Izvor: Vesti-online.com, 27.Sep.2010, 13:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Opštine pljačkaju građane

Legalizacija bespravno podignutih objekata u Srbiji teče veoma traljavo i sporo, a od 700.000 zahteva, koliko je predato, rešeno je samo nekoliko hiljada. Glavni razlozi, zbog kojih bi i ovaj treći pokušaj države da reši problem bespravne gradnje mogao da doživi fijasko, predstavljaju nepotpuna dokumentacija i skupa naknada za legalizaciju.

Građani su imali rok od šest meseci da podnesu prijave za legalizaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << svojih objekata, što je većina i uradila, ali mali broj rešenih zahteva posledica je toga što građani u 90 odsto slučajeva nisu podneli kompletnu dokumentaciju.

Dokumentacija            Ustanova                                Cena

Dokaz o pravu svojine    RGZ                                       20 evra

Geodetski snimak          Licencirani geodetski biro        100 evra

Tehnički izveštaj            Licenciran službenik                500 evra

Administrativna taksa     pošta ili banka                         3,5 evra

Slike objekta                 Lično                                      1 evro

                                                                          UKUPNO: 625 evra

Najveći problem lokalnim samoupravama zadaje to što u prijavama gotovo uvek fali neki dokument. Najčešće su to dokumenta koja se odnose na nerešene imovinsko-pravne odnose. Mnogima upravo taj papir nedostaje, zbog sporosti administracije, sudova, katastra, ali i zbog gradnje na tuđem zemljištu.

U Beogradu, koji ima najveće probleme sa divljom gradnjom, podneto je oko 200.000 prijava, ali rešeno je samo stotinak slučajeva. U Novom Sadu je od 37.000 zahteva rešeno tek 1.000, a u Nišu od 29.000 samo 260 slučajeva.

- Obrada prijava jedino zavisi od građana, odnosno od brzine kojom nam dostavljaju papire, da bi mogli da proverimo da li objekat ispunjava zahteve za legalizaciju ili ne ispunjava - kaže Dalibor Biševac, zamenik sekretara za legalizaciju u Beogradu.

Ministar prostornog planiranja Oliver Dulić kaže da su pojedine opštine namorno podigle cene za legalizaciju kako bi time zakrpile rupe u budžetu.

Mnoge gradske vlasti se nadaju da će do kraja godine budžet najviše napuniti od legalizacije "divljih" objekata.

Prema rečima, člana Gradskog veća Olivera Glišića, u Beogradu realno očekuju da se do kraja godine u budžet slije 1,5 milijardi dinara od naplate za legalizaciju.

Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnica ministra ekonomije i regionalnog razvoja, kaže da nisu krive lokalne samouprave što podnosioci zahteva za legalizaciju nisu dostavili kompletnu dokumentaciju, ali opštine moraju da traže dopunu.

- Postoji bojazan da prijava za legalizaciju bude odbijena ako vlasnici, ni posle dva-tri poziva opštinara, ne dostave tražene papire. U tom slučaju vlasnik gubi pravo na legalizaciju, a njegov objekat biće srušen - kaže Aleksandra Damnjanović-Petrović, koja očekuje da će, s obzirom na broj podnetih zahteva za legalizaciju, za ovaj proces biti potrebne tri godine.

Dok u lokalnim samoupravama svoju sporost pravdaju nepotpunom dokumentacijom i krive građane, u republičkim institucijama upozoravaju i na drugi razlog zbog kojeg legalizacija može da doživi potpun krah, a odnosi se na nerealno visoke cene koje su odredile opštine.

U Ministarstvu za prostorno planiranje ističu da je zapravo najveći razlog za vrlo mali procenat donetih rešenja o legalizaciji u visokoj ceni naknade za uređenje građevinskog zemljišta.

