Izvor: B92, 20.Feb.2009, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zečja jama
Autor: Dejvid Lindsi-Aber
Reditelj: Filip Grinvald
Kostimograf: Maja Mirković
Organizator: Srđan Obrenović
Glumci: Milica Zarić, Ivan Tomić, Đurđija Cvetić, Ivana Nikolić, Nikola Jovanović
Piše: Ana Todorović
Ako je jedna od uloga umetnosti da nas učini boljim, humanijim, saosećajnijim, sposobnijim za razumevanje tuđih života i sudbina, onda je predstava "Zečja jama" sasvim sigurno uspela >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u tome.
Dejvid Lindsi-Aber se odvažio da zaroni u ponore ljudske patnje i opiše bolne faze svojih junaka nakon gubitka najvoljenije osobe. To su ljudi koji se suočavaju sa ličnim sunovratom i sakupljaju hrabrost da se uhvate u koštac sa ostacima svojih života. Publika je netremice pratila scene potpuno se identifikujući sa likovima, saosećala sa njima, bila na ivici suza, a na kraju predstave aplauzom pozvala fenomenalne glumce na bis dva puta.
"Zečja jama" je teška i tužna porodična saga o traganju za identitetom nakon velikog gubitka. Beka i Haui, skrhani od bola zbog pogibije svog četvorogodišnjeg sina Denija, nastoje da nastave da žive i onda kada je suština postojanja nestala. Kroz svoj bes, agresiju, destrukciju, pa i samodestrukciju, ispoljavaju duboku unutrašnju krizu i nemoć da ponovo pronađu sebe i predefinišu svoje životne uloge. Tuga ih, međutim, ne zbližava, već još više razjeda prethodno harmoničan brak i porodičnu idilu.
Ali, ova drama, pored toga što se može nazvati i anatomijom bola, sadrži i mnoge moralne poruke. Da li moramo biti destruktivni, zajedljivi, pa čak i zlobni ukoliko nam neki nesrećni slučaj uništi sav životni polet? Da li ga smemo koristiti kao izgovor za mržnju prema ljudima? Za ljubomoru prema sestri koja ostaje u drugom stanju? Na koji način kanalisati ogroman spektar negativnih osećanja, ako utehu ne donose ni najbliži, ni stručna pomoć, ni grupne terapije, pa ni sam Bog, jer u njega se više ne veruje. Dejvid Lindsi-Aber se ne zaustavlja ovde.
Između scena slušamo bajkovite stihove dečije pesmice "Odbegli zeka", koji uporno želi da pobegne od svoje majke, ali je ona nepokolebljiva da ga stigne. Stihovi neodoljivo podsećaju na neuhvatljivu himeru, sreću koja je nedostižna. Radost koja nam izmiče. Tek pred poslednju scenu, stihovi nagoveštavaju buduće jedinstvo sina i majke, publika oseća da će se potraga završiti, da će nastupiti duševni mir.
U poslednjoj sceni se susreću Beka i Džejson, tinejdžer koji je donekle sudelovao u Denijevoj pogibiji. Njegov sastav "Zečija jama", priča je o dečaku koji kroz lavirinte traga za svojim izgubljenim ocem. One vode do paralelnih svetova u kojima su svi srećni i besmrtni.
Trenutak kada Beka uspeva da saoseća sa bolom dečaka za ocem je trenutak preokreta u samoj predstavi. Beka kroz dečiji sastav nalazi prihvatljivo rešenje. Počinje da veruje u svoju sreću u nekom paralelnom svetu. Svom suprugu konačno pruža toliko iščekivanu nežnost i zajedno donose odluku da, korak po korak, krenu u sutrašnji dan.
Toplo bih preporučila ovu predstavu svima koji veruju u porodicu kao iskonsku vrednost našeg društva i svakom ko misli da bez nje nema uporišta za nove pohode, ni mirne luke u koju se uplovi nakon oluje i bure. Jer, "Zečja jama" dokazuje upravo to. Kada oluja splasne, kad sagledamo olupine našeg potonulog broda, imamo nekog na čije rame možemo da se naslonimo. Neko ko će nam pomoći da izađemo iz lavirinta i ugledamo svetlost iz zečje jame u koju smo zapali.
