Izvor: JUGpress.com, 08.Sep.2025, 21:29
Glas žena: Akušersko nasilje je često i ima ozbiljne posledice
LESKOVAC
“Nenad je dete sa posebnim potrebama što se povezuje sa gubitkom kiseonika na
porođaju”, piše Ana*, jedna od ispitanica koja je popunila anketu koju je u prethodnim
mesecima sprovodila Regionalna informativna agencija JUGpress.
Nenadova mama opisuje kako joj niko od zdravstvenih radnika u toku trudnoće nije
rekao kada treba da prestane sa korišćenjem utrogestana, >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << lek koji se koristi za
održavanje trudnoće.
S obzirom na to da porođaj nije počeo iako je prokrvarila, u bolnicu su joj dali indukciju.
“Posle 15 minuta mi kreću kontrakcije na pet minuta do kraja dana i sledeći ceo dan na
po dva minuta. Bila sam toliko izmorena da nisam mogla ni da jedem ni da pijem vodu,
ni ništa. Jednom sam pustila glas i doktor je počeo da viče na mene: “Šta se dereš,
kravo jedna, ne porađaš se samo ti na ovom svetu”, priseća se Ana i dodaje da joj je
doktor rekao da je ‘razmažena’, a da ona posle svega razmišlja da li je sama mogla
bolje.
“Posle ovoga prati me osećaj bespomoćnosti. Griže savesti. Da sam mogla više da se
potrudim, više da guram. Samo sam razmišljala ‘hvala Bogu da je gotovo’”. Zbog svog
iskustva, Ana sada strepi jer je ponovo trudna.
“Ježim se dok ovo pišem zato što sam trudna i iskreno ne znam kako bih odreagovala
ponovo nešto slično da mi se desi”.
85,5 POSTO UČESNICA U ANKETI DOŽIVELO AKUŠERSKO NASILJE
Fizičko nasilje, etničke uvrede, nepoštovanje, vređanje, psovanje, psihičko zlostavljanje,
zastrašivanje, uskraćivanje fizičke pomoći, ismevanje, nasilno postupanje sa telom
porodilje, samo je deo onoga što su žene doživljavale pre, za vreme i posle porođaja u
porodilištima u Srbiji.
Da su doživele akušersko nasilje reklo nam je 85,5% učesnica u onlajn anketi koju je u
prethodnim mesecima sprovodila Regionalna informativna agencija JUGpress. A 10%
učesnica nije sigurno da li ono što im se desilo može da se kategoriše kao akušersko
nasilje. Stiglo nam je 185 ispovesti o tome šta im se dešavalo u ordinacijama, u
porodilištu, u bolničkim sobama.
POSLE POROĐAJA JE OSTAVILI SATIMA DA ČEKA KOD MRTVAČNICE
Jedna od ispitanica kaže da je satima nakon porođaja čekala na ušivanje nakon
epizotomije. Ona opisuje kako su je nakon poruđaja odveli u podrum, pored mrtvačnice
gde je čekala sve dok je nije prepoznala komšinica koja u bolnici radi kao čistačica i
koju je odvela na odeljenje. “Sestra je stavila bebu na mene i stavila ćebe preko nas.
Rekla je da više, ne može da učini. I da je ćebe iz auta. Beba, moj sin se umirila čim je
čula moj glas”, priča ona i dodaje da nakon što se doktor došao da je ušije “bio je ljut”
jer će “ušivanje na hladno strahovito boleti”, priseća se ispitanica.
TEŠKO JE I PRISEĆATI SE
Akušersko nasilje je ono koje trpe žene tokom trudnoće, bilo koje vrste fizičkog
zlostavljanja, ponižavanja, verbalnog zlostavljanja i kada se medicinske procedure ili
druge vrste intervencija sprovode na prinudni način, ili bez pristanka, što je žene dovelo
u situaciju ranjivosti. Određeni propusti zdravstvenog osoblja, koji mogu da prouzrokuje
fizičku ili psihičku štetu ženi tokom trudnoće, porođaja ili posle porođaja se takođe
klasifikuju kao akušersko nasilje.
Samo deo ispitanica iz ankete odučilo je da ponovo priča o svom iskustvu. Veliki broj
njih je rekao da ne želi javno da se eksponira, jer ne može opet da preživljava sve što
im se događalo, ali da smatra da je vrlo važno da se nešto više piše o akušerskom
nasilju.
