Izvor: JUGpress.com, 29.Okt.2016, 21:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrijević: Treba da poboljšamo ljubaznost osoblja
LESKOVAC
Direktor leskovačke Opšte bolnice dr Nebojša Dimitrijević rekao je za JUGpress da u toj ustanovi treba poboljšati , izmedju ostalog , i ljubaznost osoblja prema pacijentima i da je to rekao i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, prilikom nedavne postete
„Ono što i sam znam da nije dobro, i što je i ministar rekao, moramo da poboljšamo ljubaznost prema pacijentima. Ta ljubaznost mora da se podigne na viši nivo i to je ono što radimo, ali mislim >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << da ne radimo dovoljno. To moramo da radimo svakodnevno“, rekao je Dimitrijević.
„ Ministar mi je dao neke ideje kako da to rešimo, svi će morati da nose identifikacione kartice, tako da pacijenti, kada se žale, ne žale se na celo odeljenje nego samo na onog ko je bio prema njemu neljubazan, jer ima karticu sa imenom, prezimenom, funkcijom i poslom koji obavlja. Takve ćemo rotirati i stavljati ih da ne budu u kontaktu s ljudima“, objašnjava Dimitrijević.
„Rotacija“ ipak ne znači da će neljubazni biti kažnjeni, izgleda.
Na naše pitanje da li to znači i da će biti na neki način kažnjeni, Dimitrijević odgovara „u svakom „.
Ali.. . .
“Ja ne volim kazne, ali i to postoji kao mera. Najpre ide opomena, a ako se isto ponaša biće i kažnjavanja. To deluje malo kao pretnja, ali moramo da zaštitimo pacijente. Ne kažem da su pacijenti uvek u pravu, jer, znate, mi kad smo bolesni mi smo i razdražljivi, svi mislimo da prvi treba da završimo, da smo mi najbolesniji, da je nama najteže i ta trijaža se jako teško izvodi u službi Urgentne medicine jer je velika gužva. Prosto naši lekari ne mogu da naprave trijažu, jer pored pacijenata dolazi i pratioc, napravi se velika gužva i mi u nekim trenucima prosto ne možemo da napravimo pravu trijažu. To ćemo isto promeniti, specijalisti koji dežuraju u Urgentnom centru će morati da budu tu u roku od 5-10 minuta. I to se odnosi, pre svega, na specijalistu interne medicine, specijalistu neurologa, hirurga, anesteziologa. Da malo rasteretimo lekare i osoblje koje radi u Službi urgentne medicine, a da aktiviramo lekare koje ćemo plaćati zbog toga, kao što ih i plaćamo baš za urgentnu službu. I naši upošljenici doživljavaju sve i svašta. Pogotovu su udarni dani vikendom, kod nas dolaze u alkoholisanom stanju, pod uticajem psiho-aktivnih supstanci, tako da će morati naši uposlenici da naprave korak unazad, a molim i pacijente da i oni naprave korak unazad i onda sve može da se reši. Inače, ako dođe do varničenja i svađa, situacija kao što smo imali što, iskreno, ne služi na čast ni nama ni onima koji su to uradili. Gledaćemo da to smanjimo na najmanju moguću meru. Da iskorenimo sigurno nećemo moći jer to ponašanje po malo dolazi i od kuće, jer mi ovde ne možemo nekog stalno da učimo kako treba da se ponaša”, objašnjava Dimitrijević.
Činjenica je da ima svakakvih pacijenata, ali činjenica je i da zaposleni u zdravstvenom centru primaju platu od poreza tih pacijenata. Na žalost, često imate situaciju da su neljubazni, neprijatni i ostalo, sugerišemo Dimitrijeviću
“Zdravstvo nije izdvojeno iz opšteg sistema koji postoji kod nas”, kaže on.
