Izvor: Glas javnosti, 12.Avg.2009, 02:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kredite za legalizaciju
BEOGRAD - Stotine hiljada građana širom Srbije imaju divlji objekat čija se legalizacija očekuje usvajanjem novog zakona o planiranju i izgradnji. Međutim, mnogi vlasnici tih objekata jedva krpe kraj s krajem, pa se postavlja pitanje da li će uopšte moći da plate legalizaciju koja, kako se najavljuje, neće biti jeftina. Zbog toga su Glas javnosti i Kurir pokrenuli akciju da se građanima pomogne da lakše plate troškove >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << legalizacije, a mnoge banke i stručnjaci smatraju da je inicijativa odlična.
Paprena naknada
Većina divljih objekata izgrađena je u Beogradu, pretpostavlja se i više od 100.000. Naknada za legalizaciju se kreće od 4.500 dinara po kvadratu u petoj zoni, do 26.000 dinara za kvadratni metar u ekstra zoni. Utvrđena suma se može umanjiti za 20 odsto ako bespravni objekat nema više od 30 kvadrata po članu porodičnog domaćinstva, a ko tu dažbinu plati odjednom, u roku od 15 dana od obračuna, ima pravo na 30 odsto popusta. Ko odluči da je otplaćuje 12 meseci, može da računa na 15 odsto umanjenja, ali prva rata iznosi 10 odsto. Naknadu je moguće izmiriti u najviše 60 rata, a oni čiji su objekti u „četvrtoj“ i „petoj“ zoni i do 120 meseinih tranši. Inače, legalizacija se ne plaća za pomoćne objekte šupe, ambare, senike, pušnice, bunare izgrađene za potrebe poljoprivrednog domaćinstva u doskorašnjim prigradskim opštinama, kao i u „petoj“ zoni određenih gradskih naselja.
Vredan predlog
Goran Milićević, izvršni direktor marketinga i razvoja novih bankarskih proizvoda Komercijalne banke, ističe da je naš predlog „apsolutno vredan razmišljanja.“
- Ali tu bi bila i druga strana medalje sa obezbeđenjem hipoteke, što bih ja lično tražio. Kamata sigurno ne bi bila kao kod stambenih kredita. Morala bi da bude nešto veća, jer smo sa ovim stambenim kamata na granici profitabilnosti, ali bi, možda, za uzvrat mogli da budu produženi rokovi otplate. Uostalom, ukoliko bi neki vlasnik nelegalno sagrađenog objekta trebalo da plati par hiljada evra kako bi ozakonio građevinu mogao bi to da učini i gotovinskim kreditom - objašnjava Milićević.
Sporno uknjiženje
U Hipo Alpe Adrija banci su, kako nam je rekao direktor odeljenja za komunikacije Rade Šević, svesni da postoji veliko interesovanje za legalizaciju i da su na „stendbaju“.
- Načelno, kao svaka banka tržišno orijentisana, mi razmišljamo u tom smeru. Znamo da postoji veliko interesovanje za legalizaciju, pa smo i mi na stendbaju. Pre svega, u tim slučajevima bilo bi reči o hipotekarnim kreditima na duži rok otplate. Detalje još ne znamo dok, ne vidimo kako će se rešiti uknjiženje takvih objekata da bi hipoteka mogla da se upiše - objasnio je Šević.
I u Unikredit banci razmatraju mogućnost uvođenja kredita koji će klijentima pomoći da izmire obaveze za legalizaciju objekata.
- U okviru trenutne ponude nalaze se i potrošački krediti koje klijenti mogu da koriste za izmirenje ovih obaveza. Prilikom podnošenja zahteva za potrošački kredit potrebno je da klijent donese u ekspozituru banke i rešenje o legalizaciji, a novac će posle odobrenja kredita biti uplaćen na račun nadležnog organa - ističu oni.
U Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja nisu odgovorili na našu akciju do zaključenja broja. Međutim, ministar Oliver Dulić je nedavno izjavio da u Srbiji ima oko milion objekata koji nisu legalizovani, a tu spadaju i državni objekti, kao što su putevi i mostovi.
Pogledaj vesti o: Legalizacija objekata
