Izvor: JUGpress.com, 06.Sep.2024, 17:28
80 godina od savezničkog bombardovanja Leskovca-Šta kaže istorija
LESKOVAC
80 godina od savezničkog bombardovanja Leskovca
(06.09.1944. – 06.09.2024.)
Savezničko bombardovanje Leskovca odigralo se 6. septembra 1944. godine u 12:18.
Bombardovanje je bilo deo operacije „Ratvik“ (nedelja pacova) koje su izvele snage
američkog vazduhoplovstva i posebno dodeljene snage Narodno oslobodilačke vojske
Jugoslavije.
U sredu, >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << 6. septembra 1944. godine u 12:18 nad sunčanim Leskovcem nadvile su se
četiri grupe američkih bombardera B – 27 koji su za 15 – ak minuta sručili na grad
bombe sa visine od 7000 metara. Za sobom su ostavili gust dim, plamen i prašinu. Prema
planu, jedna grupa bombardera dobila je zadatak da bombarduje zonu uz železničku
stanicu, tačnije istočni deo grada, dve grupe bombardera za cilj su imale centar grada, a
četvrtoj grupi cilj je bio zapadni deo Leskovca. Cilj napada bio je otežavanje položaja,
smanjena borbena moć i velika koncentracija neprijateljskih vojnika u Leskovcu od čega
su 15 000 bili Bugari.
Prilikom bombardovanja razoreno je uže i šire gradsko jezgro. Razorena je zgrada
Gimnazije, železnička stanica, hotel „Kostić“, mnogobrojni javni objekti, privatne
kuće, vile industrijalaca,trgovaca, veliki broj ulica je od bombi bio raskopan da
pojedine ulice nisu mogle da se prepoznaju.
Plan za masovnu upotrebu savezničkog strateškog vazduhoplovstva i snaga NOVJ
protiv infrastrukture, ključnih objekata i strateških pozicija na komunikacijama kroz
Jugoslaviju potekao je od brigadira Ficroj Maklejna (1911 – 1996). Ficroj Maklejn bio
je škotski brigadir koji je od 1943. godine bio šef britanske vojne misije kod Vrhovnog
štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavija (NOVJ). Svoj plan Maklejn je predstavio
generalu Henriju Meitlandu Vilsonu poznatom kao „Džambo“ Vilson (1881 – 1964) koji je
bio saveznički komandant Sredozemlja i koji je taj plan prihvatio. Na sastanku u
Italiji održanom od 6. do 14. avgusta 1944. godine između britanskog premijera
Vinstona Leonarda Spensera Čerčila (1874 – 1965), generala Vilsona i Josipa Broza
Tita (1892 – 1980) dobijena je i Titova saglasnost za ovaj plan. Na osnovu partizanskih
izveštaja sa terena koji su dostavljani Glavnom žtabu Srbije na čijem čelu je bio
Konstantin Koča Popović (1908 – 1992) sačinjene su intrukcije za pomenutu misiju.
Na osnovu istorijski izvora toga dana u Leskovcu nije bilo Bugara, koji su se dan
– dva ranije povukli iz grada preko Babičke gore ka Vlasotincu i Pirotu. Iz izveštaja
upućenih Glavnom štabu Srbije javljeno je da je tog dana u Leskovcu bilo 7 tenkova, od
kojih su 5 malih težine 5 – 7 tona i 2 velika težine 18 – 20 tona.
O savezničkom bombardovanju Leskovca nije se govorilo i pisalo sve do 1995.
godine kada je utvrđeno da je nastradalo 819 civila, mada je poslednjih godina taj broj
povećan. Leskovac je u trenutku bombardovanja 1944. godine imao oko 24 000 stanovnika
te se broj poginuli kreće između 1000 i 2000 poginulih. Partizanski izveštaji kažu da
je poginulo preko 1000 građana, četnički izveštaji preko 2000 mrtvih, dok lokalna
istoriografija smatra da je oko 3500 ljudi nastradalo.
mas. istoričar Milan Ž. Trajković
Foto: Fond o savezničkom bombardovanju Leskovca 6. septembra 1944. godine,Narodni muzej,Leskovac
I ovo Vam može biti interesantno
