Izvor: Politika, 21.Mar.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene su još u prvim redovima
Sovjetska vlast je promenila svest ruskih muškaraca, koji ne preuzimaju odgovornost za svoj život i život porodice, smatra Jelena Čižova, ruska književnica
Vršac – Poznata ruska književnica Jelena Čižova boravila je u Vršcu na poziv Književne opštine Vršac, koja je upravo objavila njen roman „Vreme žena” (za koji je dobila „Ruski Buker”), prvo delo ove književnice na srpskom jeziku, a već su završene pripreme i za štampanje njenog sledećeg romana – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Polukrvka”. U prepunom Salonu Narodnog pozorišta „Sterija”, pre nekoliko večeri, Čižova je ljubiteljima književnosti predstavila svoju knjigu. Nakon trodnevne posete Vršcu, od danas je i gošća Beograda, gde će se u Srpskom PEN-u sastati sa kolegama. Čižova je, inače, urednica međunarodnog časopisa „Lettre internationale”, i direktorka peterburškog PEN kluba.
Po obrazovanju je ekonomista, nekad je bila uspešna poslovna žena, doktorirala je, pravila mnogo planova i snova o književnom radu, kome nije mogla u punoj meri da se posveti. Dobri poznavaoci njene biografije kažu da se pisanju knjiga potpuno okrenula nakon požara na brodu „Sećanje na Merkura”, kojim je sa Krima, 1998. godine, putovala prema Istanbulu. Punih šest dramatičnih sati pomoći nije bilo niotkuda. U potpunoj sudbinskoj neizvesnosti, ona je odlučila da će se, ukoliko preživi, posvetiti isključivo književnom stvaralaštvu, i tako ostvariti svoje snove.
U romanu „Vremenu žena” tri starice usvajaju nemu devojčicu, ćerkicu komšinice, fabričke radnice umrle od raka. „Tajno je krste, ne dozvoljavaju da ide u obdanište, kako je tamo ne bi zarazili sovjetskom ideologijom, uče je da govori francuski jezik, pričaju joj bajke, ali i istine, recimo, o blokadi Lenjingrada, i na nju, na taj način, prenose već zaboravljene predrevolucionarne moralne norme”, objašnjava Petru Krdu urednik KOV-a.
Međutim, kada je napunila sedam godina, devojčica je progovorila i posle izrasla u talentovanu umetnicu. Roman je, u neku ruku, posveta ruskim ženama.
U drugom romanu, „Polukrvka”, koji je KOV pripremio za štampu, takođe u prevodu Ljubinke Milinčić, Jelena Čižova, kojoj je istorija stalna opsesija, iskazuje svoj kritički odnos prema ideologiji i zapravo, opisuje život devojke u vremenu Staljina. Ona ne uspeva da se upiše na fakultet, samo zato što joj je otac Jevrejin. Junakinja romana zato stiče kompleks inferiornosti. Saznajemo i da je sa ovom književnicom dogovoreno i objavljivanje „Lavre”, trećeg njenog romana na srpskom jeziku, u kome je opisan realan život crkve „iznutra”, sa mnogo zanimljivih i potresnih detalja.
Na pitanje, kako bi izgledao svet kada bi ženama, koje su u Rusiji veoma uvažavane bilo povereno upravljanje svetom, Jelena Čižova je odgovorila:
– Mislim da je ukazivanje takvog poverenja ženi, u ovom trenutku, nemoguće zbog društvenih stavova u Rusiji. To je moguće samo u pojedinim demokratskim zemljama. Rusija je vrlo tradicionalna zemlja, i još dugo će takva biti. Svet bi trebalo da bude harmoničan, da žene i muškarci ravnopravno učestvuju u donošenju važnih odluka. Tokom 20. veka, ruske žene su morale da prežive, pa su preuzimale na sebe teret opstanka, i ne može se govoriti o ravnopravnosti sa muškarcima. Dok su im muževi i sinovi ratovali i ginuli, i stradali od represije, one su podizale decu, i uprkos svemu – preživljavale i preživele. To je bilo vreme žena kao jačeg pola, i ono još traje. Sovjetska vlast je, međutim, promenila svest ruskih muškaraca, koji ne preuzimaju odgovornost za svoj život i život porodice. Dobili smo nekoliko generacija obeščašćenih muškaraca, što se oseća i danas. U početku perestrojke, devedesetih, žene su se borile za preživljavanje svoje zemlje, i bile u prvim redovima, a muškarci iza njih. Postoje dva tipa žena: one koje su ravnopravne sa muškarcima, rade na važnim mestima, i predstavljaju konkurenciju muškarcima, i drugi tip žena, koje žele, uz pomoć muškaraca, da budu samo lepe lutke. Ta razlika u sovjetskim vremenima nije bila toliko izražena kao sada.
Jelena Čižova smatra da danas postoje dva tipa ljudi, o čijim šansama kaže:
– Postoje dva tipa ljudi: podlaci, zli, koji su u stanju da gaze po leševima, imaju šansu da prežive ali, jednaku šansu imaju i odgovorni i vredni ljudi, koji su spremni da rade i preuzmu odgovornost za sebe, svoju porodicu i državu. Teško je reći koji od ova dva tipa ljudi ima veću šansu, mada od toga zavisi budućnost. Ukoliko u Rusiji pobednik bude prvi tip ljudi, onda će Rusija biti velika zemlja, ali marginalna i izolovana. Ukoliko pobedi drugi tip, u šta ne verujem, Rusija će biti normalna i ravnopravna. Kada je o svetu reč, preovladavaju podlaci.
Kada govori o Rusiji, Jelena Čižova smatra da u njenoj zemlji vlada velika korupcija koja ima sovjetske korene.
„Čovek koji se formirao u sovjetskom vremenu, spreman je da trenutno izmeni svoje principe, da se snađe, da odmah usvoji mišljenje koje dolazi „odozgo”. To je biće koje ne može da razume druge, i mrzi ljude. Iz takvog tipa ljudi nastaje korupcija”, kaže Čižova, koja je upravo završila roman posvećen devedesetim godinama u Rusiji, kada je radila kao savetnik direktora jedne velike firme.
„To vreme poznajem jako dobro, i želela sam da ga prenesem čitaocima. To je strašno vreme, kada su se ljudi, izlazeći iz sovjetskog perioda, pretvarali u vukove i ovce”, kaže Jelena Čižova.
Jovica Danilović
objavljeno: 22.03.2011.
