Izvor: juGmedia, 09.Jan.2016, 12:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BURIDANOV MAGARAC
Prvi plast
Pročitah kod jednog prijatelja savet, dobro je nekada vratiti se malo, ne bi li se uhvatio bolji zalet za kasnije. Iako mislim da su ova moja pisanija još uvek na nivou hobija, dosta ljudi iz okoline mi sugeriše da to ne mora mnogo bolje, pa da izgleda sasvim dobro. Da bi otišao još napred, bar dva koraka, vreme je da napravim jedan nazad.
Kako moji tekstovi idu na portalu pod kolumnama, gde će kolumnista najbrže da se “šlepa“, nego pored drugog, >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << boljeg. Da ga potkačimo, možda i zatalasamo leskovačku čaršiju, a, ako ćemo pošteno i sam si ga je tražio.
Profesor je imao zaista sjajne tekstove. Međutim, kada je rešio da napusti ovaj brod, može se reći kako je počeo da hvata isuviše veliki zalet.
Kao čovek iz sporta, da počnem onako kako i čitam novine, otpozadi. Profesore, Vaš poslednji tekst, u meni je, kao poštovaocu Vašeg lika i dela, izazvao veliko razočarenje. I inače je amplituda u poslednje vreme stalno išla silaznom putanjom, ali je kod slobode govora stigla na najnižu tačku. Ne sporim Vaš aksiom da sloboda govora ne postoji u obliku bukvalnog značenja tih reči. Imam i iza sebe pisanih zapisa, od poodavno, a i od skora, koji u sličnom kontekstu govore o tome. Ipak, ono što je zastrašujuće, nije ta dokazana istina, već suština teksta. A, suština veli, govoriti je opasno, bolje je ćutati. I ta suština treba da podstakne one koji obitavaju na njoj, da je promene. Kada tako nešto kaže neko ko je na vrhu intelektualnog lanca, mnogima takve reči poprimaju znak pitanja, znak pitanja koji dobija obrise planine Huashan, a dolazak do odgovora, staze do njenog Južnog vrha.
Kada malo bolje istražite podatke o ovoj ne toliko poznatoj atrakciji u nas, i saznate da se na vrh možete popeti samo sa par kvalitetnih rukavica, malo hrabrosti i opreza, bez ikakve druge opreme, sa pravom ćete se pitati, šta je tu strašno? Ništa, ako idete utabanom stazom, spremljenom za turiste. Ta planina, ipak, nije nimalno naivan poduhvat, pogotovo ako se skreće sa staze, a Profesor, kroz svoj tekst, gleda da što više visite sa litice i igrate se životom.
Prvo skretanje je oponiranje samom sebi o slobodi govora. Dokazivanje čitaocima primerima da je On na kraju u “pravu“. Ovo neću ni da komentarišem.
Drugo skretanje, vera u reč. Autor, koji je i sam kroz reč došao do svog društvenog statusa, ubeđuje nas da zbog nje možemo izgubiti glavu. Primer, kralj Kembiz, ubija sina svog najboljeg prijatelja Preksaspa, zbog toga što mu ovaj govori kako je sramno da jedan kralj pije. Da vas vratim na stazu, ako se nadjete u sličnoj ulozi, biće dovoljno reći da narod najviše voli svog kralja kada je trezan, voli ga i kada pije, ali kada je trezan, tada u njemu vide spas, svrhu života. Za vraćanje na stazu ne moram da lutam antičkom Heladom, dovoljno je da zvirnem tu u naše dvorište, Jovan Jovanović Zmaj “Jedna lepa, blaga reč pre će ganuti srca tvrda, učiniće više nego rečnik pun pogrda“. “Kraljica svih reči je sila“, Zmajeve reči sasvim smelo guraju i ovo što je Profesor napisao. Šta su Harpag ili Kilt mogli da odgovore svojim kraljevima, pustiću vas da dočarate sami, videćete da nije teško.
Treće skretanje, ako samo kažete AV je peder, odmah u aps. “Malo morgen“ kažem ja i vraćam vas na pravi put. Igor Mikić, koji je u direktnom prenosu utakmice Srbija-Albanija, pred milionskim auditorijumom, rekao to što je rekao za premijera naše zemlje, oslobođen je optužbe. Ne samo da je oslobođen optužbe, već se i slikao sa visokim funkcionerom stranke koja participira u vlasti, pa vlada nije pala.
Četvrto skretanje, uskraćivanje državama i institucijama da se brane od izrečenih nedefinisanih neistina, ne spominjući da pojedinci mnogo češće i za bezazlenije stvari koriste instrumente pravde. Ovom skretanju bih dodao još jednu skretnicu, opasku autora da vlast zbog “tvita“ ili “posta“ može da vas kazni, a i ne mora. Pitam ja Profesora, ako jedan Nešić može da traži svoju satisfakciju zbog napisane uvrede ili laži, zašto to ne bi mogle da rade Nemačka, Amerika ili naša Srbija? A bilo je mnogo gorih stvari napisanih o njemu, ipak, on se odlučio baš za taj “post“.
Sada kada ste čvrsto na zemlji i treba da se penjete na gore, i dalje čitate reči onoga odozgo da ne krećete tamo. A, ja, onaj koji nije na samom vrhu, kažem vam, idite gore, tamo je sigurnost. Nemojte da ćutite. Pa pogledajte neke koji su za današnju vlast rekli da je pulsirajući fašizam, a usput okarikirali svaku osobu koja se bavila javnim poslom, šta im fali. Eno, jedan, mirno šeta kucu gradom, sam, uredno ga ljudi pozdravljaju sa osmehom.
