Izvor: Politika, 01.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvali su je Božanstvena
O velikoj zvezdi svetske operske scene i njenom statusu dive
Specijalno za "Politiku"
BEČ – Marija Kalas je, svakako, jedna od najfascinantnijih ličnosti 20. veka. Njen neobičan život, neverovatna ambicija, skandali vezani za nastupe (otkazivanje koncerata), ali i "mušice" tipične primadone uspeli su da je dovedu do nivoa kulta ličnosti jedne Merilin Monro ili Džeki Onazis.
Dete grčkih emigranata u Americi, Kalas se seli u Atinu u svojoj četrnaestoj godini. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Po završetku konzervatorijuma započinje 1939. karijeru u atinskom Olimpija teatru. U želji za velikim priznanjem traži način da izađe izvan okvira grčke umetničke scene, a njen život kreće u željenom pravcu u momentu kada upoznaje italijanskog biznismena Đovanija Batistu Meneginija za koga se nekoliko godina kasnije udaje i koji ulaže i novac i kontakte u promociju svoje supruge.
Tada Marija Kalas uzima italijansko državljanstvo i seli se u Milano. Još veću podršku nalazi u dirigentu Serafinu koji joj poverava najveći zadatak u karijeri: 1949, za manje od nedelju dana, sprema ulogu Elvire iz Belinijeve opere "Puritanci" za koju u Veneciji doživljava ovacije. Od tada joj popularnost operske dive nije više dovoljna – želi da je slave i kao najlepšu ženu na svetu. U manje od šest meseci topi više od deset kilograma i menja imidž koji je istovremeno fatalan i seksipilan.
Posle jednog od izvođenja Belinijeve "Norme" u londonskom Kovent gardenu upoznaje Aristotela Onazisa i, nedelju dana kasnije, Onazis poziva divu i njenog supruga na krstarenje. Na jahti se nalaze i Vinston Čerčil, Džeki Kenedi, mnogobrojni glumci i članovi svetskog džet-seta. Kako to primećuje reditelj Franko Zefireli: "Bili su dvoje najpoznatijih i najmoćnijih Grka na svetu i imali su slične životne priče... Bilo je jednostavno nemoguće da se između njih ništa ne dogodi." Nemalo potom, Marija Kalas napušta svog muža i seli se u Pariz kod Onazisa.
U svojoj karijere Marija Kalas je sarađivala sa tri najpoznatija italijanska reditelja: Lukinom Viskontijem, Pjerom Paolom Pazolinijem i Frankom Zefirelijem: sa Viskontijem na insceniranju opere "Travijata", Zefirelijem – inače bliskim prijateljem – u "Travijati", "Toski" i "Otelu". Pazolini je za ulogu Medeje u svom istoimenom filmu od početka imao na umu Kalasovu, za koju je rekao: "Ona je istovremeno najmodernije žena koju znam ali u njoj živi i žena antike: misteriozna, magična, u kojoj divlja neverovatan lični konflikt". Povodom ove svoje uloge, diva je primetila: "Obožavam izazove... morala sam da naučim da stojim pred kamerom i da glumim a da ne pevam. Prvi put se od mene očekivalo da ne pevam."
Sa sve većim porastom interesovanja javnosti za Mariju Kalas, raste i želja ove dive za apsolutnom dominacijom na operskoj sceni što dovodi do ličnih sukoba sa direktorima Skale, Kovent gardena ali i sa kolegama . Od svojih poslodavaca traži da je plate "cent više" od drugih pevača, samo da bi i zvanično, među ostalim zvezdama, zauzela više mesto. Zefireli u svome dokumentarnom filmu "Kalas zauvek" ide toliko daleko da tvrdi kako Kalas nije umrla od srčanog udara, već da ju je 1977. otrovala pijanistkinja Vaso Deveci koja je, potom, prisvojila svu divinu ličnu imovinu.
Na izložbi se mogu videti kostimi i nakit iz "Norme", "Travijate", "Puritanaca" i "Medeje", koje je Marija Kalas nosila na sceni, ali i retke fotografije snimljene tokom predstava. A dugometražni dokumentarni film otvara tajna vrata njenog života: u njemu o divi govore najbliskiji saradnici, pevači i prijatelji.
Izložba traje do 17. septembra.
Marina Bauer
[objavljeno: 01.08.2006.]
