Izvor: Blic, 21.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapisi
Nikola Vranjković, lider grupe Block Out, ne veruje u snagu pobune
Zapisi sa deponije zla
Na tržištu se nedavno pojavilo CD lajv izdanje 'Između dva zla' grupe Block Out, kao i CD - reizdanje njihovog prvog albuma 'Crno, belo i srebrno (1994. Itmm). Block Out su - uz Gobline, Directore i Strej Kets, mada malo je rokenrol grupa izbeglo nekom vidu društvene ili policijske represije - učesnici bliskih susreta na 'Ibarskoj rokenrol magistrali', dosledni svedoci neverovatnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << životnih kalambura u zemlji koju simbolično, u pesmi Deponija, autor muzike i tekstova Nikola Vranjković ovako opisuje:
Prijatan dan na prigradskom đubrištu/Cigani traže veliki plen/veselo tinja na prigradskom đubrištu/uslovi za rast su idealni/... Reka je niska još koji dan/kada se digne odneće dalje prigradsko đubre/... nikoga nema/psi laju...
Da li naziv albuma 'Između dva zla' označava da se 'psihodelični pesimizam' kojim su obojene vaše kompozicije definitivno suprotstavio definiciji rokenrola kao - pobune?
- Uopšte ne verujem u pobunu! Niti sam o njoj na sceni govorio. Sve vreme opisujem muku i očaj, osećaj mladih u Srbiji poslednjih godina. Ta muka se i ranije stalno pojavljivala kao tenzija između Turske i Austrougarske, Amerike i Rusije, ustaša i Nemaca, četnika i partizana, Klintona i Miloševića, između Šiptara i NATO pakta. Na istoričarima i političarima je da to promene, nije to stvar muzičara i pisaca, ali bez obzira, naš rad svedočio je o 'vremenskoj epruveti' u kojoj se Srbija nalazi.
Depresivnost vaših tekstova svakako je bila izazvana i trudom ideologa novokomponovanog kiča da se stvarnost predstavi u ružičastim tonovima. Da li će i nadalje smrt na ovim prostorima ostati, kako je nazivate, 'čarobni akord'?
- Meni je smešno da slušam bivše vlastodršce kako se zalažu danas, kao pošteni opozicionari, za amnestiju klinaca koji su pobegli od muka koje smo opisivali tokom deset godina.
Nadam se da više ljudi neće ginuti uzalud, da je na sceni neka druga, pametnija generacija političara.
Psihodeličnu ljušturu 'Igre staklenih perli' koju je prvo, misaono i filozofski ispunila EKV, Block Out su konkretizovali gotovo 'hirurški', tehnološki savršeno i iskustveno jako! Da li je uticaj psihodelije razlog vašeg ranog zanimanja za tehnologiju snimanja kojoj ćete se kasnije posvetiti gotovo podjednako kao i radu u grupi?
- Mnogo više su uticale knjige i film. Moji se prijatelji žale kako im je Tarkovski dosadan, a ja bez njega ne mogu da živim. Slično je i sa knjigama Lema, braće Strugacki... ali mnogo toga objasnio je još Dostojevski. O psihodeliji sam najviše naučio tokom boravka u Moskvi (1986-90.) kada sam s jednim gitaristom, Ljoljikom, besomučno slušao 'King Krimson' kad smo analizirali Fripovu muziku, družili se s Kubancima i posećivali brojna andergraund mesta na kojima se svirao hardkor i hevimetal. Tehnologiju snimanja razvijao sam postupno, radom u studiju Zorana Radetića sa Acom Radosavljevićem, a zatim sam u 'Akademiji' 'diplomirao' poslednjim albumom 'Eyesburn'. M. Pavlović U Novim Karlovcima neobično predstavljena knjiga 'Da li znaš romski?' Gde smo da smo - dobro smo
U kolu je prava sreća - dočekuju nas reči ispisane iznad bine u ledenoj sali Doma kulture Novih Karlovaca (po starinski: Sase) u kojoj se održava Romsko veče.
Čim je zasvirao orkestar iz Žablja, zaboravismo na hladnoću. Jovan Ćirilov objavljuje promociju Srpsko-romsko-engleskog razgovornika: 'Da li znaš romski?' Zorana Jovanovića iz Sasa.
- Odrastao sam na periferiji velikog grada, i među svojim prijateljima - malom decom, imao sam i svoje romske prijatelje. Romski prijatelji za mene su bili kao i sva ostala druga deca' - rekao izdavač knjige arh. Slobodan Mašić, pozdravljen burnim aplauzom.
'Kada sam bio dete, mislio sam da moji mali prijatelji odlaze na neko veliko putovanje. Odrastavši, shvatio sam da su oni morali da idu na neko drugo mesto da bi se prehranili. Treba znati o ljudima, da bi ih poštovali, voleli. Knjiga Zorana Jovanovića bavi se ljudskim pitanjima. Čitajte je, jer kad nam je već život tako ograničen, šteta da prolazi bez ljubavi', preporučio je Mašić.
'Ni manjeg naroda ni veće prisutnosti u evropskoj umetnosti', govori književnik Goran Babić. 'Biti pomičan među nepomičnima i biti uvek stranac svuda i na svakom mestu - nije lako', odaje im priznanje Babić.
Lekovito nasmejana Rada Đuričin sa scene tvrdi da je njihovo selo Sase najlepše u Sremu.
Da li treba reći - temperamentna publika gromoglasno uzvraća, a gode joj i reči hvale lepoti Zorana Jovanovića: 'Kad sam ga ugledala, pomislila sam: ‘Rado, što se nisi kasnije rodila?!
Gde smo da smo - dobro smo! Treba znati romski igrati. Ako ne znaš igrati - devojku nećeš imati! - neke su od poslovica koje iz knjige čita Rada Đuričin. Sledi modna revija Dobrile Nikolić iz Zrenjanina, koja se završava 'a la Pepeljuga', a jedan od manekena je i markantni autor knjige. Lj. Jelisavac
