Izvor: JUGpress.com, 27.Maj.2020, 23:01

Gojko Veličković o Autobuskoj stanici, socijalnoj pomoći, Cvetanoviću, izlasku na izbore

LESKOVAC

Nekadašnji predsednik opštine Gojko Veličković, rekao je intervjuu za JUGpress da je aktuelni gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović ” jedan od korisnika socijalne pomoći” kao i da je “jedan državni sekretar veliki korisnik te pomoći, tako da oni bi trebali, pošto sam ja sve to izdržao i o tome nisam govorio, da zaćute”.

>> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com <<

Veličković je ovo rekao odgovrajući na nedavne optužbe Gorana Cvetanovića da je on ” kriv za Autobusku stanicu” a pominjao ga je i u kontekstu čuvene afere sa socijalnom pomoći iz vremena kada je Veličković bio predsednik opštine a Cvetanović , kao njegov koalicioni partner, predsednik Skupštine opštine Leskovac.

Cvetanović je tada tako odgovorio na pitanje novinara zašto radnici leskovačke Autobuske stanice i Pijace nisu medju onima kojima se iz republičkog budžeta isplaćuju tri minimalca kao pomoć zbog pandemije, iako je i jednima i drugima tada naloženo da ne rade.

JUGpress: Kako tumačite činjenicu da kada je, pre neki dan, gradnonačelnik

pitan zašto „Pijaca“ i „Autobuska stanica“ nisu dobile pomoć u vidu

tri „minimalca“ za radnike, koje su dobile privatne firme i koje su

dobijale i subvencije za zapošljavanje radnika, da je on najveći deo

vremena isključivo govorio o vama u kontekstu „Autobuske stanice“?

Veličković: Očigledno je da sam ja njegova opsesija. Taj opsesivni

momenat je kod njega pruisutan u dužem vremenskom periodu, čak i u

vremenu kada smo neke poslove radili zajedno. Mislim da je on jedna

univerzalna ličnost i da ima različite talente. On bi bio odličan

fudbaler, ima odličan volej kada su u pitanju saradnici. U atletici bi

bio vrstan bacač piksli, ili bi se odlično snašao u streljačkim

disciplinama magnumom 357, ili, recimo, kada bi se bavio tenisom, bio

bi uspešan, jer je tamo osnovni rekvizit reket… Objektivno, Goran

Cvetanović je čovek koji ne treba da se bavi onim što ja radim, nego

onim što on radi, svojim postupcima, svojim odnosom prema ljudima…

Ostali ljudi koji su akteri u političkom životu treba da budu potpuno

van njegovih ingerencija i interesovanja, jednostavno, on treba da

sprovodi program zbog koga je izabran za gradonačelnika. Sve ostalo je

stvar ostalih ljudi koji se bave politikom.

JUGpress: Da li je to možda pokazatelj da postoji izvesna zebnja da vi

možete da pokupite te „nezadovoljne“ glasove koji se sve više javljau

u SNS-u?

Veličković: Ja imam dobar krug prijatelja u SNS-u, tamo sam bio i tamo

ima divnih ljudi. Na žalost, svi ti dobri ljudi su voljom čoveka koji

upravlja gradom potpunu dezavuisani. Oni su potpuno ostavljeni van

tokova, a mogli su da daju doprinos SNS-u, rako da su izašli iz te

priče ili su jednostavno morali da odu. Ja to ne bih komentarisao,

imam prijatelje koji su otišli i znam razloge zbog kojih su otišli.

Ovo je jedino što mogu da izgovorim o Goranu Cvetanović u njime se ja

neću baviti tokom kampanje. To da on ima potrebu da se baavi mojom

ličnošću ili onim čime se bavim je njegov problem, ali ono što

objektivno mogu da kažem da sam ja na s njim na sudu zbog jedne lažne

krivične prijave koju je uputuio Višem javnom tužilaštvu. Tri godine

stoji predmet u Osnovnom sudu, tri godine ne presuđuje sudija koji je

zadužen da to presudi. Posle dve ipo godine je, 30. marta, zakazano

suđenje u vreme korone. Tada je, razume se, suđenje odloženo zbog

situacije u kome su se zemlja, sistem i pravosuđe našli i ja očekujem

da se to desi uskoro. Da je završen taj proces Goran Cvetanović ne bi

imao o čemu da govori, ali dobro, neću ga pominjati u kampanji, kao ni

bilo koga drugoga. Da li će ljudi želeti da glasaju? Pa ljudi su se

uželeli normalnog odnosa u politici. Ljudi su se uželeli vremena kada

ne caruju spinovi u politici, kada nema nekog ubrzanja protoka

informacija koje navode na vodu onome ko u tom trenutku drži vlast.