“. Gde god se pojavite, na bilo kom šalteru, da li je to zdravstvo ili je to opština ili bilo gde, svi se oni ponašaju kao bogom dani tu, oni vam rešavaju neke sudbonosne stvari i misle da su prosto nedodirljivi. Mislim da kako vreme ide sve će biti manje takvih slučajeva, jer prosto, ja to govorim na kolegijumu, ako imamo bolji posao, ako nam se ovaj ne sviđa, počevši od mene pa na dalje, možemo slobodno da odemo. Opet, kažem, nisu zdravstveni radnici adekvatno plaćeni za težinu posla koji rade. Ali, mi moramo da delimo situaciju u društvu, kako je za sve, tako je i za nas. Danas su me neki pitali koliko medicinska sestra koja radi na odelenju sa dežurstvima ima platu. Ja sam rekao da ima najviše 35.000 sa noćnim radom, državnim praznikom, itd. Nisu to velike plate za posao koji rade, ali ako se to nekome ne sviđa, a opet polazim od sebe, ako imamo bolji i plaćeniji posao, mogu slobodno da odem. Niko mi ne brani da odem odavde, a ima ljudi koji bi radili za tu platu, jer znamo koliko ima nezaposlenih lekara, sestara, prema tome ima ko hoće da radi ovde. Ovde su izmešani ljudi koji dugo rade, iz nekog drugog sistema, teško se prilagođavaju novom sistemu, čak nekad po malo negativno deluju i na mlađe uposlenike bolnice i oni od njih uče to negativno. Uče se i pozitivne stvari, ali se uče i negativne. Što se mene tiče, vrlo često dolaze pacijenti kod mene, žale se, nekad sa pravom, nekad ne… Mi pokrivamo celu teritoriju Jablaničkog okruga i dešavalo se da ne radi služba radiologije u Vlasotincu jer nema radiologa. Onda ti isiti pacijenti koji dođu odatle i koji su putovali do ovde hoće da u istom danu završe pregled i neko snimanje. To je prosto nemoguće i onda reaguju ljudi iz Leskovca i kažu „čekajte, onda smo mi građani drugog reda?“ Potrebno je malo strpljenja. Mi imamo toliko kadrova koliko ih imamo, imamo radiologa koliko ih imamo, jer ne možemo prosto da ih nađemo. Lekar se školuje, specijalizacija traje po 5-6 godina… Znači, moramo da imamo lekare i mislim da koliko lekari moraju da čuvaju pacijente, toliko i pacjenti trebaju da lekari, jer čini mi se da će doći vreme kada će polako da nas napuštaju i odlaze u inostranstvo gde su mnogo veće plate, a onda ćemo doći u situaciju da neće imati ko da nas leči. Na sreću, mi nemamo veliki broj lekara koji su otišli, ali kako se približavamo Evropskoj uniji gde će sve manje trebati da se nostrifikuju diplome itd. mislim da će baš najbolji i vrhunski lekari odlaziti u inostranstvo. Mi to, na žalost, ne možemo da sprečimo jer su tamo plaćeni mnogo više. Zato mislim da treba jedno obostrano poštovanje i pacijenata prema uposlenicima u zdravstvu, a takođe i naših uposlenika prema pacijentima. Ja ću se svojski potruditi, jer sam dobio kao kritiku od ministra i potpuno se sa tim slažem, da na tome radim u narednom periodu . I ne samo ja, nego čitav menadžment uključujući sve načelnike: Da prosto načelnici budu ti koji će naterati svoje uposlenike u svojoj službi da budu korektni i ljubazni prema pacijentima. Ako to ne uspeju ja ću te načelnike smeniti, jer ta vertikalna odgovornost postoji i ja sam odgovoran ministru. Znači, šta god se dogodilo u bolnici, ja sam najodgovorniji i prvo se smenjuje direktor, kao što je bilo, na žalost, ovo u Loznici, prvo su smenili direktora bolnice i načelnika, što je sasvim logično. Po toj vertikalnoj odgovornosti ja sam najodgovorniji, pa načelnici, pa glavne sestre i to je jedna subordinacija koja postoji i koja mora da se poštuje.
Gro primedbi pacijenata se odnosi na ponašanje medicinskih tehničara i sestara, takođe postoje primedbe da medicinske sestre koje dolaze sa završenom srednjom tromesečnom školom iz Bobišta ne znaju elementarne stvari. Koliko je tog osoblja koje je došlo sa tom tromesečnom medicinskom školom, pitamo .
„Nije veliki broj kao što se priča, ali ih ima“, kaže Dimitrijević ali ne govori broj.
„Znate šta, država je priznala tu školu, ona je akreditovana i ja kao direktor ne mogu da kažem da ne priznajem tu diplomu. Masa naših upošljenika završava te škole iz radnog odnosa, pošto imaju pravo da se školuju, i onda, u nemogućnosti da mi primimo novi kadar zbog zakona o zapošljavanju, a reći ću vam da mi na današnji dan ovde imamo manjak upošljenika? Po odluci Vlade Srbije mi smo imali 1257, a na današnji dan imamo 1218 zaposlenih za stalno. Znači, opet smo ispod broja i sve to što primimo to je na zamene, na neko određeno vreme, a za stalno ne možemo da primimo. Tako da smo prinuđeni , ponekad , da te osobe koje završe školu prebacimo ovde kao medicinske sestre.
