Izvor: Politika, 05.Jul.2015, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakonska prava za istopolne partnere
Postoji realna potreba da se zakonski regulišu određena prava istopolnih partnera, kao što su pravo na izdržavanje, sticanje i deoba zajedničke imovine i nasleđivanje
Mi moramo da otvorimo pitanje legalizacije istopolnih zajednica, jer postoji realna potreba da se zakonski regulišu određena prava istopolnih partnera, kao što su pravo na izdržavanje, sticanje i deoba zajedničke imovine i nasleđivanje. Prema važećem Porodičnom zakonu, brak i vanbračna zajednica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rezervisani su samo za osobe različitog pola. Istopolnim partnerima Porodični zakon priznaje samo pravo na zaštitu od nasilja u porodici, a ne i druga prava koja se priznaju osobama u vanbračnoj zajednici. Ali, zašto neko ko živi u zajednici 30 godina, nema pravo da nasledi svog partnera, samo zato što je istog pola?
S druge strane, stavovi naših sugrađana prema LGBT populaciji sporo se menjaju, pa ne mogu da kažem da će u dogledno vreme u Srbiji biti usvojen ovakav zakon. Moj stav je da Srbija mora hitno da otvori ozbiljan dijalog o tome koji bi zakonski model istopolnih partnerstava bio adekvatan. U toj javnoj raspravi moralo bi da učestvuju i organizacije koje se bave pravima LGBT osoba. O ovome sam razgovarala sa šefom delegacije EU u Srbiji Majklom Davenportom, koji je pozdravio naš angažman u vezi sa aktuelnom raspravom o Građanskom zakoniku, odnosno naše mišljenje da se pitanje registrovanja istopolnih zajednica mora regulisati i u okviru ovog zakonika. Drago mi je što je ambasador Davenport snažno podržao naš stav i što je istakao važnost i značaj nezavisnih institucija u Srbiji, a posebno Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kaže Brankica Janković, nova poverenica, u razgovoru za naš list.
Pripadnici LGBT populacije podnose veliki broj pritužbi poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Da li mislite da se položaj ove populacije polako menja, ako imamo na umu da je posle 15 godina (pokušaja) održavanja gej parade, ovaj skup konačno održan bez incidenata?
Iako su u poslednjih godinu dana napravljeni određeni koraci kako bi se poboljšao položaj LGBT populacije – od donošenja strateških dokumenta, do održavanja Parade ponosa, istraživanja i dalje govore da su oni izloženi diskriminaciji, da se socijalna distanca ne smanjuje i da je nasilje roditelja, bliskih rođaka i partnera prema LGBT osobama u porastu.
Naša zemlja se već suočava sa velikim brojem azilanata – iako je za većinu njih Srbija zemlja tranzita, izvesno je da će emigranata biti sve više. S obzirom da deo naših sugrađana pokazuju veliku netrpeljivost prema „različitima“ da li očekujete probleme u prijemu azilanata?
Moram reći da je netrpeljivosti prema azilantima bilo. Setimo se samo protesta meštana u Obrenovcu koji su se bunili što se u njihovom kraju prave prihvatni centri za migrante. A onda su usledile poplave i baš ti migranti su pomagali u evakuaciji i spasavanju iz poplava u Obrenovcu. Sa druge strane, ja sam bila u Preševu pre nedelju dana i lično sam se uverila da je lokalno stanovništvo pokazalo veliku spremnost da pomogne i nađe se tim ljudima u nevolji.
Podaci izvedeni iz poslednjeg izveštaja Poverenika za 2014. godinu govore da se najveći broj pritužbi odnosi na nacionalnu pripadnost, etničko poreklo, zdravstveno stanje i starosnu dob. Da li to zapravo govori koliko smo netrpeljivi i imamo snažne predrasude prema svima koji su drugačiji od nas po bilo kom osnovu i koliko je vremena potrebno da se ove predrasude promene?
Ne bih to tako generalizovala, niti bih se saglasila da smo mi kao društvo načelno netrpeljivi prema drugačijima. Iako gradimo novo, drugačije i ljudskije društvo, u nama su još uvek veoma jaki stari koreni nekog drugog sistema vrednosti, punog naših navika, običaja, pa i predrasuda i oni nam često ne dozvoljavaju da o stvarima, ljudima i pojavama razmišljamo u skladu s novim dobom, s merilima 21. veka.
Sva istraživanja govore da se žene u našoj zemlji nalaze u posebno neravnopravnom položaju – one se češće otpuštaju i teže zapošljavaju, često su manje plaćene za isti posao od muškaraca, najčešće nose ceo teret roditeljstva na sebi i ređe se nalaze na pozicijama koje znače moć. Uz to, suočavamo se s izvesnim paradoksom – iz godine u godinu raste broj konvencija, zakona i propisa koji štite ženu od nasilja u porodici, a istovremeno raste i broj žena žrtava nasilja u porodici. Da li je moguće izaći iz ovog začaranog kruga?
Da bi se izašlo iz tog začaranog kruga pre svega potrebno je da se uvek utvrdi individualna odgovornost svih nadležnih organa koji su u slučajevima porodičnog i nasilja nad ženama zakazali. Za takvo nepostupanje oni moraju biti sankcionisani. Takođe, za uspešnu borbu protiv nasilja nad ženama i u porodici neophodni su odlučni potezi policije, sudstva, centara za socijalni rad, zdravstva. Ako postoji politička volja, Srbija može da donese zakon po kome bi država nasilnika u porodici gonila po službenoj dužnosti.
Nekoliko organizacija civilnog sektora protivilo se vašem izboru za poverenicu. Kako komentarišete njihove optužbe da niste dovoljno kvalifikovani za posao koji obavljate?
Što se toga tiče, razumela sam njihovu brigu – institucija Poverenika je svima veoma važna. Uostalom, moja obaveza i jeste da razumem drugačija mišljenja i da branim pravo na javno iznošenje drugačijeg mišljenja. S druge strane, sasvim sam sigurna da je moj dosadašnji profesionalni angažman, sve ono šta sam i na čemu sam radila – kada je u pitanju zaštita najrazličitijih ljudskih prava, nešto što me u dovoljnoj meri kvalifikuje da obavljam posao koji mi je poveren.
Pogledaj vesti o: Legalizacija
.jpg)