Nama je potrebno da vlast mirno, razložno i efikasno odgovori na

izazove koji su pred njom.

MULTIPLIKACIJA VREDNOSTI

Sadašnji gradonačelnik je sklon multiplikacijama vrednosti koji se

tiču izgradnje objekata i to je kod njega normalna pojava. Ja se sećam

situacije koju smo imali sa kućom doktora Stojkovića gde smo u

projektu koji smo trebali da završimo sa 11,4 miliona, a koji su inače

radili kvalitetni građevinski inženjeri u to vreme, završili na 23

miliona. Dakle, gotovo duplo. Ja sam posle 13,6 miliona, znači

prekoračenja od 5,6 miliona dinara, prestao da odobravam ta sredstva

preko Izvršnog veća, odnosno sadašnjeg Gradskog veća. Taj deo je

preuzela skupština i skupština je odobravala predsedniku skupštine

sredstva do 23 miliona kako bi se završio objekat koji je, ponavljlam,

u startu bio vredan 11,4 miliona. Ništa se značajno nije promenilo u

toj cifri i to me, pomalo podseća na priču oko škole „Josif Kostić“.

Ona je leskovački Skadar na Bojani, objekat koji još uvek ne može da

se završi bez dobrih davanja od milion i kusur evra. Mislim da taj

netransparentan način u šta se ulažu sredstva i ta loša projsimacija u

startu koja može da izazove sumnju u znanje koji procenjuju vrednost

objekta, da ne govorim o palim plafonima u školama, o svemu onome što

prati gradnju u vremen mandata, sve ono što se događa u toj oblasti

obnavljanja, izgradnje i ostaloga, poprima dimenzije koje su ljudskom

umu neshvatljive. I zato mislim da moramo u jednom trenutku da se

zapitamo gde odlazi novac poreskih obveznika, ko i na koji način ga

koristi, ko raspolaže s njim? Mi ćemo se potruditi da javno, dnevno,

klikom na sajt gradskog budžeta u svakom trenutku građani mogu da vide

gde se troši njihov novac, ko potpisuje za trošenje njihovog novca i

da u svakom trenutku mogu da pitaju na bilo koji način zašto je to

utrošeno i da dobiju jasan i precizan odgovor. To će vratiti ljudima

poverenje u ono što rade političari. Ima se utisak u javnosti da, kad

se političari približe kasi, onda nastaje lom. Taj utisak mora da se

otklioni, nisu svi političari takvi, da neko uzima od nekog ili neko

jednostavno prisvaja narodne pare. Niko od nas i nema prava da to

radi.

 AUTOBUSKA STANICA

JUGpress: Uvak kada se postavi pitanj Autobuske stanice, pominje se i Vaše

ime. Šta se tamo dešavalo?

Veličković: To je bila potpuno propala firma, koju smo vratili, koju

smo potpuno oporavili i koja je od dnevnog pazara od 122.000 došla na

pazar od 600.000, mesečno, dakle, od 3,7 miliona je došla na 18

miliona mesečnih prihoda u vreme mog direktorovanja tamo. Ja sam rekao

i mislio sam, kada sam odlazio, da treba da dođe mnogo velika budala

da uništi ono što ono što je ekipa ljudi sa mnom stvorila na toj

autobuskoj stanici. Imam utisak da se to, ipak, dogodilo sada, u ovom

periodu. Neverovatno je da se izbor ekipe, koji se dogodio posle mog

odlaska, ekip akoja je tamo bila su bili mladi i ambiciozni ljudi,

koji su tokom dve godine koliko sam bio tamo, učili, sazrevali i

naučili su taj posao oko saobraćaja i finansijskih transakcija. Sada u

toj Autobuskoj stanici je finansijski direktor srednješkolac, što je

van pameti. Šef stanice je završio sa 57. godina srednju školu…

JUGpress: Da li je tačno da ste mu Vi plaćali školovanje?