- Pokušavajući da stanemo sa divljom gradnjom u Srbiji, mi smo, jednom za svagda, hteli da legalizujemo sve što je moguće na najjednostavniji mogući način. Saznao sam da su pojedine opštine odredile nerealne cene legalizacije - kaže Oliver Dulić, ministar prostornog planiranja.

Predsednik Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac kaže da mora da postoji politička volja da se objekti legalizuju jer ne sme da se desi da je nečija politička taktika da legalizacija u određenoj opštini propadne, ma kojoj stranci pripadao.

- Ko napravi red u urbanizmu u Srbiji, treba da dobije Nobelovu nagradu. Ova Vlada mogla bi da završi taj proces bar 70 do 80 odsto - rekao je Šumarac.

On je istakao da je nedopustivo da lokalne samouprave shvate proces kao izvor za punjenje svojih budžeta. Gradovi i opštine moraju da donesu primerene cenovnike i uzmu u obzir socijalni položaj ljudi, kazao je bivši ministar građevine.

Ističući da proces legalizacije treba shvatiti "kao saniranje neke elementarne nepogode", Šumarac je dodao da se mora voditi računa i o tome da li je neka porodica gradila objekat za svoje potrebe ili za prodaju i izdavanje.

Zakonom o lokalnim samoupravama opštine same mogu da određuju cene za naknadu građevinskog zemljišta. Zbog toga se pojavljuju velike razlike u ceni legalizacije.

Tako legalizacija kvadrata u prvoj zoni Novog Sada iznosi 145 evra, dok je u Beogradu samo 115 evra. Razlike postoje i u gradovima koji su vrlo slični i blizu jedan drugom, pa u Ćupriji treba izdvojiti nešto više od 10 evra, dok je u Paraćinu ta cena 35.

Ubedljivo najskuplje je u opštini Raška gde za legalizaciju u prvoj zoni treba izdvojiti 206 evra po kvadratu. S druge strane, neke opštine, poput Knjaževca, odredile su sasvim pristupačne cene, pa naknada za sve zone iznosi 4,3 evra po kvadratu.

Grad                 Cena po kvadratu u prvoj zoni

Raška                                 206 evra

Novi Sad                             145 evra

Beograd                             115 evra

Zrenjanin                             40 evra

Paraćin                               35 evra

Subotica                             25 evra

Ćuprija                               11 evra

Kragujevac                         10 evra

Niš                                      6 evra

Leskovac                            5,4 evra

Kruševac                            5,1 evro

Knjaževac                          4,3 evra

- Moj apel lokalnim samoupravama jeste da prilagode cene legalizacije realnom stanju koje danas postoji u našoj ekonomiji i koje postoji u novčanicima naših porodica. U protivnom, sva odgovornost za eventualni neuspeh legalizacije biće na njima - kaže ministar Dulić.

On objašnjava da će smanjenje naknade za legalizaciju doprineti tome da opštine reše problem nelegalnih objekata, što znači da ni njima nije u interesu da toliko podižu cene.

Građani koji su prijavili objekte za legalizaciju sa nepotpunom dokumentacijom dobiće dopis u kome se od njih traži da dostave sve potrebne papire. Za to je određen rok od dva meseca, a onima koji ga ne ispoštuju objekti će biti srušeni.

Legalizacija će biti odbijena za objekte koji nemaju papire, ali i za one koji su građeni na prostoru planom predviđenom za školu, bolnicu, obdanište ili saobraćajnicu. Ako zahtev za legalizaciju "divljih" objekata bude odbijen, podnosiocu se šalje obrazloženje, a on kasnije može da podnese žalbu na to rešenje.

Tek posle konačnog rešenja u upravnom postupku građevinska inspekcija ruši objekat. Na drugoj strani, oni kojima je predmet pozitivno rešen biraju na koji način će platiti naknadu za legalizaciju, a potom se upućuju na potpisivanje ugovora sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju.
Pogledaj vesti o: Legalizacija objekata

Nastavak na Vesti-online.com...