Izvor: Politika, 02.Nov.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bobanovih sedamnaest „fabrika povrća”
Boban Ilić iz Donjeg Krajinca kod Leskovca zakupio od države na dvadeset godina deset hektara zapuštene zemlje na kojoj je organizovao proizvodnju i podigao plastenike
Bratmilovce kod Leskovca – Kada smo pitali za kuću poljoprivrednika Bobana Ilića iz Donjeg Krajinca kod Leskovca, rekli su – kod kuće ga nećete naći, on je uvek na njivi u susednom Bratmilovcu.
Lako smo ga našli po plastenicima koji su zaposeli polje bratmilovačko. Podiže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ih tek dva meseca na imanju koje je zakupio od države na dvadeset godina. Tu je nekada bila lucerka, a potom je njiva zarasla u parlog. Boban je jedan od nekoliko leskovačkih poljoprivrednika koji su odlučili da uzmu zemlju od države i prošire proizvodnju, u prvom redu plasteničku. On je zakupio deset hektara i odmah počeo da podiže moderne plastenike u kojima namerava da proizvodi papriku.
Počeo je pre dva meseca i već je nanizao sedamnaest „fabrika povrća“, koje zauzimaju hektar i tri ara. U avgustu je zasadio papriku čija je berba pri kraju, a na otvorenom je zasadio kupus koji će takođe uskoro na pijačne tezge.
– Proizvodnjom paprike bavimo se porodično na svom posedu od dva hektara u Krajincu. Verovatno ćemo sada tamo da sejemo žitarice, a papriku selimo ovde. Završio sam Poljoprivrednu školu u Leskovcu i stekao zvanje poljoprivrednog tehničara, a potom sam dve godine studirao na Tehnološkom fakultetu. Moji su bili osrednja porodica u Donjem Krajincu, niko nije imao državni posao, uvek su se bavili poljoprivredom, to je porodična tradicija. Pored mene, u poslu su i ostali članovi porodice – otac Novica, majka Divna i supruga Ana. Koliko mogu, pomažu i kćerka i sin – osmogodišnji blizanci Damjana i David, priča za „Politiku“ ovaj 32-godišnji poljoprivrednik.
Boban Ilić proverava prve paprike u plasteniku (Foto M. Momčilović)
Sada, kada se proizvodnja širi, morali su da angažuju pet-šest radnika, a kad se posao razvije, biće potrebno novo kadrovsko pojačanje. Paprika u novopodignutim plastenicima je, kaže, bila sporedna kultura na izmaku sezone, a već od novembra će da „uhvati ritam“.
– Paprika je ostala u još tri-četiri plastenika. Kad nju skinemo, zasadićemo zelenu salatu. U martu beremo salatu i rasađujemo papriku. Planiramo da rasadimo sto dvadeset hiljada korenova. Do sada smo proizvodili oko 250 tona paprike godišnje koju smo prodavali nakupcima i nešto izvozili u Crnu Goru, BiH i Mađarsku, navodi Boban.
U razvoj proizvodnje do sada je uložio blizu 70.000 evra. Kredit nije koristio, ulagao je ono što zaradi na svom posedu u Krajincu. Kaže da već deset godina neprekidno ulaže u poljoprivredu, a planovi su mu da širi plasteničku proizvodnju. Uporedo će na otvorenom da gaji kupus, krompir i žitarice.
Boban kaže da je, gledano u evropskim okvirima – ovo sitna proizvodnja. – Putujem svuda, bio sam u Mađarskoj, nedavno sam se vratio iz Holandije. Njihovi poljoprivrednici se udružuju, imaju berze, otkupna mesta, nisu prepušteni na milost i nemilost nestabilnim uslovima proizvodnje. I nas nekoliko krupnijih proizvođača u Leskovcu činimo prve korake u udruživanju. Sarađujem sa Jovicom Stojkovićem iz Navalina, Radetom Stankoviće iz Stajkovca, momcima koji su, kao i ja, zakupili državno zemljište u Vinarcu i počeli plasteničku proizvodnju. Ali, kada bi došao neko i zatražio veću količinu povrća, mi ne bismo mogli da mu isporučimo – zaključuje jedan od najvećih leskovačkih proizvođača paprike.
Milan Momčilović
objavljeno: 03.11.2011.
Pogledaj vesti o: Leskovac
.jpg)