Veličković: Platila je firma. Mi smo želeli, ali i on je želeo da se

obraziju i to smo mu platili, ali i ostalim radnicima koji su to

hteli. Mi mislimo da ljudi zaslužuju pravo da se usavršavaju, tu ništa

nije sporno. Ali, kad tamo napravite tu priči i kad gradonačelnik

počne da priča o tome on mora da se seti da su se dve godine usvajali

moji izveštaji i da su bili najbolji u skupštini. Mora da se seti da

me je poslao u kolektiv koji je imao 50 miliona dubioze, a 14,6

miliona neisplaćenih poreza, ogromna dugovanja prema prevoznicima i

sve smo mi to rešili…

SOCIJALNA POMOĆ I FUNKCIONERI

I na kraju, Goran Cvetanović je mene pominjao i u kontekstu čuvene

socijalne jednokratne pomoći. On je jedan od korisnika te pomoći.

Takođe, i jedan državni sekretar je veliki korisnik te pomoći, tako da

oni bi trebali, pošto sam ja sve to izdržao i o tome nisam govorio, da

zaćute. Podsećam da je on u to vreme bio predsednik skupštine i kao

predsednik skupštine usvajao budžete. Ali, ne treba se vraćati na

priču sa stvarima koje su se davno završile, mnogo vremena je prošlo,

ali objektivno, ako ljudi žele da čačkaju po tome, moglo bi mnogo loše

da se završi po njih.

JUGpress: Iako već dugo niste aktivni na leskovačkoj političkoj sceni, vaše

ime i dalje izaziva različite emocije, kako na političkoj sceni, tako

i među građanima. Koji je bio vaš motiv da se ponovo aktivirate, pošto

pripremate listu za učestvovanje na lokalnim izborima?

Veličković: Ekipa koja me godinama prati i ja smo dugo razmišljali o

mojim političkim aktivnostima, da li da uopšte učestvujemo na ovim

izborima ili da se jednostavno sklonimo u stranu i da to prepustimo

nekim drugim političkim akterima. Međutim, gledajući tu ukupnu

političku scenu i gledajući šta se sve događa i kolika je količina

bahatosti i primitivizma na političkoj sceni, onda smo rešili da

ponudimo jednu mirnu varijantu koja podrazumeva jedan normalan odnos

među ljudima, koja podrazumeva noramlan rad vlast, koja podrazumeva da

u celokupnoj javnoj aktivnosti budete potpuno transparentni, da ljudi

jednostavno mogu da vas susretnu i pitaju, da čak i u hodu možete da

odgovorite na sva pitanja koja postavljaju i da jednostavno

eliminišete sve one prazne hodove koji postoje u politici, a koji

podrazumevaju da se deo političke elite vezan za vlast otuđi i da

jednostavno bude nedodirljiv. Da bi sprečili sve to što objektivno

čini politički sistem javnim, politički sistem korektnim, da bi

jednostavno učinili situaciju građanima približno dovedemo u uslovima

u koji oni mogu da komuniciraju vlast i da vlast odgovori na sve ono

što je ponudila u toku izborne kampanje potrebno je da se vratimo

nekim vrednostima i mi smo odlučili da te vrednosti vratimo u

politiku.

JUGpress : Postoje spekulacije sa raznih strana, da nećete uspeti da

sakupite dovoljan broj potpisa, da imate prepreke u smislu pretnji

ljudima koji su na vašoj listi, itd… Šta je istina u svemu tome?

Veličković: Moram da kažem da ja pretnje ne osećam. Ima nekih poziva,

ali oni, objektivno, ne utiču na ono što ja mislim da treba da radim.

Ja sam vrlo samostalan čovek. Da ne verujem u to što radim ne bih

svoje ime i prezime stavio na čelo liste. Potpisi nisu problem, to je

stvar koju završavamo ovih dana i ne žurimo da predamo listu zbog toga

što biramo mesto na listi. Sve spekulacije oko toga su bespredmetne.

JUGpress: Šta je novo, što posle toliko dolaza i odlazaka sa vlasti, što vi

možete ponuditi građanima Leskovca?

