Izvor: Politika, 17.Maj.2008, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bespravno podignuto milion kuća

U Srbiji je bespravno podignuto milion kuća, a dozvole su zatražila tek 446.392 građanina. – U beogradskim opštinama, od 161.561 prijavljene bespravno podignute kuće legalizovano jedva 5,22 odsto

Za pet godina, koliko traje proces legalizacije u Srbiji, samo oko 15 odsto bespravnih objekata je ozakonjeno, od 446.392 prijavljenagraditelja „na divlje”. Do februara2007. legalizovano je oko 11 odsto kuća, ali iz Ministarstva za infrastrukturu procenjuju da je do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovog trenutkadobilo dozvole još četiri odsto onih koji su najpre zidali, a potom otišli po dozvole.I pored naknadnog roka za podnošenje zahteva, pojednostavljene procedure i sniženja cene, rezultat je daleko od očekivanog, pogotovo ako se uzme u obzir da u Srbiji postoji oko milion kuća sagrađenih bez dozvole. Problem uglavnom leži u nezainteresovanosti građana, čiji jemoto – sve što se ne mora, to se ne radi. Svesni su, takođe, da ih kazna neće sustići, jer je zakon i ne predviđa.

Ovako mali procenat, prema rečima Aleksandre Damjanović-Petrović, pomoćnika ministra za infrastrukturu, ukazuje da legalizacija u Srbiji nije uspela i da u tom pogledu nešto mora da se menja.

– Propisi očigledno nisu zaživeli kako treba. Država se odrekla prava da određuje cenu i prepustila to opštinama. Možda bi država posle ovakvog iskustva ipak trebalo da se uključi i propiše minimalne i maksimalne iznose, kako bi bar nekako naterala građane da legalizuju svoje kuće – kaže ona i dodaje da je jedini lek sačinjavanje novih uslova koji bi omogućili da 90 odsto bespravnih građevina bude legalizovano, izuzev onih koji se nalaze na infrastrukturnim koridorima.

Sličan model, kako navodi, primenila je i Turska, koja je uspela da legalizuje sve objekte, kao i da pri tom naplati dažbine.

Imovinski problemi i nepostojanje planova detaljne regulacije glavni su razlozi što ovaj proces dugo traje i što pojedini zahtevi godinama ne mogu da se okončaju. I pored toga što je novim pravilnikom od pre dve godine smanjenja dokumentacija a time i troškovi, za pojedine kategorije stanovništva legalizacija ilinaknada za građevinsko zemljište i dalje je skupa, dok oni koji bi mogli da je plate i ne marepreviše.

Ako se uzme prošlogodišnji presek stanja u beogradskim opštinama, od 161.561 prijavljenebespravno podignute kuće legalizovanoje samo 5,22 odsto.

Palilula, koja ima najveći problem s divljom gradnjom, primila je oko 20.000 zahteva, ali je izdala tek nešto više od dve hiljade građevinskih dozvola, dok je 8.000 u proceduri. Razlog za ovako loš rezultat, prema oceni predsednika opštine Danila Bašića, isključivo leži u nezainteresovanosti ili nemogućnosti građana da završe taj proces.

– Zakon nije predvideo kazne. Reč je ipak o nižoj socijalnoj kategoriji stanovništva, tako da bi bilo nepravedno da im država nameće obavezu, koju oni nisu u situaciji da ispune – kažeBašić.

Sa druge strane, najbogatija srpska opština Savski venac ima problem druge vrste. Opštinska uprava, naime, nema mogućnost da ih natera da dostave kompletnu dokumentaciju, tako da je od 3.000 prijavljenih legalizovano samo 300 objekata.

Uglavnom zbog istog problema, odnosno nepotpune dokumentacije,ni u Kragujevcu senije daleko odmaklo sa rešavanjem ovog problema, i pored truda kojiulažu i građani i nadležne službe. U gradu i dalje postoji 16.000 objekata koji nemaju sve potrebne dozvole, a administracijamuku muči sa oko 9.000 zahteva.

Za razliku od drugih gradova i opština, cena legalizacije u Kragujevcu ne predstavlja problem pošto se, u odnosu na zone u kojoj se nalazi kuća, cifra kreće od šest evra (498 dinara) po kvadratu u centru do jedan evro (83 dinara) u predgrađu.

Novi Sad je takođe izašao u susret svojim žiteljima i posebnom odlukom iz 2005. godine cenu legalizacije smanjio za 40 odsto, građane oslobodio taksa i ponudio im plaćanje na 240 rata. To je doprinelo zaključenju 4.532 ugovora o naplati građevinskog zemljišta, što je, kako saopštavaju u Zavodu za izgradnju grada, znatno više nego ranije.Precizne podatke koliko zahteva je podneto i koliko objekata je legalizovano u ovom gradu nismo dobili. Poznato je samo da je u celoj Vojvodini od 98. 846 prijavljenih građevinske dozvole dobilo 14,91 odsto bespravnih objekata.

U Nišu je, od 15.300 zahteva, postupak legalizacije okončan u oko 6.300 slučajeva, dok se za blizu 9.000 zahteva traži odgovarajuće rešenje.

– Nastojali smo da budemo maksimalno fleksibilni i da svakom pomognemo da svoj bespravno podignut objekat legalizuje ako za to postoji mogućnost u okviru usvojenih urbanističkih planova i propisanih uslova– kaže Ljubiša Janaćković, šef službe koja radi na poslovima legalizacije.

Prema nekim procenama, u ovom gradupostoji između 10.000 i 15.000 objekata za koje nisu podneti zahtevi, tako da je ukupan efekat legalizacije, koji je ambiciozno najavljivan, ispod očekivanog.

Nišlije imaju specifičan sistem obračuna. Visina troškova menja se iz meseca u mesec i usklađuje sa rastom cena na malo.Za jednospratnicu naknada ovog meseca iznosi 3.213 dinara po kvadratu. Vlasnici trospratnica moraju da plate 4.217,91 dinar, a za veće objekte naknada iznosi 6.229,58 dinara. Visoke cene legalizacije nadležni u većini opština pravdaju rečima da bespravni graditelji ne mogu biti povlašćeniji od onih koji su poštovali zakon. Dodatno sniženje cene, prema njihovom mišljenju, ne bi bilo pravedno prema onima koji su dozvole čekali i po godinu dana i deset puta skupljeprošli.

Ako je za utehu, divlja gradnja buja i u drugim evropskim državama.Italija, na primer, ima veliki problem, a bespravni graditelji su se nastanili čak i na rimskom lokalitetu Via apia.

M. Avakumović i dopisnici „Politike”

[objavljeno: 17/05/2008.]
Pogledaj vesti o: Legalizacija objekata

Nastavak na Politika...