Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Jul.2011, 21:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Legalizacija gej brakova u Srbiji?

NOVI SAD -

Proteklih dana u mnogim medijima pisalo se o tome da prednacrt Građanskog zakonika predviđa legalizaciju gej brakova. Zakonik međutim, kada je reč o toj temi, u velikoj meri preuzima odredbe iz postojećeg porodičnog zakona, gde se i bračna i vanbračna zajednica definišu kao zajednica muškarca i žene. Jedna rečenica, ipak otvara mogućnost pravne regulacije istopolnih zajednica.

Novina >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u Građanskom zakoniku jeste član 4, koji reguliše vanbračne zajednice. U poslednjem stavu postoji formulacija da će se "zajednica života lica istog pola urediti posebnim zakonom".

Predlog tog zakona, na kome se već uveliko radi, biće predstavljen u septembru. On ne uređuje istopolne zajednice kao bračne odnose i ne spominje usvajanje dece, kažu u Zavodu za ravnopravnost polova.

"Taj zakon se tiče veoma važnih svakodnevnih stvari, poput imovinskih pitanja, prava na nasleđivanje, prava na izdržavanje, pravo na posete partneru u bolnicu, zaštita od nasilja u porodici itd," kaže Dragana Todorović, iz Zavoda za ravnopravnost polova

"Ako već imamo zakon koji priznaje postojanje osoba istopolne seksualne orijentacije, ako imamo zakon koji zabranjuje diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije, ako već kažemo da imamo jednaka prava, bez obzira na različitost, onda nema razloga da se pravno ne reguliše istopolna zajednica", naglašava ona.

Na izradi tog zakona već neko vreme radi Labris, organizacija za lezbejska ljudska prava iz Beograda, i to u saradnji sa eminentnim pravnicima.

Da li će se zakonom regulisane istopolne zajednice zvati brak ili nekako drugačije, nije od suštinske važnosti, kažu u Zavodu za ravnopravnost polova. Suština je da osobe koje su istog pola, a žive u zajednicama, dobiju određena prava.

"Takvi partnerski odnosi u realnosti već postoje, hiljade ljudi u našoj zemlji živi u istopolnim zajednicama, pa su potrebni i zakoni koji bi to regulisali, jer su pripadnici LGBT osobe jednako sposobne da formiraju dugoročne, posvećene i funkcionalne zajednice i porodice, koje su na svaki esencijalni način ekvivalentne heteroseksualnim zajednicama i nikog ne ugrožavaju", kažu u Zavodu.

Otpor tome jeste visok nivo homofobije u našem društvu.

Podaci koje smo dobili od Zavoda za ravnopravnost polova kažu da je preko 60 odsto društva homofobično i smatra homoseksualnost društvenom bolešću. Dok preko 70 odsto ispitanika smatra da LGBT osobama ne treba omogućiti sklapanje brakova ili usvajanje dece.

I Svetska Zdravstvena Organizacija i Srpsko Lekarsko Društvo homoseksualnost prepoznaju kao biološki varijetet, a ne kao bolest ili poremećaj. Takvi negativni stavovi zasnovani su na predrasudama i stereotipima, kažu u Zavodu za ravnopravnost polova.

"Homofobija je globalni fenomen, ali je kod nas izraženija zbog niza društveno ekonomskih problema", kaže za Radio-televiziju Vojvodine magistar sociologije Tijana Vučević i dodaje da nas pitanje homoseksualnih brakova i zajednica vraća na jedno šire pitanje, a to je položaj porodice u savremenom globalnom društvu.

"Taj odijum i otpor koji postoji pred tom tematikom, zapravo jeste otpor činjenici da će morati da dođe do transformacije porodice klasičnog tipa", ističe ona.

U našoj zemlji LGBT osobe su i dalje izložene nasilju i diskriminaciji, što potvrđuje podatak da je parada ponosa kod nas održana tek prošle godine i to ne bez negativnih konotacija. Uloga države je u tom smislu presudna i neophodno je zakonska regulativa.

U preko 70 odsto evropskih zemalja, istopolna partnerstva zakonom su regulisana. Sedam ima opciju istopolnog braka, 15 država ima registrovano partnerstvo, dok 13 zemalja istopolne odnose regulišu kao kohabitaciju.

Zašto i Srbija ne bi bila u korpusu većine Evropskih zemalja, koja poštuju prava LGBT populacije?


Pogledaj vesti o: Parada ponosa

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...