Izvor: Blic, 03.Feb.2014, 19:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milion evra za rušenje bespravnih objekata
Opštine nemaju novca za rušenje nelegalizovanih objekata. To će novi zakon o legalizaciji dovesti u slepu ulicu.
Prioritetno rušenje nelegalnih kuća, vila i vikendica samo u zaštićenim zonama i nacionalnim parkovima, čija legalizacija nije moguća ni po starom ni po novom zakonu koštaće oko milion evra. A kad se dodaju objekti koji nisu prijavljeni za legalizaciju, njih oko 500.000, suma će biti nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << puta veća. Pitanje je koja će opština to moći da plati.
Za sve koji nisu podneli zahtev za legalizaciju do isteka roka sankcije su jasne - rušenje. Tako je bar prema slovu zakona, što ne znači da bi trebalo porušiti pola miliona objekata, jer će rušenje izbeći svi oni koji su kuću ili vikendicu bar prijavili katastru.
Najpovoljniji uslovi u Užicu
U Nišu će cela procedura za legalizaciju stana od 50 kvadrata u prvoj zoni koštati oko 300.000 dinara, a na periferiji 50.000 dinara. U Kruševcu će legalizacija stana iste kvadrature u prvoj zoni koštati dva puta manje nego u Nišu, dok će u Kragujevcu vlasnik takvog stana građevinsku dozvolu morati da plati 800.000 dinara. Najpovoljnije uslove za svoje građane zasada su dali Užičani, gde legalizacija kuće do 200 kvadrata neće koštati više od 40.000 dinara.
Dovoljno novca za rušenje nije bilo ni ranije, pa je teško da će ga i sada biti. Rušenje jedne kuće od oko 200 kvadrata košta od 2.000 do 5.000 evra. Cena zavisi od toga gde se objekat nalazi, od čega je građen, koliko je teren pristupačan i koliko je udaljena deponija.
- Za rušenje takve kuće dovoljan je jedan bager. On obično radi po satnici, a cena je najmanje 100 evra na sat. Neka rušenje traje oko 10 sati, to ispadne oko 1.000 evra. Isto toliko košta čišćenje terena i prevoz šuta do deponije, što znači da bi to koštalo najmanje 2.000 evra, i to u idealnim uslovima - kaže građevinski stručnjak Goran Rodić.
Prema podacima Ministarstva građevine, u zaštićenim zonama i nacionalnim parkovima rešenja za rušenje napisana su zasad za 155 objekata. Na Tari je, sudeći prema brojkama, divlja gradnja cvetala protekle decenije. Bez dozvole su izgrađene čak 72 kuće, vikendice ili vile. Rušenje tih objekata, prema našoj računici, koštalo bi oko 350.000 evra.
I na Goliji je slična situacije, a račun za uklanjanje bespravno podignutih nekretnina ne bi bio manji od 100.000 evra. Te račune bi trebalo da plate investitori koji su nelegalno gradili, a naplatu sprovode sudovi. Pošto je malo onih koji su spremni da sami sruše svoju imovinu, taj posao preuzimaju lokalne samouprave ili država. To znači da neka sredstva treba obezbediti pre nego što se naplate. U praksi je to teško.
U Nišu na rušenje još odranije čeka 1.000 objekata, ali sve stoji jer grad nema novca da plati preduzeće koje će izvesti radove. Svi objekti do 800 kvadrata u nadležnosti su gradova i opština čije su građevinske inspekcije zadužene za donošenje rešenja o rušenju i njihovom izvršenju.
Koliko su bili revnosni u kontroli, možda najbolje govori podatak da nijedna lokalna uprava s kojom smo razgovarali nema informaciju o tačnom broju divlje izgrađenih objekata na njihovoj teritoriji. Iako još nisu napravljeni konačni spiskovi, procena je da se pozivu za legalizaciju po novom zakonu odazvalo oko 100.000 građana. Sa oko 700.000 zahteva podnetih ranije, to je oko 800.000, a procena je da nelegalno izgrađenih objekata ima oko 1,3 miliona.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Legalizacija objekata
