Izvor: Glas javnosti, 27.Sep.2009, 06:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Živimo u karnevalu beznađa
Novu sezonu, koja će se odvijati pod sloganom „Revolucija“, beogradski Atelje 212 otvoriće komadom Milice Piletić „Dokle“, u režiji Alise Stojanović. Premijera je zakazana za 6. oktobar na Maloj sceni „Teatar u podrumu“, a u glumačkoj ekipi, koju u ulozi majka Dare predvodi poznata dramska umetnica Dara Džokić, nalaze se i Sofija Juričan, Bojan Dimitrijević, Branislav Trifunović, Bojan Žirović, Radmila Tomović, Miloš Timotijević i Andrija Daničić.
- Savremenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << komadima, za razliku od klasičnih, uvek morate da pristupite na jedan drugačiji način, zato što oni direktno komuniciraju sa vremenom u kojem živite - kaže Dara Džokić u intervjuu za Glas javnosti.
- To podrazumeva da morate da vodite računa o tome koliko je to sve zajedno tačno, istinito, da li priča gađa baš tamo gde treba da pogodi... Sa druge strane, ovaj komad ima i drugi sloj, tu jednu reminiscenciju i preispitivanje svega onoga što nam se desilo u poslednjih 13 godina. Posebno mi je bilo interesantno što se priča dešava unazad, odnosno počinje od sadašnjeg trenutka i prolazi kroz sve one neuralgične tačke koje su bile sastavni deo naše bliže istorije.
Među „neuralgičnim tačkama“ su 12. mart 2003, 5. oktobar 2000, bombardovanje 1999, a sve se završava kontramitingom iz 1996. godine. Sa ove današnje distance, koja od tih godina je bitno odredila naš sadašnji trenutak?
- Mislim da svaka od njih ima neku svoju težinu. Nažalost, svaki od tih događaja proistekao je iz onog prethodnog. Sve je u vezi. To je kao i u istoriji. Da nije bilo ovoga, ne bi bilo onoga i obrnuto.
Za mnoge građane 5. oktobar je trebalo da predstavlja prelomni trenutak u dotadašnjim životima. Kako danas gledate na taj dan, da li su izneverena vaša očekivanja u smislu nekog boljeg života?
- Jesu, kako da ne. Mislim da ne postoji niko ko je u potpunosti zadovoljan. Tu, čak, ubrajam i ljude koji su na vlasti. I oni, sigurno, imaju neka svoja razočarenja. Svi smo ispali naivni, jer smo očekivali da će sve odmah biti drugačije i da će se desiti neke krupne promene u našim životima. Ali...
Ali, to se nije desilo?
- Objektivno, to nije moglo ni da se desi tako brzo, između ostalog i zbog vlasti koja je pravila određene kompromise. Oni su stvar usporili i doveli je do tog, kako da kažem, nekog otegnuća. Veoma sam razočarana zbog činjenice što je u toj euforiji bilo i mnogo muljavine i prljavih radnji. Neki ljudi su celu tu euforiju veoma dobro iskoristili tako što su profitirali i dobro napunili svoje džepove.
Da se, ipak, desio taj famozni „dan posle“, mislite li da bi situacija, u pozitivnom smislu, danas bila drugačija?
- Zavisi... Da smo napravili taj radikalni rez od Miloševića, da su apsolutno novi ljudi počeli jednu novu stvar i da nije bilo „tog nekog“, stvari bi krenule drugim tokom. Mnogo toga bi postalo jasnije, neke stvari bi se sigurno brže obavile. Ali, isto tako mislim da bi i u tom slučaju na površinu isplivale i neke prljavštine. Znači, bilo bi i dobrog i lošeg, ali bi se, sve to zajedno, mnogo brže videlo. Nažalost, danas je ulica, u smislu nekog mesta događanja za izražavanje protesta, postala potrošena stvar. Mnogi su je rabili i zbog toga će morati da prođe mnogo vremena kako bi ona opet dobila neku svoju svežinu.
Rekli smo da komad „Dokle“ počinje da se „odvrće“ od sadašnjeg trenutka, jeseni 2009. godine. Kom žanru pripada ovo vreme?
- Ha, zanimljivo pitanje... Zatekli ste me. Kako bih to nazvala? Ne, nije tragikomedija. Tih momenata smo već imali. Ovo je nešto još više. Rekla bih da je to jedan karneval beznađa. Mnogo toga se raslojilo, vlada velika napetost. Osećaju se negativan elektricitet i tenzija, a sve to zajedno proizvodi užasnu agresiju koja se jasno ispoljava, naročito u poslednje vreme.
U svom tom sivilu, vidite li makar mali tračak nade za neko bolje sutra?
- Ja sam, u principu, uvek optimista zato što se nadam da će razum, ipak, da pobedi. Valjda ćemo, u toj tački ključanja, napokon umeti da pronađemo pravo rešenje. U svim tim užasima kroz koje smo prošli, svako od nas je ostao oštećen, na ovaj ili onaj način. Ova predstava upravo govori o tim oštećenjima.
Politička predstava jedne ldpovke,,,,,,,
