posavetuje sa našim nekadašnjim najboljim golmanima, a sa nekima je i u veoma bliskim i prijateljskim odnosima.
– Veoma bliske i prijateljske odnose imam sa Milutinom Šoškićem, Miodragom Kneževićem, Ratomirom Dujkovićem i Enverom Marićem, a blizina Niša mi dozvoljava da, ponekad, posetim Kneževića koji je bio golmansko čudo na niškom Čairu. Svi oni bili su odlični golmani. Ma, prave golmančine, a još više prava ljudska gospoda. Iz poštovanja prema Šoletu, kao mom uzoru, jedan deo svoje kuće pretvoriću u ,,Muzej Milutina Šoškića” – otkriva nam svoju tajnu Miša Petrović.

Vlastimir Stamenković
Pogledaj vesti o: Fudbal

Nastavak na novanasarec.org.rs...