Izvor: juGmedia, 31.Okt.2015, 15:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bratislav Prokopović: Moja uloga u privatizaciji „Zdravlja“ je bila simbolična
LESKOVAC – Profesor Bratislav Prokopović, jedan od članova tenderske komisije za privatizaciju „Zdravlja“, kaže da ne snosi nikakvu odgovornost što je ono pre 12 godina prodato po 10 puta manjoj ceni od svoje vrednosti.
Propkopović je u to vreme bio predsednik leskovačke vlade i član komisije ispred lokalne samouprave.
„Odlučujući momenat za kupovinu Zdravlja od strane islandskog Farmakoma >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << bio je glas radnika koji su svoj pristanak dali na referendumu sa 94.7 posto glasova, ali i pristanak sva tri reprezentativna fabrička sindikata“, priča Prokopović za „Jugmediu“.
700 evra po godini staža
Prokpović naglašava da je kupoprodajni ugvor vredeo, zapravo, 57 miliona evra, koje je novi vlasnik trebalo da uloži u investicije i otpremnine radnika – 700 evra po godini staža. Tih 700 evra isplaćeno je poslednjoj grupi radnika. Ostali su dbijali mnogo manje.
Slučaj privatizacije leskovačke farmaceutske fabrike godinama je tema u gradu na Veterniic, najviše zato što je prodata za svega 3,5 miliona evra i gubitka oko 1.700 radnih mesta. Ponovo je aktuelizovan zahtevom Nove stranke za preispitivanje uloge Siniše Malog, gradonačelnika Beograda i tadašnjeg direktora Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju Vlade Srbije.
Nova Stranka zahtevala je od nadležnih državnih organa da se preispita imovinsko stanje članova komisije pre i posle privatizacije „Zdravlja“, odnosno, predsednika komisije Siniše Malog, i članova Bratsilava Prokopovića i Petra Stojanovića, tadašnjeg direktora fabrike.
„Nemam ništa protiv da Poreska uprava izvrši procenu moje imovine. Što se mene tiče, potpuno sam čist u tom pogledu. Inače, uloga lokalne samouprave bila je simbolična. Jedino zam da smo u startu odbili prvu ponudu od 1,5 milion evra.
Prokopović se ne seća kako je i zašto vrednost kapitala „Zdravlja“ urgenicijama smanjena sa 45 na 3,5 miliona dinara i ne zna da li je i kakvu ulogu u tome imao Siniša Mali. S ove vremenske distance, misli, da je privatizacija bila neophodna.
„Zdravlje“ je tada bilo izgubilo sve licence za proizvodnju lekova. Imalo je višak radnika i za godinu dana ostalo bi bez tržišta. S druge strane, na tenderu se niko nije javio sem Farmakoma“, podseća.
Sudbina fabrike i zaposlenih, mišljenja je, bila bi drugačija da se u privatizaciju krenulo mnogo ranije, po zakonu usvojenom u vreme Ante Markovća, tadašnjeg premijera Jugoslavije.
„Da je Zdravlje, kako je predlagano, privatizovano kada i Hemofar, čiji su radnici postali akcionari, mi bismo danas imali sasvim drugačuju priču. Ali tadašnje rukovodstvo je početkom devedesetih godina prošlog veka odbilo takve sugestije“, zaključuje Bratsilav Prokopović.
“Zdravlje“ je kasnije prodato “Actavisu” čije je rukovodstvo odbijalo da komentariše njegovu privatizaciju, a Actavis je u međuvremenu izvršio spajanja s dve velike svetske farmaceutske kompanije.
(Kraj) mil
.jpg)