“Zbog svih devojčica, devojaka i žena, zbog moje dve ćerkice koje sam rodila jer sama
preživela na porođaju šamar, poniženje, uvrede, nerazumevanje, zanemarivanje.
Moramo da pripremimo našu decu i da ih osnažimo. I da utičemo na institucije da nam
pruže zaštitu i na društvo da se suoči sa ovim problemom”, napisala nam je jedna žena
koja kaže da je, zbog svega što je preživela, odustala od namere, i velike želje, da ima
više dece.
Na pitanje kako su se osećale zbog toga što se desilo, učesnice u našoj anketi su
govorile o osećanju nemoći i bespomoćnosti i strahu. Navodile su i osećanje poniženja,
panike, jeze, a svoj porođaj su opisvaele kao traumu za ceo život, osećanje sramote,
bezvrednosti, stida i straha za život deteta i sopstveni život.
Kod pojedinih ispitanica, ovakvo iskustvo probudilo je osećanje besa, razočarenja, a
neke kažu i da su bile depresivne depresivnom, kao i da su imale suicidne misli.
“Ne znam kako bih opisala (taj osećaj). Ali, svakko ne kao žena, majka i ljudsko biće.
(Bila sam) jako istraumirana, imala sam osećaj da sam doživela najgore zlostavljanje u
svom životu. Taj osećaj je nadjačao radost koju sam trebala da osećam jer sam postala
majka, u tom trenutku sam se osećala tako bespomoćno, jadno i uplašeno”.
RETKE SU PRIJAVE AKUŠERSKOG NASILJA
U Osnovnom tužilaštvu u Leskovcu nema, u prošloj i ovoj godini, prijava akušerskog
nasilja. Ovakvih prijava nema ni u zdravstvenim centrima u Leskovcu i Vranju, a nije ih
dobio ni zašritnik prava pacijenata u Leskovcu. Osnovno javno tužilaštvu u Vranju je
odbacilo prijavu protiv načelnika ginekologije u tom gradu zbog smrti bebe i porodilje iz
Preševa. Obrazloženje: nisu nadležni.
Nekoliko advokata, sa kojima smo razgovarali, nam je prenelo da se tužilaštva vrlo
često oglašvaju nenadležnim kada su u pitanju prijave protiv lekara i medicinskog
osoblja i u drugim slučajevima, a pacijenti, ili njihove porodice, se upućuju na Lekarsku
komoru.
Ninoslava Vasić, advokatica, kaže da su se žene, koje su dolazile kod nje sa
prvobitnom namerom da tuže, žalile konkretno na postupke lekara koji im je vodio
trudnoću.
“U pitanju je isti lekar. Jedna od njih se žali što nije bila blagovremeno informisana da će
biti indukovan porođaj. Zatim i na pristup samog lekara tokom porođaja, koji ih je
nazivao pogrdnim imenima, vikao je na njih, rugao im se, bio je jako grub u momentima
dok su imale bolove tokom porođaja, jer su one bile osuđivane što osećaju bolove,
osuđivane zbog toga što ga ne prate, što se ne porađaju u vreme dok se njemu ne
završi smena”, kaže Vasić.
Ona dodaje da je u većini ovih slučajeva bilo u pitanju verbalno nasilej, ali da zna i za
druge primere.
“Mogu da kažem u jednom slučaju je bilo i fizičkog nasilja, bez ikakvog upozorenja, bez
anestezije, bez ikakve pripreme u smislu da je bila obaveštena o tome, rađena je
fiziotomija (verovatno epizotomija?) i bila je jako loše urađena. Nakon tog indukovanog
porođaja žena je imala jako teške posledice, imala je prolaps bešike, unutrašnje
hemoroide, rana epiziotomije je zahtevala reviziju nakon par meseci, tako da žena
svakako za neki vremenski period mora da ide na operaciju i da reši taj problem
bešike”, kaže Vasić i dodaje da se žena koja je preživela ovakvu traumu i dan-danas
pita da želi li drugo dete.
Vasić kaže i da je neophodno da se ženama obezbedi psihološka podrška.
