Izvor: B92, 13.Okt.2009, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kasne akti za legalizaciju
Beograd -- Mesec dana po donošenju Zakona o planiranju i izgradnji još nije donet ni jedan od podzakonskih akata neophodnih za njegovor sprovođenje.
Razlog za brigu je i to što se dopunska normativa očekuje upravo u delu koji najviše interesuju građane, a reč je o legalizaciji bespravno podignutih objekata.
"Iako ne u meri kao što je to bilo 2003. godine, kada je država najavila da će >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izvršiti masovnu legalizaciju bespravne gradnje, posle donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji, građani su počeli da podnose zahteve za legalizovanje objekata. Jedan od glavnih razloga je to što je sada omogućeno privremeno priključivanje na infrastrukturu, najčešće na elektro mrežu, za sve one koji su ušli u proceduru legalizacije."
"Međutim, rešenja još nismo počeli da izdajemo jer postoje nejasnoće u vezi sa primenom zakona. Dodatni problem jeste to što nedostaju podzakonska akta koja donosi Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje, a neke od odluka, koje su u nadležnosti lokalnih vlasti, takođe su i dalje u pripremi ", kaže za Danas pomoćnik načelnika Uprave za planiranje i izgradnju Niša Dragan Milovanović.
On dodaje da je prema odredbama novog zakona već izdato nekoliko lokacijskih dozvola za gradnju, ali da još nije izdata nijedna građevinska dozvola, s obzirom na to da je za tu drugu fazu postupka potrebno da investitor izradi glavni projekat. On potvrđuje da su procedure sada znatno kraće, ali ističe činjenicu da brzina velikim delom zavisi i od toga koliko je investitor u stanju da obezbedi „čiste" papire.
"Mi smo i ranije imali situacije da za jedan dan izdamo dozvolu velikom investitoru, ali kada građevinari predaju nesređenu i nepotpunu dokumentaciju, postupak može da se oduži. Nažalost, mnogo je više nesavesnih nego onih koji posluju uredno i taj problem trebalo bi da reši formiranje registra investitora, što je takođe jedna od obaveza prema novom Zakonu", ističe Milovanović i dodaje da se i sada na zvaničnom gradskom sajtu nalaze podaci o velikim projektima, graditeljima, kao i dozvolama koje poseduju, ali da se na spisku nisu našli manji građevinari.
I u novosadskom Odeljenju za urbanizam kažu da se zahtevi za legalizaciju podnose, ali da službe očekuju uredbe i pravilnike iz Ministarstva, koje će pomoći da se reše neke nedoumice u propisima.
Prema mišljenju Mahmuda Bušatlije, konsultanta za investicije, to što državna administracija kasni sa zaokruživanjem regulative u sektoru gradnje, nije iznenađenje za mnoge stručnjake koji su i pre usvajanja Zakona ukazivali na njegove nedostatke.
"Iako je proklamovani cilj novog Zakona o planiranju i gradnji bio da se ubrza i pojednostavi procedura dobijanja dozvola, pravi razlog za njegovo usvajanje je da se zaokruži proces tajkunizacije Srbije. Naime, kroz privatizaciju je veliki broj poznatih i nepoznatih privrednika kupio za mali novac sve što se u zemlji moglo kupiti. Jedino nisu mogli da postanu i vlasnici zemljišta na koje su preduzeća imala pravo korišćenja."
"Novi zakon im sada omogućava da to pravo konvertuju u vlasništvo uz simbolične nadoknade, sa obrazloženjem da su kupujući firme to već platili. Za taj segment nisu potrebna dodatna akta, političari su svoj dug prema tajkunima odužili i njihovo interesovanje za dalju primenu Zakona je prestalo", kaže Bušatlija i dodaje da je još tokom javne rasprave na površinu izbio problem nekompetentnosti jer u izradu tako važnog sistemskog zakona nisu bili uključeni priznati stručnjaci.
"Na izvestan način, to je potvrdio i predstavnik Svetske banke koji je nedavno izjavio da Srbija još nije povukla ni deset odsto odobrenih kredita za izgradnju infrastrukturnih objekata, a osnovni razlog je haos koji vlada upravo u državnoj upravi i u urbanizmu", tvrdi Bušatlija.
Pogledaj vesti o: Legalizacija objekata
