Izvor: Blic, 08.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene-ideje obuzimaju srca
Žene-ideje obuzimaju srca
New Moment galerija ideja
Beograđani nemaju često priliku da pogledaju dela iz privatnih kolekcija savremenika. To zadovoljstvo omogućio im je Dragan Sakan, čija će kolekcija 'New Pretty Women' biti izložena do kraja godine. Neobična je ova zbirka dela, izvedenih u različitim tehnikama i formatima, po tome što ima sasvim otvoren ali i profilisan koncept. Iza svega stoji ideja, a nju poznati dizajner, kreativni direktor kompanije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << New Moment, posle tridesetogodišnje karijere, formuliše kao 'lepu ženu sa mnogo lica'. '...Ona je istovremeno i film i dizajn i umetnost i advertising i teatar i muzika... Ona dakle mora da od svih umetnosti pozajmi sredstva da bi se uznela iznad prirode, kako bi što bolje potčinila srca i osvojila duhove...' - navedeno je u upravo promovisanoj knjizi 'New Communication'.
Odista, životni i profesionalni kredo Dragana Sakana odredili su lik njegove kolekcije, u kojoj ima za svakoga po nešto, pa je i po tome izuzetna. Izloženo je više od 60 radova, na kojima dominiraju predstave žena, onakvih kakvim ih vide umetnici svih generacija i iz različitih kulturnih sredina. Ima tu pikantertija koje krije svaka kolekcija, stvarana bez pritiska i želje da se na njoj zaradi, pa je moguće otkriti manje poznata lica nekih od stvaraaca, kao, na primer, dizajnera Slavimira Stojanovića. Tu su i dela: Branka Vučićevića, Dušana Aranđelovića, Raše Todosijevića, Jugoslava Vlahovića... a kolekciji daju na težini naročito radovi: Marije Dragojlović, umetničke grupe Irwin iz Ljubljane, Dušana Otaševića, Helmuta Njutna, Toma Filipsa, Nenada Marijanovića... Dobro je znati - Galerija ideja trajno je otvorena za umetnike koji se bave temom 'New Pretty Women'.
Kvar
(Milen Alempijević, Sreća okupanog čoveka, Filip Višnjić, 2005)
Alempijevićevi junaci su bivši ljudi; telesno i duhovno osakaćeni, oni su invalidi postojanja, nesposobni za ispunjavanje (igranje) izabranih (dodeljenih) životnih uloga ('Babajev', 'Kvantni novčić'). Njihove 'tragične krivice', banalni nesporazumi i sitne nepažnje, samo su maska za uplitanje demonskih sila (kobi, sudbine), koje se njima poigravaju iz zabave, bez ikakvog eshatološkog cilja ('Noć u poslastičarnici'). To, sa jedne strane, junake pretvara u mehaničke lutke koje (više) nisu (dirljivo, katarzično) tragične, već (preteće) groteskne, a sa druge, njihove živote (naš svet) predstavlja kao groznu pozornicu po kojoj se pokvarene igračke (ljudi) besmisleno trzaju i krše. Oni će se nadalje suprotstavljati ogoljenom zlu samo na rečima ('Zlatni gips'), a umesto slobodne volje vodiće se prema 'praiskonskim' impulsima, zamenjujući ljudsko životinjskim, a zakon ljubavi (Boga) darvinističkom borbom za opstanak (đavolom); supružnici će se, daleko od Edena, tući ispod 'drveta poznanja' ('Zlatni gips'), a roditelji i deca će biti neposredni suparnici u lancu ishrane ('Kvantni novčić'). Međusobno prilagođavanje (osakaćenog) čoveka i (poremećenog) kosmosa, dovodi do degradacije junaka (virtuoza) u 'jestivi ostatak' (umišljenog pesnika), a sveta, kao zemaljskog, propadajućeg carstva, u teatar 'bede i gladi' ('Spasavanje viteza'). Ravnodušan i prema životu i prema smrti, Alempijevićev čovek prihvata postojanje kao apsurdnu nužnost i pati od 'teško izrazivog osećaja zaglavljenosti', od mržnje prema sebi i bližnjima.
Međutim, ovi užasi i strahote ne govore ništa (dobronamerno) ni o ljudima, ni o zlu, pa ni o književnosti; to su preozbiljno shvaćena stilska poigravanja i groteske koje su same sebi cilj.
