Izvor: Politika, 17.Apr.2015, 08:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog cenzure filma „Sever” ukinut takmičarski program
U znak protesta zbog zabrane prikazivanja filma o borcima zabranjene Kurdistanske radničke partije festival je otkazao i dodelu „Zlatnih lala”. – Srbija u fokusu „Susreta na mostu”
Istanbul – Još na samom izlasku sa Aerodroma „Kemal Ataturk” stiže obaveštenje – 34. Istanbul film festival otkazao je sve takmičarske programe i ceremoniju dodela vrednih filmskih nagrada „Zlatna lala”! Svi filmovi, osim turskih, prikazuju se po predviđenom rasporedu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u festivalskim dvoranama, sve aktivnosti unapred zakazane se održavaju, ali takmičenja više nema!
Svaka moguća misterija vezana za ovaj iznenadni i u svakom slučaju neuobičajeni festivalski gest, odagnana je već po dolasku u palatu ovog najznačajnijeg turskog festivala, na kojem se ove godine od 4. do 19. aprila, u 20 programskih celina, prikazuje čak 204 filma iz 65 zemalja sveta i na kojem je vrednost „Zlatne lale” za najbolji film festivala ukupno 54.000 evra! Zvanično pismo festivalske direktorke Azize Tan, upućeno svim domaćim i inostranim učesnicima ove ugledne manifestacije, usledilo je kao posledica povlačenja 23 filma turskih autora u znak protesta protiv cenzure, koju je Ministarstvo za kulturu Turske iznenadno sprovelo nad dokumentarnim filmom „Sever”, zabranivši njegovo prikazivanje u takmičarskom programu dokumentarnih filmova.
Lavina nezadovoljstva turskih autora dodatno je pojačana činjenicom da je sporni „Sever” („Bakur”) već bio prikazivan na domaćim festivalima (recimo, jesenas i u Antaliji) sa urednom licencom dobijenom od Ministarstva kulture. Zašto je licenca za prikazivanje u Istanbulu (reč je o obaveznom protokolu koji važi za sve filmove) volšebno sada izostala, krajnje je nejasno. Ili možda nije?
Naime, dokumentarni film „Sever” Čaijana Demirela i Ertugrula Mavioglua bavi se životnom svakodnevicom boraca u tri vojna logora pripadnika zabranjene Kurdistanske radničke partije (PKK), a sastavni deo filma su i intervjui sa nekima od najstarijih njenih pripadnika i aktivista. Međutim, film se nikako ne može okarakterisati kao „prokurdski” odnosno pro PKK, jer su autori samo iznosili činjenice sa terena, lično se ne svrstavajući na tu stranu.
U svetlu iznenadne zabrane prikazivanja „Severa” može se sagledati i reakcija više od stotinu turskih filmskih radnika u vidu otvorenog pisama turskoj vladi u kojem se diže glas protiv ovakve vrste ugnjetavanja i cenzure. Među potpisnicima je i prošlogodišnji kanski pobednik, scenarista i reditelj Nuri Bilge Džejlan. I festival je rekao svoje, mada je neka velika reakcija na ovakvu festivalsku odluku izostala. Filmske stvaraoce je teško ujediniti, njihov svet je svet velikog ega i neke vrste sebičnosti s kojom se uvek štite oni mali, lični interesi. Prava reakcija bila bi, kako što mi to u neformalnom razgovoru reče producent Čedomir Kolar (jedan od članova istanbulskog žirija iznenadno „ostalog bez posla”), „kada bi svi turski autori koji su dobili novac od države, sada lepo taj novac državi vratili – u znak stvarnog protesta protiv cenzure”...
Ipak, turska publika je ove godine u prilici da vidi i srpske filmove „Ničije dete” Vuka Ršumovića i „Varvare” Ivana Ikića, u programu „Balkan: filmovi plamena” u kojem se prikazuje i „Amsterdam ekspres”, najnoviji film albanskog autora Fatmira Kočija, ali i hrvatski film „Takva su pravila” Ognjena Sviličića (koprodukcija sa Srbijom). U okviru popularnog programa „Susreti na mostu”, industrijskog dela Međunarodnog festivala u Istanbulu, danas je na panel-diskusiji predstavljen i Filmski centar Srbije. Organizatori „Susreta na mostu” pozvali su predstavnike nekoliko nacionalnih filmskih fondova (iz Srbije, Bugarske, Gruzije i gradskih fondova Sarajeva, Hamburga i Berlin-Brandenburga...), ali i „Eurimaža” i „Doha filmskog instituta” da predstave modele, koncepciju i iskustva finansiranja delatnosti u oblasti kinematografije.
Večeras je u Istanbulu i pravo srpsko filmsko veče. Srpski centar Srbije biće domaćin zvanične večere na kojoj će specijalni gosti – mladi reditelji i producenti Stefan Arsenijević, Stevan Filipović, Nikola Ležaić, Marko Paljić i Milan Stojanović (Dragan Bjelogrlić je u poslednjem trenutku otkazao učešće) pred svojim turskim kolegama i potencijalnim finansijerima, predstaviti svoje nove projekte u razvoju. Ovo je samo početak projekta „Srbija – zemlja partner” (inicijator i autor ideje je Miroljub Vučković) koji će svoj puni zamah imati u narednih 12 meseci, a konkretni rezultat već 2016. godine, kada će fondacija producentkinje Zejnep Atakan uručiti nagradu od 5.000 evra najboljem srpskom projektu u razvoju. Detalji slede u sutrašnjoj istanbulskoj priči.
Dubravka Lakić
objavljeno: 17.04.2015.
