Izvor: B92, 01.Okt.2013, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rušenjem bi nestalo 30 % objekata
Beograd -- 30 odsto objekata u Srbiji bilo bi porušeno ako bi sada krenuli da rušimo, rekao je ministar građevine Velimir Ilić.
On je izjavio da nisu samo građani gradili nelegalno već i država, s obzirom na to da mnogi infrastrukturni objekti i fabrike nemaju građevinsku i upotrebnu dozvolu.
Ilić je u skupštinskoj raspravi o predlogu novog Zakona o legalizaciji objekata rekao da su država i loklane samouprave podjednako odgovorne za problem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << legalizacije u prethodnih 30 godina, kao i da bi 30 odsto objekata u Srbiji bilo porušeno ako bi sada krenuli da rušimo.
Prema njegovim rečima, 60 odsto privatizovanih preduzeća u Srbiji nije imalo građevinsku i upotrebnu dozvolu.
"I šta ja sada treba da radim, da srušim fabriku i radnike pošaljem kući", istakao je Ilić.
On je kazao da postoji na hiljade krivičnih prijava zbog nelegalne gradnje, ali da do sada nije nijedna aktivirana, "jer svako nekog štiti".
"Otac lidera jedne partije je uzimao mito preko sina da ne bi rušio objekte i da li je neko aktivirao tu krivičnu prijavu, a MUP je ima. Nije i šta ja mogu, da idem da ih bijem", kazao je ministar građevine.
On je kazao i da je administracija veoma spora i neodgovorna, dok njegovo ministarstvo svakom investitoru za najviše tri dana obezbedi građevinsku dozvolu.
Ilić je kazao da je za godinu dana uspedo da obezbedi sve papire za Koridor 11 od Surčina do Požege i da je za mesec i po dana izrađena potrebna dokumentacija za gradnju tzv. Moravskog koridora od Pojata do Preljine.
"Legalizacija po Ustavu"
Novi Zakon o legalizaciji objekata potpuno je usklađen sa Ustavom i trajno će rešiti taj problem, izjavio je ministar Ilić.
Maksimalni rok za plaćanje legalizacije je na rate do 20 godina, ali će lokalne samouprave moća da skrate taj period.
On je na početku skupštinske rasprave o predlogu tog zakona rekao da je Ustavni sud proglasio neustavnim deo Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnosi na legalizaciju i da je sada sve na lokalnim samoupravama.
Novi zakon se odnosi na bespravne objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine za koje je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010.
U tom roku su podneti zahtevi za legalizaciju oko 720.000 objekata, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar.
Ilić je kazao da će postojati pravni vakuum za objekte koji su građeni posle 11. septembra 2009, koji ne mogu da se legalizuju i da je njihova gradnja krivično delo, ali da će biti razgovarano i o tom problemu.
To znači da će nadležni organi lokalnih samouprava moći da ruše takve objekte.
Ministarstvo građevine, prema njegovim rečima, nije imalo puno maneverskog prostora zbog Ustavnog suda, jer da je zakon drugačije urađen mogao bi kasnije da bude opet proglašen neustavnim, naveo je Ilić.
"Novi zakon je potpuno ispoštovao sve što je Ustavni sud tražio i nismo imali mnogo izbora i vraćeno je u okvire zakona", istakao je Ilić.
Predlogom novog zakona je predviđena obimnija projektna dokumentacija i vlasnici objekata će imati veće troškove.
Mnogi građani mešaju dva zakona - Zakon o upisu u katastar, koji se primenjuje, i ovaj Zakon o legalizaciji, koji predviđa otprilike redovnu proceduru za dobijanje građevinske dozvole, dodao je ministar.
Objekti građeni za tržište, javni i objekti gde su javna okupljanja, moraće da se legalizuju po ovom zakonu.
Ilić je dodao da bi neki novi Zakon o legalizaciji objekata mogao da bude donet jedino ukoliko bi nekada bio promenjen Ustav i poručio poslanicima da imaju to u vidu i ne politizuju taj zakon.
Prema njegovim rečima, mnogi gradonačelnici počeli da se žale na zakon, a da ga nisu ni pročitali.
Lokalne samouprave će imati pravo da daju olakšice, na primer za osobe za invaliditetom, samohrane majke, socijalno najugroženije, al i one koji su sopstvenim sredstvima opremali infrastrukturu.
Zahtev za legalizaciju, po novom zakonu, treba da sadrži geodetski snimak, projekat izvedenog objekta u tri primerka, dokaz o pravu korišćenja svojine odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, ili dokaz o pravu svojine na objektu, zatim dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i dokaz o uplati administrativne takse.
Ukoliko uz zahtev nisu podneti svi propisani dokazi, nadležni organ je dužan da zatraži da se dokumentacija dopuni u roku od godinu dana i ukoliko vlasnik objekta ne dostavi tražene papire u roku od šest meseci od prijema obaveštenja zahtev će biti odbijen.
Nadležni organ po prijemu dokaza da su ispunjeni uslovi u roku od 15 dana treba da izda rešenje o građevinskoj dozvoli.
U Beogradu se, na primer, cena građevinske dozvole odnosno naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta kreće između 6.000 i 30.000 dinara po kvadratu, u zavisnosti od lokacije.
Pogledaj vesti o: Legalizacija objekata
Legalizacija jednaka za sve
Izvor: Beta, 01.Okt.2013
BEOGRAD, 1. oktobra 2013. (Beta) - Ministar gradjevinarstva i urbanizma Srbije Velimir Ilić rekao je u utorak da će novi zakon o legalizaciji biti jednak za sve, ali da će lokalne samouprave moći da daju olakšice odredjenim kategori.
