Izvor: RTS, 22.Nov.2009, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Legalizacija sportskih objekata
U Srbiji ogroman broj sportskih objekata nema ni građevinsku, ni upotrebnu dozvolu. Vlasnicima Zakon o planiranju i izgradnji pruža jedinstvenu priliku da do 11. marta naredne godine podnesu zahtev za legalizaciju.
Među milion nelegalizovanih građevina u Srbiji ogroman je broj sportskih objekata. Mnogi od njih nemaju ni građevinsku, a ni upotrebnu dozvolu.
Vlasnicima takvih objekata, bilo da su pravna ili fizička lica, Zakon o planiranju i izgradnji pruža jedinstvenu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << priliku da do 11. marta naredne godine podnesu zahtev za legalizaciju.
Najveći problem u procesu legalizacije sportskih objekata moglo bi da bude nerešeno pitanje vlasništva. Naime, za većinu tih građevina još nije utvrđeno ko je pravi vlasnik, pa samim tim ni ko bi trebalo da podnese zahtev za legalizaciju.
"Specifikum u odnosu na sportske objekte je što je država gradila orginarno, a onda su to nasleđivala neka sportska društva koja su u nekom periodu eksploatacije dograđivala, rekonstruisala i ulagala novac u njih. Ono što nije urađeno, a što mi očekujemo je da će zakon o sportu urediti jeste uređivanje prava svojine, koliko je država u tome, a koliko neko sportsko društvo", rekla je Aleksandra Damjanović, iz Ministarstva prostornog planiranja.
Primera radi, najveći sportski objekat, Marakana, uknjižen je na ime fudbalskog kluba Crvena zvezda još početkom 2003. godine.
To je jedna od retkih sportskih građevina u zemlji koja ima i upotrebnu dozvolu dobijenu 1994. godine.
Međutim, već drugi po veličini, stadion Partizana, nema do kraja regulisan status. Otežavajuća okolnost mogla bi da bude i to što je nekada bio u vlasništvu Jugoslovenske Narodne Armije čija je imovina deo procesa sukcesije.
Za izdavanje dozvola odgovoran MUP
Osim "Arene" i teniskog kompleksa "Milan Gale Muškatirović", koji su projektovani prema standardima novijeg doba, većina sportskih objekata nema protivpožarne koridore i izlaze.
Prilikom izdavanja upotrebnih dozvola najveću odgovornost će snositi Ministarstvo unutrašnjih poslova. To će ujedno i povećati troškove legalizacije jer će obaveza ugradnje protivpožarnih sistema biti na vlasnicima.
"Sigurno je da sistemi za odvođenje dima i toplote i za dojavu požara imaju svoju cenu. Hidrantska mreža takođe, ali ako je već nešto od toga urađeno bez obzira što su ranije građeni, neće biti dodatnih troškova", kaže Ivan Zarev iz Uprave za preventivne mere Mup-a Srbije.
Zakonodavci kažu da neće biti ustupaka tokom standardizovanja sportske infrastrukture.
"Naravno da je sankcija rušenje. Onaj ko ne podnese zahtev za legalizaciju, potpada pod udar te sankcije", kaže Aleksandra Damjanović.
Već sada je izvesno da se neće rušiti najveći objekti, jer će klubovi koji ih koriste nekako pronaći način da ih legalizuju i adaptiraju.
Neizvesna je, međutim, sudbina objekata u manjim sredinama koji ili nemaju vlasnika ili vlasnik nema interes da ulaže novac u njihovu legalizaciju i opremanje.
Tako bi moglo da se desi da građani nekih mesta ostanu bez stadiona ili sportskih hala, čime bi i najmlađima bile bitno smanjene mogućnosti za bavljenje sportom.
Pogledaj vesti o: Legalizacija objekata