Koje se u startu slabo snalaze, jer su nam ruke vezane da primimo kadar i da prosto možemo da napravimo izbor onih koji bi stvarno radili i koji vrede. Mi možemo da napravimo komisiju koja će primiti sve, prosto ja sam kao direktor tri godine, ovo mi je četvrta godina primio tri lekara za angio salu, troje radioloških tehničara i dve sestre u stalni radni odnos. Sve ostalo je na određeno vreme, ako je neko odsutan zbog dužeg bolovanja, to je jedino što mi primamo. I to je jako loše, jer koja god medicinska sestra da dođe, pošto pričamo o njima, svako odelenje je specifično za sebe. Psihijatrija je specifična zbog pacijenata, dijaliza radi na drugi način, hirurški šok, neurološki šok, ortopedija, sala, sve to je specifično i treba da prođe 3-6 meseci da bi se ušlo u taj posao. I ja sam završio srednju medicinsku i nisam prošao sva odelenja, a kad bih se zaposlio kao tehničar trebalo bi mi malo vremena da i ja uđem u posao. Tako da to postoji, ali ponavljam ja sam po tom pitanju nemoćan, jer ne mogu da ne priznam školu koju je država priznala, kao što imate masu privatnih fakulteta koji su takvi kakvi jesu. Ja sam završio državni fakultet, na državnom fakultetu završio specijalizaciju i kod nas na medicini je to još uvek državno, a ovo je sad počelo, na žalost, i mi ne možemo mnogo da promenimo. Kažem da je najveći broj sestara koje su bile prebačene ili su bile spremačice, ili su radile u administraciji, a u međuvremenu završile srednju medicinsku, završile staž, položile stručni ispit i one su za stalno zaposlene. Mnogo je jednostavnije da tako stavim nekog, pošto već ne mogu da primim, jer smanjujem opterećenje koje ima srednji kadar.
Zamislite da dve medicinske sestre ili dva tehničara koji dežuraju na 40 pacijenata, oni prosto fizički ne mogu da ih obiđu, a potrebno je da budu barem tri ili četiri u jednoj smeni. Tako da ima i jednog i drugog, nije veliki broj, ali masa njih je prebačena iz ovog osoblja nakon završene škole što, na kraju krajeva. . . I naše sestre sa srednjom medicinskom završavaju vanredno višu medicinsku, što je jako dobro. Da ovde bude što više školovanog kadra, što povećava i kvalitet rada u bolnici.
Dimitrijevića pitamo i , ako je ideja da se specijalističke ambulante presele u podrumski deo bolnice, da li to znači da specijalisti više neće odlaziti u Dom zdravlja?
„Planiramo da 30% naših lekara i dalje bude u Domu zdravlja: Jer Dom zdravlja , po odluci Ministarstva zdravlja, zbog blizine bolnice nema specijaliste i specijalističke službe: Pojedini lekari će ostati tamo da rade i prvu i drugu smenu, da bi smanjili listu čekanja. Tu se javlja jedan problem, negde nam manjkaju lekari. Pre svega mislim na neurološke pacijente, jer imamo malo neurologa, možda očno i infektivno, tu nam isto manjkaju lekari. Ali, potrudićemo se da u Domu zdravlja ostane jedan ili dva lekara i za one pacijente koji dolaze prvi put. Zbog prepisivanja lekova i slično, a za one koji spadaju u teže slučajeve biće ovde u ambulanti. Time ćemo rasteretiti i Urgentni centar koji je trenutno jako opterećen, tako da će ljudi koji dođu kod lekara. Ako se proceni da su za bolničko lečenje automatski dolaziti u bolnicu, gde će se opremati i dobijati kompletno ono što im pripada i ulaziti u bolnicu već pripremljeni za prijem. Uvek treba učiti od onih koji to bolje rade, a ja sam izvesno vreme proveo na VMA i tamo to odlično funkcioniše. Kod njih pacijent ulazi na odelenje kompletno spreman.
Dimitrijević kaže da su ministru zdravlja, prilikom nedavne polusatne posete, pokazao neka odeljenja u leskovačkoj bolnici koja su renovirana I sredjena ali da ima još odeljenja koje treba sredjivati.
„ Mi smo napravili jedan plan, ali, to jako puno košta, a novca je malo. Tu nam izlaze u susret od grada i gradonačelnika Gorana Cvetanovića, koji je i sam lekar i koji nam stalno izlazi u susret , po pitanju sponzorstva. Deo sredstava dobijamo od ministarstva, tako da smo mi prošle godine okrečili oko 15.000 kvadrata u bolnici. Ove godine ćemo okrečiti još 15.000 kvadrata i zameniti kompletno podove u bolničkim hodnicima. Sledeće godine završavamo ono što nije okrečeno i podove po sobama, tako da ćemo u ovom ciklusu od četiri godine kompletno renovirati ono što mislimo da nije dobro. A trenutno, pošto smo kompletno opremili sve sanitarne čvorove, ostaje da rešimo podove, da sve lepo okrečimo, da završimo ovaj ciklus, a onda kreće novi, da sve to ponovo okrečimo i sređujemo ono što treba. Ne radimo ad-hok, nego radimo planski da bi nam bolnica uvek bila okrečena, čista. I iskreno, ja i sam kontrolišem higijenu u bolnici, pre dolaska na posao uvek obiđem po jedno odelenje da vidim kako izgleda. I mogu vam reći da stvarno izgleda čisto u šta mogu da se uvere pacijenti. U tehničkom delu pokušavamo da bolnicu opremimo, idemo po određenoj dinamici sa nabavkom novih aparata, kako kojem aparatu prođe rok upotrebe zamenjujemo ga novim, tako da mislim što se tiče bolnice, u tom delu pacijenti mogu da budu zadovoljni“, tvrdi Dimitrijević.
PodeliteŠtampajFacebookTwitterGoogleEmailSkype
Pogledaj vesti o: Leskovac
.jpg)
