Izvor: Politika, 01.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaustavljeno vreme
Autorski koncert kompozitora Vlastimira Trajkovića, Simfonijski orkestar i hor RTS, ansambl Donne di Belgrado, solisti Kjoko Hašimoto i David Valter, dirigent Bojan Suđić
Jedan od najznačajnijih srpskih kompozitora današnjice Vlastimir Trajković (1947), ne previše plodnog i brojnog stvaralaštva ali uvek intrigantnog, drugačijeg, originalnog i neočekivanog, napravio je retrospektivu dela. Započeo je koncert sa Duom za klavir i orkestar op. 4 (1971), nastalim pod aurom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njegovog profesora Vasilija Mokranjca, u formi končerta grosa a u stilu prirodnog otklona i distance prema sentimentalno lepom, melodramatski lepom, osvajanjem lepote po sebi u duhu moderne poetike novog doba.
Japanska pijanistkinja Kjoko Hašimoto, poznata odranije beogradskoj publici, prisno i lično izvela je solističku deonicu (sasvim uklopljenu u orkestarsko tkivo). Kratkotrajni izlet u neoklasicizam obeležio je Trajkovićev Koncert za obou i orkestar Ef dur op. 24 (1994) u kojem je kao solista nastupio francuski oboista David Valter.
Delo koje obeležava Trajkovićev veliki stvaralački zamah i uspon iz poslednjih godina, "Pet pesama Stefana Malarmea" op. 28 (za orkestarsku verziju dobio Aprilsku nagradu grada Beograda 2006), imalo je svoju novu premijeru u kamernoj verziji (glas, flauta, klavir, u izvođenju ansambla Donne di Belgrado). Potpuno novim zvukom, čak i smislom, a donekle i karakterom ostvareno je pet minijatura, sada prevedenih na srpski jezik i u sugestivnom tumačenju soprana Anete Ilić, odlične flautistkinje Stane Krstajić i angažovane pijanistkinje Natalije Mladenović.
U drugom delu koncerta izvedena su dva simfonijska dela, "Tempora retenta" (Zaustavljeno vreme) studija za simfonijski orkestar i mešoviti hor op. 2 i "Dan", četiri himne za orkestar op. 6 – obe rane kompozicije, jedna neposredno proistekla iz godina studija (diplomski rad iz 1970), druga iz pariskog perioda usavršavanja kod Olivijea Misijana.
Ako bismo sami pravili izbor iz muzike V. Trajkovića, na prvom mestu bi bili Klavirski koncert, zatim Arion, pa Zvona za klavir, a pre svih upravo simfonijska muzika sastavljena od četiri himne i nazvana "Dan" koja pravi iskorak u srpskoj muzici ne samo u pravcu francuskog impresionističkog i postimpresionističkog duha i kvaliteta, već u pravcu lične autorove sjajne orkestracije širokih ploha, uzdržane tenzije, zaustavljenog daha. Posebno inspirisana Treća himna, prilikom svakog novog izvođenja dela ostavlja isti, snažan utisak.
Veliki napor učinio je i ovoga puta dirigent Bojan Suđić sa punom svešću o tome šta se hoće iz partiture i kako da muzika, koja nije uvek komunikativna i osvajajuća, najbolje dospe do publike. Izvođenje Simfonijskog orkestra RTS, posebno stabilnost ansambla, relativna ujednačenost grupa, učinili su da mislimo na muziku, a ne na omaške. Suđić je verovatno jedini od naših dirigenata koji ono što prihvati da radi, u potpunosti i ostvari. Njegove interpretacije naše savremene muzike prestaju da budu "omaž" autoru, istorijskom trenutku i muzičkoj sredini, i postaju opravdane, doživljene i iskazane do krajnjih rezultata.
Branka Radović
[objavljeno: 01.02.2007.]
.jpg)
