Izvor: Politika, 30.Jul.2009, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do legalizacije – brže, uz prepone
Novi zakon skraćuje proceduru ozakonjenja „divljih” objekata, ali ne eliminiše stare probleme, poput nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i pomanjkanja lokalnih kadrova
Pošto je ministarstvo prostornog planiranja odlučilo da omogući i legalizaciju objekata sagrađenih posle 2003. godine, gradska i opštinska administracija će do kraja sledeće godine, kada legalizacija treba da bude okončana, morati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da reši više od 150.000 zahteva za ozakonjenje „divljih” zgrada. Toliko ih je podneto do sada, a posle usvajanja zakona o uređenju prostora i izgradnji na šaltere bi mogli da nagrnu i vlasnici preostalih 50.000 objekata, koliko se nagađa da je sazidano u Beogradu posle toga.
Kako je njihov procenat efikasnosti u procesu legalizacije jedva stigao do 15, u najboljem slučaju 20 odsto, pitanje je kako će lokalne samouprave uspeti da odluče o toliko zahteva, naročito što će za prihvatanje ili odbacivanje svakog od njih imati rok 15 dana.
Muku bi im mogli olakšati vlasnici objekata ako odluče da rizikuju i ignorišu, kako kažu u ministarstvu, poslednju šansu za ozakonjenje bespravno sagrađenih domova. Mada je poduprta i pretnjom – prvi put je određen rok u kojem mora biti dostavljena sva dokumentacija neophodna za legalizaciju – prilika je ipak primamljiva. Novi zakon će vlasnicima bespravnih kuća i stanova omogućiti da prikupe manje dokumentacije nego važeći, dok će većina među njima koja je gradila domove za sopstvenu porodicu umesto za prodaju – plaćati manje nego do sada.
Cena legalizacije je već sada za sve kategorije objekata takva da oni koji naknadno nabavljaju dozvolu prolaze i dvostruko jeftinije od onih koji su zidali po proceduri, na vreme nabavljajući sve papire. Koliko će tačno nove cene nadoknade iznositi – znaće se, doduše, tek posle usvajanja zakona, kada bude donesena uredba koja će to regulisati. Ne bi bilo iznenađenje ako bi bila dodatno snižena budući da je, čak i toliko skresana u poređenju s troškovima regularnog postupka gradnje, bila nedostižna za mnoge. Nije isključeno ni da će oni koji su zidali bez papira i posle 2003. godine, kada je to postalo krivično delo, plaćati za legalizaciju koliko i ostali.
– To se još ne zna. Verovatno će lokalnim samoupravama biti prepušteno da o tome odluče naknadno – veruje Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra.
Ako ih niska cena nagna da prelome i počnu da pribavljaju papire, vlasnici objekata moći će dokumentaciju koju će novi zakon propisati kao potrebnu za legalizaciju – da imaju u rukama za mesec dana, procenjuju u opštinama. Pod uslovom da jedan od neophodnih papira, dokaz o pravu svojine, uspeju da obezbede u gradu koji vrvi od zemljišta na kojem je vlasništvo sporno.
– Ovaj zakon jeste „povoljna ponuda”, ali plašim se da će i dalje biti problema sa imovinsko-pravnim odnosima, koji su na mnogim lokacijama u Beogradu mutni. Ako se spor o vlasništvu otegne pred sudom, legalizacija će biti neizvesna a svakako sporija – kaže Željko Bjelopetrović, načelnik opštinske uprave Čukarica, jedne od opština s najvećim brojem bespravnih objekata.
Legalizacija bi se mogla odugovlačiti i za vlasnike stanova u zgradama za čije dozvole se nisu pobrinuli takozvani nesolidni investitori, koji su odmaglili još pre nego što su dovršili radove ili, u boljem slučaju, kada je došao trenutak da se državi plate dažbine. Ne samo u opštinama nego i u ministarstvu i dalje ne znaju hoće li svako od vlasnika tih stanova plaćati za svoj dom posebno ili će svi u zgradi morati da se dogovore i uplate nadoknadu u isti mah. To će presuditi pravilnik koji će država doneti posle zakona. Ako budu zavisili od dobre volje ili besparice svojih suseda, koje je teško naterati i da se slože oko najjeftinijih popravki u zgradi, vlasnici stanova će se bez krivice naći u nevolji.
– Još veći problem će im biti ako se ispostavi da investitor nije rešio imovinsko-pravne odnose. U tom slučaju, ne znam kako će se ljudi koji imaju stanove u takvoj zgradi snaći za legalizaciju – kaže Bjelopetrović.
On je ipak optimista kada ga pitaju koliko su realna uveravanja države da će novim zakonom prekratiti predugo, ponekad višegodišnje čekanje vlasnika objekata na završetak postupka legalizacije. Dok Bjelopetrović veruje da njegovi administrativci mogu da reše zahtev za legalizaciju za 15 dana, Mariju Leković, člana veća opštine Zvezdara, gde objekata bez dozvole ima još više nego na Čukarici, muče sumnje.
– Ako država zatraži od nas da završimo svaki zahtev za 15 dana, mi ćemo uraditi ono što moramo. Međutim, još nismo sigurni šta sve obuhvata tehnički izveštaj koji vlasnici objekata podnose i da li ćemo u njemu naći sve podatke koji su nam neophodni da savesno obavimo naš zadatak. Osim toga, nama je ostalo 11.000 nerešenih zahteva, razumno je očekivati da će pristići i novi, dok mi imamo svega šestoro ljudi u tehničkoj komisiji, koja mora pažljivo da pregleda dokumentaciju, ma koliko ona bila sužena. Tempom kojim smo do sada odmicali, plašim se da je to posao za pet godina, a ne 15 dana – pribojava se ona.
V. Vukasović
[objavljeno: 30/07/2009]
Pogledaj vesti o: Legalizacija objekata