“Svaka žena koja uđe u porodilište mora da ima neku psihološku podršku, ali mislim i da
naš sistem trenutno nije u mogućnosti da im to pruži. Mi još uvek nemamo tu svest
razvijenu, čak i kod medicinskog osoblja”, kaže ona.
“Žene pred porođajem su u posebnom psihičkom stanju, zahtevaju posebnu pažnju,
poseban tretman u smislu da sa psihološke strane moraju da budu pripremljene za ono
što ih čeka.”
ŠTA DONOSI NACIONALNI VODIČ ZA TRUDNOĆU I POROĐAJ
Radna grupa Ministarstva zdravlja izradila je prvi nacionalni vodič za trudnoću i porođaj,
objavljeno je u junu ove godine. Ovaj vodič je namenjen lekarima i zdravstvenim
radnicima uključenim u porođaj, odnosi se na zdravstvenu zaštitu žena tokom trudnoće,
prirodni porođaj i primenu ultrazvuka u trudnoći.
Vodič ukida primenu nekih procedura kao rutinskih, već je planirana njihova primena
samo po potrebi ili uz pristanak porodilje. U uvodu Nacionalnog vodiča piše da
preporuke treba da unaprede zdravlje žene i osiguraju kvalitetnu, standardizovanu i
dostupnu zdravstvenu zaštitu za svaku ženu u porođaju sa ciljem da se smanji
morbiditet i mortalitet žene i dece u porođaju ili da se smanje razlike i odstupanja u
nivou nege kojim se pruža, bez obzira na mesto gde odluče da se porode.Vodič
stimuliše žene da dođu na porođaj sa pratnjom, stimuliše njihovo slobodno kretanje
tokom većeg dela porođaja, stimuliše čak unošenje hrane tokom porođaja. Vodič
afirmiše sve intervencije dobre kliničke prakse da se ponude svakoj ženi, anestezija,
monitoring ploda i majke, rani podoj, kontakt koža na kožu i tako dalje.
NERAZUMEVANJE OKOLINE
Trećina učesnica u anketi je reklo da se oseća kao da ljudi iz njihove okoline u
potpunosti razumeju šta su preživele, a nešto više od trećine njih je reklo da njihova
najbliža okolina ne razume do kraja, ali da se njihovi bliski ljudi trude da razumeju šta su
preživele.
“Osuđivali su me i podsmevali mi se na početku, jer su im iz bolnice rekli da sam super
prošla na porođaju, ali da sam razmažena. Nisu mi verovali. Mnogo kasnije su
razumeli”, kaže jedna od ispitanica.
Više od petine ispitanica je reklo da im je nerazumevanje koje su dobile u svojoj okolini
dodatno pogoršalo stanje posle proživljenog akušerskog nasilja.
Ogromna većina žena koje su preživele akušersko nasilje, ne želi na kraju da preduzme pravne mere protiv onih koji su odgovorni za to što su preživele. I najvažniji razlog je taj što ne veruju u
institucije sistema, kaže za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress advokatica
Vasić koja je imala više klijetkinja koje su, na kraju, odustale od tužbi.
“Dugo su se lomile i na kraju odustajale. Prvi razlog je nepoverenje u sistem i da će
odgovorni biti kažnjeni. Drugi je taj što nisu želele da ponovo prolaze kroz svu tu trauma
koju su preživele. Na jugu Srbije je i duboko ukorenjeno, i prenošeno sa kolena na
koleno, čuvena priča da se sve zaboravi kad se uzme beba u ruke”, objašnjava Vasić.
Više od 72% učesnica u našoj anketi je odgovorilo da ne planira da preduzima pravne
mere protiv onih koji su odgovorni za to što su preživele, dok skoro 14% kaže da do
sada nisu preduzele pravne mere, ali da to nameravaju da urade ubuduće. Samo jedna
učesnica u našoj anketi je tužila lekara/ku. 13% njih nije htelo da se izjasni o tome da li
su tužile odgovorne ili nisu.
*imena u tekstu su izmenjena zbog zaštite privatnosti
Ova priča i istraživanje su izrađeni uz finansijsku podršku
BIRN-a. Za sadržaj ovog dokumenta isključivo je odgovorna
Regionalna informativna agencija JUGpress i ni pod kojim uslovima se
ne može smatrati da odražava stavove BIRN-a
I ovo Vam može biti interesantno