Slobodno pišite sve što mislite, ali, u skladu sa mogućnostima. Vremenom, one će biti sve veće i veće. Tako ja mislim.
Nisam još završio. Sada, vidite šta sve sme jadan takav deka. Gotovo neustrašiv na rečima. Gotovo. Sve ličnosti je smeo da imenuje, od predsednika do portira. Da ih imenuje i u oči da ih pogleda, sve do jedne žene. Izvrdao, vrdalama. Ma nije na nju mislio, jerbo u Leskovac ima tuce novinara koji odgovaraju opisu, a ima još tuce sličnih. Da je u “pravu“ za Marka Aurelija, jeste. “Ti si samo čovek“ zaista može da vrati u realnost. Samo što onaj kolektor, kada ga hvali odozdo, zamenio reč “samo“, sa “jedini“. Ne znam gde će ga više u nebesa, ova zemaljska je već zauzeo, za božanska mu ne mož’ pomogne.
Još nije kraj. Od svih mogućih i gorućih problema u Leskovac, piše se i od prebegulje. Političari. To je nova pojava u Leskovac, a nije dovoljno sažvakana ni u Beograd. I, istina, bilo je saznanja koja sam pročitao prvi put. Ali, nije mi bilo jasno da li se to odnosilo i na prebegulje(kolumnisti). Niste li se Profesore, ogrešili o političare? Možda i njih iznervira kada neki stranački saborac umesto Okrugli paviljon kaže “Šajkača“. Iznervira se, pa bež’ kod drugu stranku.
Htedoh sve ovo da napišem, dole, da me manje obavezuje, ispod tuđih tekstova, ali nemaju sve vrdalame iste aršine za slobodu govora.
Ja ga reko, pa sada neka me tešu, klešu, prebijaju, samo da ostanem živ. Vi, kako hoćete.
Drugi plast
Svi koji bliže poznaju Profesora, znaju i da je strastveni navijač Mančester Junajteda. Verovatno jedna od retkih stvari koju nije uspeo da uradi, a da jako želi, je to da odgleda svoj voljeni tim uživo u Engleskoj. Kako još uvek vlada praznično raspoloženje, Nova godina samo što je krenula, ja mu od sveg srca želim da on tu svoju nameru ostvari. Potrudiću se i da mu što više približim avanturu koja ga očekuje.
Što se tiče drugog dela sezone, postoje dve potencijalno interesantne utakmice koje bi mogao da gleda i jedna koju bih mu preporučio. Prava je 28. februara sa Arsenalom, a druga 19. marta sa Mančester Sitijem. Ova druga se igra na Etihadu, iako je Mančester, svaki pravi navijač odlazak na Old Traford doživljava kao musliman hadžiluk, mislim da će otpasti. Još jedno hodočašće je meč sa Liverpulom, ali i on se igra u gostima, može lako da se desi, sledeće sezone u prvom delu, opet gostovanje, pa da u prvenstvu ne igraju u Mančesteru ove godine. Arsenal jedini ostaje u ovoj polusezoni, i eventualno Lester, moja preporuka, koji zbog odlične igre, pozicije na tabeli i ne toliko popularnog imena, može da bude dobra opcija, ako ništa drugo duplo jeftinija, a možda u vreme odigravanja odlučuje o mestu za odlazak u Ligu Šampiona.
Na utakmicu se može otići na više načina. Samostalno ili preko neke agencije.Ako krećete u svojoj režiji, imajte na umu, Junajted proda 55 000 sezonskih karata, tako da ih je u slobodnoj prodaji jako malo.Na dan utakmice uopšte se ne prodaju karte i retkost je videti slobodno mesto, bez obzira na ime protivnika. Ali, ako imate nekoga u Mančesteru kod koga bi mogli da prenoćite i da vam kupi kartu, ušteda u odnosu na agencije bi bila velika. Karte za mečeve sa poznatijim klubovima se kreću oko 500 evra. Agencije uglavnom prodaju kartu za meč, i dva ili više noćenja u hotelima po izboru.
Recimo, za meč sa Arsenalom, tri noćenja u hotelu sa tri zvezdice blizu stadiona i kartom za nešto bolje mesto od onih najjeftinijih, cena bi bila oko 950 evra po osobi. Na to treba dodati i avionsku kartu. Povratna karta je obično nešto preko tridesetak hiljada dinara. Ukoliko ste zainteresovani za ovu varijatnu, Profesore, imate moj mejl, rado ću vam dati detaljnije informacije.
Uštedu možete napraviti i kada sletite u Mančester. Ako se odlučite za hotele u centru, najbolje je da uzmete metro do Pikadili stanice. Karta je 5 funti. Taksi može da izađe i više od 30.
Obavezno, mimo utakmice, idite da obiđete stadion. Tura košta oko 20 funti, ali vredi svaki peni, jer, obilazite bukvalno sve. Vode vas kroz tunel do terena na klupu za rezervne igrače, dok se sa zvučnika čuje huk sa tribina, koji pušta kustos. Svetu travu vam neće dozvoliti da ugazite. Sve prostorije i svlačionice su prepune ekrana gde se vrte slavni trenuci kluba, u stvari skoro sve. Postoji i nema soba, ona u čast “Bezbijevih beba“.
Ne znam da li imate dres, ali za novčanik sa grbom sam siguran, kao i to da ste pravi Djavo.
Svako dobro Profesore, ili bolje da kažem srećan put.
(Kraj)
Pogledaj vesti o: Leskovac