Veličković: Mi smo to ponudili u kampanji 2006./7., kada smo radili

jednu vrlo opsežnu studiju i gde smo govorili o tome kako treba

reorganizovati opštinu Leskovac, kako treba napraviti gradske opštine,

kako Leskovac sa tim i takvim načinom teritorijalne organizacije treba

da dobije mnogo veća sredstva za svoje jedinice u okviru grada i to bi

značajno preporodilo dve teritorijalne celine, Grdelicu i Vučje. Mi

smo tu studiju platili Fondu za razvoj koji je to vrlo efikasno i

kvalitetno uradio. Mislimo da treba tu priču nastaviti sa svim

procesima koji su tada započeti i mislimo da lokalni budžet mora da

bude garant mnogim malim preduzetnicima. Da li će se to raditi preko

Garancijskog fonda ili će se to raditi preko Fonda za razvoj koji će

imati takve ingerencije u lokalnoj samoupravi, to ćemo videti kada

budemo osvojili vlast. U svakom slučaju podrška koja treba da se pruži

malim i srednjim preduzećima u smislu garancije za ono što treba da

dobiju da bi bili tehnički opredeljeniji i samim tim da bi na tržištu

bili konkurentiji. U situacijama kada mnogi od njih nemaju dovoljno

novca takva podrška u smislu garantovana onoga što će oni uzeti od

banaka je vrlo važna kao podsticaj i mi, ustvari, nemamo drugu

mogućnost da razvijamo taj biznis.

JUGpress: To je u koliziji sa velikim infrastrukturnim projektima koji se

trenutno rade u Leskovcu, poput Gradskog trga, gde najčešće nema

radnika, a košta dva miliona evra…

Veličković: Verovatno postoji neki problem u izradi trga, ja to ne

mogu da komentarišem, jer nisam „unutra“. Ideja moje ekipe je bila da

tu mora da bude podzemna garaža, jer Leskovac ima problem sa mirujućim

saobraćajem. Leskovac to mora da rešava ili gradnjom novih parkinga

ili seljenjem mirujućeg u podzemni. Ovo je bila idealna prilika da se

reši jedan deo problema zbog uništavanja parkinga koji se tu nalazio i

koristio godinama. I bila je idealna prilika da se taj prostor ozeleni

i učini prijatnim šetalištem. Mi smo predlagali pre nego što je počela

izgradnja „Bagata“ da i tu bude podzemna garaža, u sklopu izgradnje

tih zgrada. Od svega toga je u međuvremenu odstupljeno i gomilaju se

problemi u mirujućem saobraćaju. U sledećoj raspodeli kod

urbanističkih planova u Leskovcu mirujući saobraćaj mora da bude

osnovna paradigma, ljudi moraju da dobiju ono što treba da dobiju na

parcelama na kojima se gradi, ali to mora da bude uslovljeno i

priličnim brojem garažnih i parking mesta. Mi se susrećemo s jednom

eksplozijom mesta koje objektivno nemate gde da smestite, a to pruža

šansu privatizovanom parking servisu da vrlo često i nepotrebno

građane dovodi u neprijatne situacije kaad negde treba da se zadrže

minut-dva. Svedok sam lični, a i sam sam to doživeo, da se vozila

podižu za minut-dva, gde objektivno ne možete da dobijete snimak, jer

vam je vozilo snimano, koliko je sačekano… Dakle, imamo mi tu

objektivno puno problema, ali je i suština u tome da niko ne spori

važnost velikih projekta, samo oni moraju da budu primereni dnevnim

potrebama ljudi i moraju objektivno da reše probleme sa kojima se

građani susreću. Objektivno, kada pravimo rešenja ona moraju da budu

dugoročna i održiva.

JUGpress : Da li Leskovac dobija sasvim drugo lice s obzirom da se na svakom uglu nešto gradi, a da se pri tom ne poštuju nikakvi ili se menjaju

urbanistički planovi, otvaraju se objekti bez adekvatnih dozvola…

Stalno se govori o predratnom malom Mančesteru, a s druge strane imamo

situaciju da je, recimo, u Vranju taj stari deo mnogo očuvaniji nego u

Leskovcu…

Veličković: Nama je prostor u Niškoj ulici bio zaštićena priča u

urbanističkim projektima koje sam ja usvajao. Tu nije bilo dozvoljeno

da se gradi mimo onoga što je tamo postojalo. To je sada napuštena

priča, ona je već presečena visokogradnjom… Jedini uspešan primer je

zanatski centar u Niškoj ulici koji je svojevremeno građen u stilu

očuvanja arhitektonskih vrednosti koje je Leskovac ima pre toga. Posle

toga mi objektivno nemamo celinu koja bi mogla da govori o tom ranom

urbanom jezgru Leskovca. To, objektivno, nećemo iamti ni sada, jer je

taj prostor potpuno narušen, devastiran i on je načet i povratak

zaštiti tradicionalnih vrednosti i niskogradnji više nećete naći.

Leskovac se odrekao svog tradicionalnog dela, barem u tim

urbanističkim projektima i krenuo je za nekim izazovima visokogradnje

koji verovatno donose neko novo lice Leskovcu. Da li je to

najcelishodnije rešenje za Leskovac je isto veliko pitanje…

JUGpress: Do nas dopiru glasovi da ste veoma aktivni na terenu i da to

traje od prošle godine. Šta vam kažu ljudi na terenu kada razgovarate

s njima?

