Izvor: Politika, 04.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život, jedinstven i neponovljiv
Pre 125 godina rođen je poznati pisac Džejms Džojs, utemeljivač modernog romana
Tačno pre 125 godina rođen je Džejms Džojs, utemeljivač modernog romana i kultni pisac koji je uticao na niz svetskih pripovedača i generacije čitalaca. Književnik, koji je pored darovitosti, pokazao i izuzetnu spremnost za nova preispitivanja mogućnosti proznog izraza. Ono što je Pikaso za modernu umetnost, to je Džojs za modernu književnost, već je uvrežena krilatica kada je reč >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o piscu koji je napustio stare obrasce i prokrčio put literarnim sredstvima izražavanja za 21. vek.
Iako se celog života borio sa odbijanjima izdavača, napadima kritike, optužbama za širenje nemorala, Džojs je ostao poznat po upotrebi eksperimenata u narativnoj tehnici, primeni "toka svesti" i inovativnom odnosu prema jeziku.
Opsednut Dablinom
Rođen je u predgrađu Dablina 2. februara 1882, a život provodi u Evropi seleći se od Pariza, Trsta, Rima i Ciriha. Mada je napustio Irsku 1904, radnja najvećeg broja njegovih dela odvija se u Dablinu i okolini. Prve uspehe postigao je zbirkom novela "Dablinci" iz 1914. u kojoj je nastojao da dočara i razotkrije moralno posrnuće koje je, prema njegovom mišljenju, početkom veka preplavilo Irsku.
Poslednja priča u zbirci, "Mrtvi" (po kojoj je Džon Hjuston snimio svoj poslednji film), smatra se jednom od najlepših priča u svetskoj književnosti i najboljim dokazom da je Džojs već s prvim proznim delom veliki svetski pisac.
Okolina nije mogla da prihvati oštru kritiku dablinskog društva, te je shodno tome zbirka "Dablinci" dugo tražila izdavača. Slog knjige je dva puta prerađivan, a urednici su nekoliko puta ucenjivali pisca da promeni ili izbaci deo teksta.
Sam Džojs je bio opsednut Dablinom i sve što je napisao radnjom je smestio u taj grad. Glavni grad Irske dobro je upoznao još kao dečak, kada je bio primoran da se često seli sa svojom siromašnom porodicom. Verovalo se da bi, u slučaju da nestane sa lica zemlje, Dablin mogao da se rekonstruiše prema Džojsovim opisima, a Džejms je bio siguran da će, ako uspe da dopre do srca Dablina, dopreti do srca svakog grada na svetu.
U vreme objavljivanja "Dablinaca" Džojs već završava kratki roman prepun autobiografskih elemenata "Portret umetnika u mladosti" (1916). Ovo delo čitaocima predstavlja odvajanje glavnog junaka od njegove sredine, duhovno emancipovanje od porodice, crkve i zemlje, i definitivno odupiranje spolja nametnutom autoritetu. Sa poznatim rečima, "neću da služim onom u šta ne verujem", glavni lik Stiven Dedalus napušta svoju zemlju i odlazi u Pariz, da bi daleko od svoje sredine, "u kovačnici svoje duše" iskovao "nestvorenu svest svoga naroda".
Šest godina kasnije pojavljuje se roman "Uliks", "biblija evropskog proznog modernizma", po mnogo čemu prevratničko delo koje je zauvek obeležilo književna traganja 20. veka. Ovaj roman, na stotinama stranica govori o jednom jedinom danu u životu Leopolda Bluma, i osim inovacija u pripovednom postupku, jedinstveni je primer tretiranja vremena u književnosti.
Naime, radnja ovog dela događa se u samo jednom danu – 16. juna 1904. godine. Taj dan, inače datum kada je Džojs sreo svoju saputnicu Noru Barnakl (sobaricu, za koju su pisali da nije pročitala nijednu njegovu knjigu!), tokom 20. veka postaće topos moderne literature. Kako su zapazili kritičari, u jednom junskom danu Leopold Blum luta ulicama grada, nalik modernom Odiseju koji u lavirintu Dablina tog 16. juna prevaljuje jedan mogući put od Troje do Itake.
"Uliks", roman po kojem će Džojs ostati poznat kao tvorac moderne romaneskne forme, obuhvata krajnje svedenu fabulu – život sazdan mahom od trivijalnih sitnica, koje prelomljene kroz svest junaka dobijaju dublje nivoe značenja. Postupkom imenovanja najbeznačajnijih postupaka junaka tokom jednog dana, Džojs je ukazao koliko je svaki trenutak ljudskog života zapravo čitav jedan život u malom. Idejom da je naizgled najobičniji ljudski ("blumovski") život jedinstven, dragocen i neponovljiv, "Uliks" je, prema rečima Tomasa Sternsa Eliota, postao roman koji je "moderni svet učinio mogućim za umetnost".
Šesnaesti jun 1904. među Džojsovim fanovima širom sveta postao je poznat kao Blumov dan (Bloomsday). Turisti i Dablinci toga dana šetaju rutom Leopolda Bluma, jedu i piju u kafanama u koje je on toga dana zalazio i organizuju javna čitanja "Uliksa", ponovo analizirajući opus poznatog Irca.
"Fineganovo bdenje" iz 1939, knjiga pisana više od 15 godina, Džojsu će doneti reputaciju izazovnog pisca, čak teškog za čitanje. Kada su ga pitali zašto je napisao takvu knjigu odgovorio je: "Da bi kritičari imali šta da rade sledećih trista godina." A pomenuti roman upravo će i doći i na "zub" kritike uz ocenu da Džojs njime nije dotakao visine svog najboljeg dela.
Poznatog Irca ionako je tukao glas pisca koji ne piše za lenje umove, ali privatno, za njegovo ponašanje opravdanje se pronalazilo u arogantnosti genija, utemeljenoj u njegovoj posvećenosti književnosti. Za odbojnost koju Džojs izaziva na početku, "džojsovci" su zabeležili da prelazi najpre u simpatiju, a potom i u ogromno poštovanje i divljenje prema jednom od velikana kulture 20. veka.
Ovaj svet Džejms Džojs napustio je 1941, a prema brojnim ispitivanjima javnog mnenja uvršten je u 100 najznačajnijih ličnosti 20. veka.
Mirjana Sretenović
[objavljeno: 04.02.2007.]
