Izvor: RTS, 07.Dec.2009, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filigranski nakit iz Leskovca
Iako u Leskovcu živi tek četiri meseca, za rad Ivane Stanković već su čuli svi njeni sugrađani. Svaki primerak filigranskog nakita koji pravi, osim zanatske preciznosti i prefinjenosti odlikuje originalan umetnički pristup.
Ivana Stanković, donedavno Stojanovski, doselila se u Leskovac pre četiri meseca i donela dragocen poklon svom novom gradu - filigranski zanat. Najboljim majstorima tog zanata smatraju se Albanci katolici, a izrada filigranskog nakita najdužu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tradiciju na ovim prostorima ima u Prizrenu i Makedoniji, posebno oko Ohrida.
Sada se tim gradovima pridružuje i Leskovac. Jer o radu Ivane Stanković već se priča.
U Narodnoj biblioteci u Leskovcu nedavno je priređena izložba njenog nakita. Filigranske ogrlice, narukvice, minđuše, prstenje izgledali su kao eksponati u muzeju retkih starina.
Ivana još nema radionicu ali je, kaže, za početak dovoljna volja. I naravno znanje, potom materijal, pre svega srebrna žica i poludrago kamenje. Za sada njene rukotvorine nastaju u spavaćoj sobi.
"Ovo je zanat koji mora dobro da se savlada. Ja sam ga izučavala tri godine, u jedinoj fabrici u kojoj se ovakav nakit radi u Skoplju. Nisam tamo slučajno otišla, jer sam želela da posle završene Likovne akademije u Skoplju upišem postdiplomske studije u Italiji, na odseku za dizajn nakita. To se bez višegodišnje prakse jednostavno ne može", priča Ivana.
Ljubav i umetnost na prvom mestu
U sobi na radnom stolu pincete, kalupi, klešta, brener. Njeno stvaranje ipak nije puki zanatski posao, jer ona radi nakit koji prethodno sama dizajnira. A to umeće usavršila je na Likovnoj akademiji.
"Ovaj proces izrade nije jednostavan, jer su za najjednostavniji privezak potrebna bar dva dana. Recimo ove detalje na venčanici koji pokrivaju poprsje i leđa radila sam dva meseca", objašnjava Ivana. U makedonskim modnim časopisima nalaze se fotografije nakita i ukrasa koje je dizajnirala za modnu kreatorku Antoniju Ristovsku.
Za Ivanin dolazak u Leskovac zaslužno je Vlasinsko jezero i likovna kolonija na kojoj je upoznala svog supruga Jugoslava, takođe akademskog slikara.
"Ja za ovo što Ivana radi imam puno razumevanja, ne mešam se mnogo jer je ona umetnik kojem bi svaka moja sugestija bila suvišna", sa mnogo ljubavi objašnjava svoju ulogu u Ivaninom poslu njen suprug Jugoslav Stanković.
Porodični dom za sada im je iznajmljeni stan u naselju Dubočica. Kada se u spavaću sobu uskoro unese krevetac, Ivanin radni prostor biće izmešten. Za filigransku radnju još nema uslova, jer potomstvo i završetak magistarskih studija imaju prioritet.
