Izvor: Blic, 25.Jan.2010, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveći problem cene i dokumentacija
U većini opština interesovanje za legalizaciju bespravno podignutih objekata je sve veće, čemu u prilog govori i činjenica da samo u jednom danu u nekima od njih informacije ili savete zatraži i do 50 ljudi koji žele da reše ovaj problem. Njihove najveće nedoumice odnose se na dokumentaciju koju treba podneti ili dopuniti, a retko ko propusti priliku da se „kritički osvrne“ i na cene.
U opštini Palilula, koja je među opštinama sa najvećim brojem nelegalnih objekata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (oko 20.000), kažu da je od 11. septembra do danas podneto još oko 2.000 zahteva za legalizaciju.
- Dolazi oko 50 ljudi dnevno, a veću navalu tek očekujemo s obzirom da 11. marta ističe rok za podnošenje prijava. Stranke se najviše raspituju za cene, ali i za dokumentaciju koju treba da dostave da bi se predmeti kompletirali – kažu u Opštini Palilula.
Beogradska opština sa najvećim brojem „divljih" objekata (oko 21.600) je Zemun, pa je i ovde interesovanje veliko kad je u pitanju dopuna dokumentacije.
- Građanima smo uputili javni poziv i stalno ih informišemo o raznim detaljima u vezi sa legalizacijom, ali problem je u tome što Opština praktično ništa ne može da radi zbog nedostatka pojedinih propisa. Glavne prepreke za građane su previsoke cene legalizacije, a u Zakonu je loš deo koji uređuje imovinu i mislim da će oko toga biti najveći zastoj - kaže načelnik Opštinske uprave Zemun Jugoslav Petković.
On ističe da je novi Zakon o izgradnji jako loš, odnosno da sadrži lošija rešenja od prethodnog.
Krajem prošle nedelje usvojena je uredba o konverziji zemljišta, tako da praktično do tada ništa nije moglo ni da bude rađeno u vezi sa legalizacijom. Vlada mnogo kasni sa podzakonskim aktima i neophodno je usvajanje još dvadesetak pravilnika kako bi ovaj Zakon bio primenjiv, a suština je da je sve te stvari trebalo rešiti Zakonom. Najavljuje se i otvaranje Sekretarijata za legalizaciju, kome tek predstoji prebacivanje predmeta sa svih opština, njihovo popisivanje" Pitanje je kada će on uopšte početi da rešava nagomilane predmete – objašnjava Petković istakavši da legalizacija uopšte neće biti jednostavan posao.
Interesovanje građana pojačano je i na Zvezdari, gde je trenutno oko 16.000 nelegalnih objekata.
- Građani prijavljuju i one objekte koji su nikli do 11 septembra, odnosno do donošenja novog Zakona, a veliki je broj i onih koji su zahteve podneli ranije i koji se interesuju šta im nedostaje od dokumentacije. Moj utisak je da je sve što se tiče državne odluke pojednostavljeno međutim, deo koji se odnosi na imovinsko-pravne odnose ostao je nepromenjen i to je ono što ljude možda najviše muči – kaže za „Blic" Milan Popović, predsednik Opštine Zvezdara.
On ističe da je veliki broj onih koji zaista žele da reše ovaj problem, jer će od toga imati direktnu korist, od mogućnosti podizanja hipotekarnih kredita do prodaje stanova po tržišnoj ceni.
Predrag Vučić - sekretar za legalizaciju
Diplomirani pravnik Predrag Vučić (39) postavljen je za sekretara novog Sekretarijata za poslove legalizacije objekata. Pravni fakultet u Beogradu Vučić je završio 1998. godine. U Sekretarijatu za urbanizam radio je od 1999. godine, a septembra 2003. u ovom sekretarijatu postavljen je za načelnika odeljenja za objekte izgrađene bez građevinske dozvole preko 800 kvadratnih metara. Od septembra 2008. bio je na mestu zamenika sekretara za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju. Oženjen je i otac dve kćerke.
