Izvor: Politika, 26.Jan.2013, 22:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brodom između sna i jave

Izgradnjom kanala Dunav–Morava–Vardar–Solun skratilo bi se putovanje sa severa Evrope do Egeja za 1.200 kilometara, ali bi zahtevalo ulaganje između 15 i 17 milijardi dolara

Zamislite da usred Požarevca, Stalaća, Niša i Leskovca prolaze brodovi na proputovanju do Soluna, a odatle između evropskog i afričkog kontinenta dalje do Atlantika. Upravo o tome se razmišlja danas u Srbiji. Milan Bačević, ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, smatra da je došlo vreme da Srbija dobije kanal koji bi spojio Dunav sa solunskom lukom, preko Velike Morave i Vardara.

Potencijalne partnere za realizaciju gigantskog projekta, koji je planiran kao druga evropska plovna magistrala koja kanalom Rajna–Majna–Dunav spaja Egejsko sa Severnim morem, nadležni su potražili na Dalekom istoku.

Bačević je ove nedelje u Kini razgovarao o nacrtu protokola o razumevanju s kineskom kompanijom „Čajna džazuba grup korporejšn” na osnovu koga bi trebalo da bude urađena studija izvodljivosti, ozbiljne analize i istraživanja o mogućnosti realizacije tog projekta. Njegov odlazak burno je propraćen u javnosti i parlamentu, no bez obzira na to pred kraj radne nedelje od Vlade Srbije je dobio saglasnost da potpiše protokol.

 

Morava: ima vode kad su velike poplave Foto Tanjug

– Iz petnih žila guraću ovaj projekat. Prokopavanjem kanala Srbija će jednim udarcem rešiti dva problema, suše i poplave. Morava će tako od plavljenja da štiti 70.000 do 80.000 hektara najkvalitetnijeg obradivog zemljišta, i isto toliko navodnjavaće u sušnom periodu poprečnim kanalima. Poljoprivredna proizvodnja biće utrostručena. Radiće pet do sedam hidroelektrana instalisane snage između 300 i 400 megavata električne energije, a biće kraći put od severne Evrope do Egeja za 1.200 kilometara – ovo su bili argumenti kojima je Bačević, kada je seo u ministarsku fotelju, obrazložio potrebu izgradnje kanala Dunav–Morava–Vardar za koji se u predizbornoj kampanji zalagao i predsednik Tomislav Nikolić.

Srbija bi realizacijom ovog projekta, kako je Bačević objasnio, postala nezaobilazan faktor u svim saobraćajnim vezama na relaciji između juga Evrope i srednjeg i zapadnog dela kontinenta. Ovakvim plovnim sistemom čitava zemlja bi se povezala sa sistemom Rajna–Majna–Dunav, koji je od najvećeg značaja u Evropi, ali i sa sistemom plovnih tokova Rone i Sene u Francuskoj, kao i Odre i Visle u Poljskoj i Češkoj. Brodovi sa tih plovnih puteva bi se preko Morave usmerili u Egejsko more odakle se račvaju pomorske veze prema drugim delovima južne Evrope, Aziji i Africi. Izgradnjom plovnog kanala, kako je rekao, nabolje bi se promenio geopolitički položaj Srbije i njen međunarodni status.

Sama vest da ministar u Kini ove nedelje razgovara o mogućnosti realizacije tog megalomanskog projekta burno je dočekana u parlamentu. Opozicija ga je ocenila kao neracionalan poduhvat koji bi zemlju bespotrebno gurnuo u dužničko ropstvo. Ministar im je iz Kine poručio da nije otišao da zaduži zemlju, već da sa kineskim stručnjacima razgovara o izradi prostornog plana za taj kanal.

Trenutno ne postoji precizna računica koliko bi koštala ova investicija, ali prema proračunu iz sedamdesetih godina prošlog veka ulaganje je procenjeno na 15 do 17 milijardi dolara, u šta su bili uračunati i radovi na teritoriji Makedonije i Grčke.

Bačević je ranije rekao da za ovaj projekat ne treba uzimati kredite, već treba razmišljati o finansiranju kroz

On je re­kao da će strateško partnerstvo ili koncesiju. Upravo Kina se pominje kao jedan od ozbiljnih strateških partnera.

 

I Milutin Mrkonjić, ministar saobraćaja je pokušao da objasni poslanicima da se ideja o izgradnji kanala Dunav–Morava–Vardar nalazi u fazi pripreme i da će se nakon što budu urađene studije izvodljivosti znati da li će projekat biti isplativ. Tek tada će Vlada Srbije izreći svoj stav.

Ispravnoj odluci, da li treba ulaziti u izgradnju, treba da prethodi nekoliko važnih koraka, upozorava Vladimir Bajić, direktor PIM-a, preduzeća koje je sedamdesetih godina napravilo idejni projekat plovnog puta Morava–Vardar, koji kaže da bi najpre trebalo napraviti čvrste međudržavne ugovore sa Makedonijom i Grčkom, preko čijih teritorija bi kanal prolazio. Potom bi sve tri zemlje trebalo da urade prostorne planove. I na kraju bi došla ozbiljna studija opravdanosti koja bi obuhvatila 10 do 15 značajnih aspekata. Pomoć kineskih stručnjaka pri izradi studije i prostornog plana, prema njegovom mišljenju dobro je došla, jer ova zemlja ima ogromno iskustvo u projektovanju i izgradnji kanala.

– Jedno od ozbiljnih pitanja na koja studija mora da odgovori jeste da li ima dovoljno vode za punjene tog kanala. Trenutno niko nema precizan odgovor. Sa druge stane treba utvrditi za šta će taj kanal da služi. I ono što je najvažnije da li ima dovoljno robe čiji transport bi mogao da pokrije troškove izgradnje i održavanja kanala. Jer samo godišnje održavanje iznosi oko pet odsto investicije – objašnjava Bajić.

On kaže da ovaj poduhvat jeste grandiozan, ali nije komplikovan za gradnju.

– Nešto slično u Srbiji već postoji. To je hidrosistem Dunav–Tisa–Dunav, koji je zapravo moravski kanal u malom – dodaje direktor PIM-a.

Marijana Avakumović

-----------------------------------------------------------

Šta su rekli poslanici u Skupštini Srbije

Božidar Đelić, poslanik DS-a: Izgradnja plovnog kanala Beograd–Solun potpuno je nerealan projekat i bićemo žestoka opozicija svakom pokušaju da se Srbija zaduži 12 milijardi dolara za tako nerealan poduhvat, koji je neće izvući iz krize

Bojan Đurić, poslanik LDP-a: Srbija nema nijedan resurs s kojim bi ušla u realizaciju tog projekta, „osim ako Bačević i Nikolić misle da to bude radna akcija i spomenik njihovoj megalomanskoj vlasti”. „Ne znam sa čime će se to graditi. Mi nemamo 12 milijardi dolara, nemamo kompanije koje bi gradile kanal i ne znamo tačne uslove zaduživanja”

Donka Banović, poslanica DSS-a: Ako koristimo samo sedam odsto postojeće vodne mreže, kakav je interes Srbije da ulaže u kanal. Izgradnja bi koštala oko osam milijardi evra, što bi značilo još veći dug i dužničku krizu u koju bi Srbija ušla

Veroljub Arsić, poslanik SNS-a: Taj projekat može dobro da donese Srbiji. O tome je potrebna rasprava, a ne da se unapred osudi na neuspeh

objavljeno: 27.01.2013

Nastavak na Politika...