Izvor: juGmedia, 15.Feb.2016, 09:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filip Radivojević: Pozorište me je sklonilo sa ulice
LESKOVAC – Mladi glumac Filip Radivojević je za dve godine, koliko je član ansambla leskovačkog Narodnog pozorišta, odigrao na desetine uloga na daskama koje život znače i u ovom gradu za kratko vreme stekao status prave zvezde.
Ima samo 25 godina a ljudi ga već prepoznaju na ulici, deca ga obožavaju, a posebno poštovanje istančane gradske pozorišne publike dobio je tumačenjem čak tri lika u predstavi „Bizarno“ čija je premijera odigrana pre manje od mesec dana.
>> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << />
Sa druge stane, on je skroman, bez ambicija da napusti svoj grad zauvek, već sa željom da ostane u pozorištu u kome je, kako kaže, odrastao i koje ga je sklonilo sa ulice.
FILIP: Kao svaki tinejdžer, i ja sam imao period kada sam ušao u loše društvo. To je normalno za jednog srednjoškolca. Slučajno se desilo da sam postao deo ansambla tadašnjeg Amaterskog dramskog studija Leskovačkog kulturnog centra koji je vodila gospođa Borkica Milosavljević i zaigrao na daskama koje život znače. To mi je pomoglo mnogo. Bukvalno sam i dan i noć provodio tamo. To me je odvuklo od lošeg uticaja. Sada mi je žao što u ovom trenutku u LKC-u dramski studio ne pohađaju neki novi klinci, nemaju prilike da iskažu svoj talenat i ne nauče prave životne vrednosti. Čitao sam na vašem sajtu šta sada klinci rade po internetu, prave lažne pornografske profile, uzori su im kriminalci i starlete. To je strašno…
Umetnik u krvi
Filip Radivojević kaže da mu je umetnost u genima. Majka Jasna Radivojević je takođe glumica, sestra bliznakinja Kristina modna kreatorka, dok mu je otac pobednik „Šljivika“ na RTS-u – Miša Petronijević.
JUGMEDIA: U tom trenutku Dramski studio su pohađale i tvoje mlade koleginice sa kojima sada glumiš u predstavi „Bizarno“ – Nataša, Petra…
FILIP: Cela mlada generacija glumaca koju danas gledate u Narodnom pozorištu je potekla odatle. Završili smo akademije i dobili svoju šansu. I moram da priznam, sve to zaslugom sadašnje uprave Narodnog pozorišta. Direktor Stanislav Grujić je prepoznao naš potencijal i pustio nas da pokažemo šta znamo i šta možemo.
JUGMEDIA: Ljubitelji i pratioci pozorišne scene u Leskovcu zapažaju da zapravo cela ta mlada generacija glumaca drži pozorišni repertoar. Moram da priznam da ne greše. Kako na to reaguju starije kolege?
FILIP: Ako si želeo da me pitaš da li ima sujete, ima je kao i svugde. To je normalno. Ali nam oni nesebično pomažu. Problem je u tome da svako od njih da po neki savet, a svako ima svoje viđenje kako bi neka uloga trebalo da se odigra i onda može da dođe do nesporazuma. Ali sve je to dobronamerno i mi to poštujemo.
JUGMEDIA: I tvoja majka je glumica u tom Narodnom pozorištu. Ja bih rekao da je Jasna Radivojević diva leskovačke pozorišne scene, ali ti mi ne dozvoljavaš da to predstavim tako. Kako te ona savetuje kada radiš na nekoj od uloga?
FILIP: Majka mi je najveći kritičar. Rekla mi je nešto lepo samo jednom u poslednjih godinu dana (smeh)… Šalim se. Najpre kao profesionalac i kolega, a zatim kao majka, daje mi najbolje savete.
JUGMEDIA: Jasni je poverena jedna od vodećih uloga u blokbasteru koji će se snimati o starom Leskovcu između dva rata, rame uz rame uz Vesnu Trivalić, Dragana Bjelogrlića, Sergeja Trifunovića, Brstine i ostalih. Mnoge epizodne uloge će biti poverene i glumcima leskovačkog Narodnog pozorišta. Da li ćemo te uskoro gledati i na velikom platnu?
Filip Radivojević u razgovoru sa novinarom Jugmedie
FILIP: Lagao bih kada bih rekao da to ne bih voleo. Ali nemam ambicija da postanem jako popularan glumac. Moje srce je na leskovačkim daskama koje život znače. Na njih sam stao prvi put sa 4 godine. Igrao sam dete u predstavi “Ko se boji Virdžinije Vulf”. Zatim Ivicu u predstavi “Ivica i Marica”, a kao tinejdžer sam želeo da upišem Bogosloviju. Ipak sam se vratio onome što je uvek bilo deo mene.
JUGMEDIA: Mladi uglavnom žele da im se ukaže prilika da odu iz Leskovca i započnu život u Beogradu, Novom Sadu, inostranstvu.
FILIP: Ako govorimo o kulturi u Leskovcu mi nismo nikakva provincija. Uskoro nam stiže Pikasova izložba grafika, u našem pozorištu gostuju predstave Beogradskih teatara, možemo da se pohvalimo vrhunskim predstavama iz naše produkcije, a u bioskopu LKC-a ne kaskaju sa aktuelnim filmovima koji se prikazuju svuda u svetu. Bitno je kako kanališemo i usmeravamo svoju duhovnost. Ne mora da bude baš sve tako crno kao što izgleda. Samo to svetlo treba da pronađemo u sebi i biće nam bolje.
(Kraj) dum