Šta se ne može legalizovati
- Objekti izgrađeni na klizištima, močvarnom tlu i drugom zemljištu nepovoljnom za gradnju
- Objekti koji nisu izgrađeni od trajnih i sigurnosnih materijala
- Objekti izgrađeni na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju javnih objekata ili javnih površina od opšteg interesa
- Objekti izgrađeni u zoni zaštite prirodnog ili kulturnog dobra
- Objekti za koje se utvrdi da se ne mogu uskladiti sa planskim dokumentima
Pogodnosti pri legalizaciji
- Kod stambenih objekata do 100 kvadrata, naknada se umanjuje za 60 odsto, ako se ugovor o plaćanju zaključi do kraja godine
- Za stambene objekate do 200 kvadrata, naknada se umanjuje za 40 odsto, ako se ugovor o plaćanju zaključi do kraja godine
- Naknada se umanjuje kod pojedinačnih stanova koji su izgrađeni u stambenoj zgradi do 100 kvadrata
- Za objekte do 200 kvadrata sa najviše dva stana(vlasnik fizičko lice), plaća se naknada za magistralnu i primarnu mrežu
- Za objekte sekundarne komunalne infrastrukture izgrađene iz samodoprinosa (neophodno dostaviti dokaze): voda (20 odsto), kanalizacija (35 odsto), putevi (45 odsto)
- Za galerije u zatvorenom prostoru, stanove u podrumskim etažama i magacine u suturenima naknada se umanjuje za 25 odsto
- Za garažna mesta, stanarske ostave u podrumu, suturenu, tavanu, otvorene bazene, nadstrešnice uz komercijalne i proizvodne objekte naknada se umanjuje za 50 odsto
- Za koševe, ambare, senike i otvorena skladišta naknada se umanjuje za 75 odsto
- Naknada se plaća jednokratno ili u ratama, u roku do 36 meseci
- Kod plaćanja odjednom, naknada se umanjuje za 50 odsto, i to do 1. marta 2010. godine. Posle tog datuma naknada se umanjuje za 30 odsto
- Kod plaćanja u ratama, prva rata u visini od 10 odsto od naknade plaća se u roku od 15 dana, a preostali iznos plaća se u mesečnim ili kvartalnim ratama
- Pravo na umanjenje ima onaj ko preostale rate plati odjednom
- Investitor koji plaća nadonkadu za razliku u površini objekta, može to da učini u peridu do šest meseci
- Naknada se ne plaća kod legalizacije stambenih objekata do 200 kvadrata (vlasnici fizička lica), koji su izgrađeni zaključno sa 1971. godinom
- Za legalizaciju šupa, ambara, koševa, senika, pušnica, garaža za poljoprivredne mašine, staja za stoku i bunare izgrađene za poljoprivredna domaćinstva u sedmoj i osmoj zoni
- Kod rekonstrukcije ili adaptacije unutrašnjosti u okviru postojećih gabarita legalno izgrađenog objekta
- Za prostore liftova, smeštaj instalacija, ostava za ogrev"
Potrebna dokumentacija za legalizaciju
Za porodične stambene objekte (do 100 kvadrata) i objekte površine više od 100 kvadrata sa jednim stanom:
Dokaz o pravu svojine, Geodetski snimak, Tehnički izveštaj o stanju objekata, Fotografije objekata, Dokaz o uplati administrativne takse
Za stambene objekte sa više stanova, poslovne i proizvodne objekte:
Dokaz o pravu svojine, Fotografije objekta, Zapisnik o izvršenom veštačenju o ispunjenosti uslova za upotrebu objekta, sa geodetskim snimkom, Dokaz o uplati administrativne takse
Za pomoćne objekte:
Dokaz o pravu svojine, Fotografije objekta, Dokaz o uplati administrativne takse
Za objekte izgrađene iz sredstava budžeta RS, AP ili jedinice lokalne samouprave:
Zapisnik o izvršenom veštačenju o tehničkoj ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta, sa geodetskim snimkom, iskazanom bruto površinom
Za objekte za koje je izdato odobrenje za izgradnju po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu novog Zakona:
Dokaz o pravu svojine, Projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa ovim zakonom, Dokaz o uplati administrativne takse