Veličković: Mi smo imali način rada da sa ljudima u direktnoj

komunikaciji rešavamo probleme. Nismo se skrivali i na poziv ljudi smo

odgovarali promtnim izlaskom tamo gde oni zahtevaju. Oni su mogli kod

nas da dođu u večernjim satima, kad završe svoje poslove, kabinet

gradonačelnika je bio otvoren 24 sata. Vrlo često smo sastanke držali

u večernjim satima… Ljudi su blazirani odnosom u kome se oni

neprekidno obmanjuju, u kome se neprekidno nude nova lica za nova

rešenja, u kome ne možete da dođete do čoveka koji će im reći „da, to

je ovo rešenje i ono će ovako biti sprovedeno“. Imate sistem u kome se

odgovornost prebacuje sa lica na lice i u kome onaj ko najviše

odlučuje postaje nevidljiv, a oni koji najmanje mogu da odluče se

isture u prve redove da o tome odlučuju. Misli da to vodi otuđenju

vlasti. Vlast je korisnička usluga i ako u tom trenutku ne odgovori

potrebama građana, onda im ona nije kao takva ni potrebna. Građnima je

potrebna vlast kojoj u svakom trenutku mogu da se obrate sa svojim

problemom i da se to što pre rešava. Zato je potrebno promeniti

pristup i u svim razgovorima koje sam vodio sam isticao da vlast mora

da bude otvorena, dostupna i podložna kritikama. I građani to najbolje

znaju i kažu, jer oni to ne uvijaju u oblande kao političari. Ili

valjaš jer si pomogao da rešimo problem u mesnoj zajednici ili nisi

dobar jer nam nisi pomogao da rešimo problem, a bio u situaciji da

pomogneš.

JUGpress: Šta saznajete u razgovoru sa ljudima u ruralnim delovima?

Veličković: Mi objektivno imamo ruralno područje koje je izuzetno

veliko, najveći deo stanovništva nam živi u selima oko Leskovca i

uspešno se bavi poljoprivredom. bio je dobar trend elektrifikacije

polja i taj trend se mora nastaviti. U moravskom delu je taj deo

završen, ali u Porečju mi nemamo ni načetu elektrifikaciju. Mi nemamo

završeno pitanje rešavanja vodosnabdevanja naselja od Vučja prema

Leskovcu. To je stvar koju lokalna samouprava mora da stavi u prvi

plan, gde moraju da budu i infrastrukturni objekti, novi

infrastrukturni kapaciteti, da se građanima obezbedi ono što svi

normalni građani imaju, a to je normalna potrošnja vode i

kanalizaciona mreža. Mislim da lokalna samouprava tu mora da uradi

najviše što može, pored podsticaja za razvoj male privrede, ona mora

da obezbedi podsticaje za seoska domaćinstva, da nađe način da ljudima

koji se ozbiljno pomogne tim ljudima, da oni ne čekaju dugo na otkup.

Moramo da narpavimo priču u kojoj svako radi svoj posao vrlo odgovorno

i u kojoj svi ljudi koji ulažu u tu priču budu partneri u poslu i da

budu jednako tretirani. Ja sam imao prilike i da se susretnem sa našim

ratnim veteranima i većina tih ljudi nije zahtevala od države da joj

bilo šta vraća, ali mislim i da mi kao lokalna samouprava moramo da

vidimo da li tamo postojii koji su problemi u toj populaciji. To su

ljudi koji su već zašli u ozbiljne godine i koji imaju ozbiljne

probleme. I ako im zakon ne ponudi adekvatna rešenja u smislu onoga

što su radili za državu Srbiju, onda lokalna samouprava mora da nađe

način da reši neke njihove probleme na koje se oni objektivno godinama

žale. Mi smo u nekom periodu podelili 15 ili 20 stanova deci palih

boraca i mislim da, ako ima takvih problema, ta inicijativa ne bi bila

loša za ljude koji su bez domova i koji se nalaze u lošem materijalnom

stanju. Na taj način bi smo se barem delimično odužili onima koji su

bili spremni da u jednom istorijskom trenutku žrtvuju sve, a da je to

vrlo malo verifikovano i vrednovano od strane države.

I ovo Vam može biti interesantno

Nastavak na JUGpress.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta JUGpress.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta JUGpress.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.