Izvor: Glas javnosti, 16.Avg.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobre gusle daleko se čuju
Odrastao uz gusle i guslare u selu Marovcu, najudaljenijem planinskom selu u opštini Medveđa, Radonja Doderović, koji sada živi u Leskovcu kao penzioner, još od najmlađih godina imao je od koga da uči kako se gusla i kako se prave gusle. Stric Milan je za života napisao mnogo predivnih epskih pesama koje su se našle na repertoaru najpoznatijih guslara iz Srbije i Crne Gore, a otac Obren ga je učio kako da od drveta napravi sve što očima vidi.
- Kada su se naši preci >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << krajem 19. i početkom 20. veka doseljavali u Gornju Jablanicu i Marovac, koji je tada bio na granici prema turskoj teritoriji, doneli su sa sobom iz Crne Gore i brojne običaje i tradiciju koja se i do današnjih dana neguje. A gusle su bile obavezni deo prtljaga koji je donet iz zavičaja i uz njih su kasnije rasle i nove generacije Marovčana, sada već razasutih širom sveta - priča nam Radonja.
Kaže da gusle pravi isključivo od javorovine, a na njih stavlja kožu sa jarećeg stomaka. Jedina inovacija su strune na gudalu. Ranije su to bile dlake sa konjskog repa, ali kako ih je sve teže naći, uspešno ih zamenjuju one najtanje i najfinije ribarske strune. A strune se, inače, najbolje podmazuju tamjanom. Radonja je ranije pravio i predivne primerke kutija za duvan od orahovine, a od istog drveta i obloge za kundake pušaka i pištolja.
SREĆNI ĐED
Dobar je i kosač i redovno učestvuje na tradicionalnoj „Kosidbi na Marovcu“ koja se svake prve subote u julu održava već deset godina na Perovića livadama u njegovom zavičaju. Više puta je pobeđivao u konkurenciji veterana, nosio se i sa mlađim koscima tog kraja, ali je naročito bio srećan ove godine kada je u otkos ušao i njegov unuk Nikola Stanković (11) i izgurao otkos do kraja. Neka bude dobar kosač, dobar guslar i dobar čoek i ja ću biti srećan đed - veli nam Radonja.
BIĆE DA SMO SRBI?
- Naši preci su se u Crnoj Gori uvijek izjašnjavali kao Srbi, tako se izjašnjavam i osjećam ja i tako učim mlađariju u svojoj porodici. A što bih ja bio pametniji od NJegoša po tom pitanju? Inače, malo se zna da su gusle u stvari srpski narodni instrument čija je postojbina Hercegovina - voli da kaže Radonja.
- Gusle pravim već decenijama i do sada sam uradio i „po propisu“ opremio preko 600 gusala. Neke sam prodavao, mnoge poklanjao rodbini i prijateljima i drago mi je što mojih gusala ima u domovima ne samo Srbije i Crne Gore, nego i u mnogim zemljama zapadne Evrope, Kanade i Amerike, gde naši ljudi žive, a kojima su gusle najdraži ukras u kući. Imam neke naše ljude iz Kanade koji svake godine dolaze i kupuju gusle i nose ih svojim zemljacima preko okeana. Mnogi ne pitaju za cenu, a onima koji bi da se cenkaju, radije poklanjam. Raduje me i što u našoj porodici, posle strica Milana, ima naših mlađih Doderovića koji su vrsni guslari, poput Dušana, Miljana, Sima, Radosava i drugih - kaže Radonja.
Mnogi primerci njegovih gusala, koje inače prodaje po ceni od 100 do 500 evra, prava su rezbarska remek-dela, pa zato i izrada nekih od njih traje mesecima. Radonja na njima rezbari ili užarenom žicom ucrtava likove svetaca, NJegoša, Vožda Karađorđa, Vuka Karadžića, Stevana Sinđelića i drugih znamenitih Srba, ispunjavajući često i želje kupaca.
- Ja u šali kažem da kao što ni oružje nije za svakoga, nijesu ni gusle za onoga ko nema ni stasa ni glasa. Ipak, pravih dobrih gusala i guslara je sve manje i mnogi gusle kupuju samo za ukras. Ali bolje je i tako, nego da ih nemaju u kući, kao simbol tradicije našeg naroda, koji je inače do sada bio srpski, ali se u poslednje vrijeme nekako podijelio na Srbe i Crnogorce, što nije dobro - priča nam Radonja.
Mnoge alate koje koristi za izradu ovog instrumenta je sam napravio u radionici u podrumu svoje porodične kuće u Leskovcu, u Mostarskoj ulici, na brdu Hisar. NJegova supruga Slobodanka i sin Goran kažu da ga često zatiču kako i osvane uz svoja gleta, turpije, testerice i ostale alatke, oblikujući od običnog komada javorovine predivne linije i reljefe budućih gusala. A kada budu gotove, uglačane i lakirane, sa kožom razapetom na drvenim klinovima i gudalom najčešće u obliku zmije, Radonjine gusle, što bi se reklo, „samo što ne progovore“!
- Dok mogu da mrdam, ja ću da tešem i rezbarim ovu moju javorovinu koju najčešće donosim iz zavičaja. Uz ovaj posao mi lakše teku penzionerski dani, ali moram priznati da se svakim novim guslama radujem kao malo dijete i kao da su mi prve - kaže Radonja, koji je, inače, član Društva guslara u Leskovcu i prijatelj mnogih najpoznatijih guslara na ovim prostorima.
Dobre gusle daleko se cuju a losi guslari jos dalje.
Svedoci smo talasa dnevno politickih epskih pjesama koje razni deratori izvode prvenstveno radi svoje licne promocije i materijalne koristi.
E tu vazi sledece pravilo-ssto losiji guslar ssto losijeg karaktera obavezno sa pjesmom anonimnog nepotpisanog autora (nije mi jasno ssto krije autora ) ssto veci razdor i mrznju udene u ussi slusaoca e taj se maestro cuje dalje i bolje od najboljih Radonjinih gusala.
