Izvor: Blic, 06.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaobići repertoar tabua
Zaobići repertoar tabua
U Galeriji savremene umetnosti 'Zaheta' u Varšavi otvorena je izložba naše alternativne umetničke scene - 'Inside/outside' (Nezavisni umetnici iz SR Jugoslavije) - na kojoj su predstavljena dela 14 autora, među kojima su grupe 'Apsolutno', 'Škart', 'p.RT', kao i Mirjana Đorđević, Uroš Đurić, Ivan Grubanov, Ivan Ilić, Neda Kovinić, Nikoleta Marković, Siniša Mitrović, Aleksandra Ristanović, Milica Tomić, Lana Vasiljević i Vesna Vesić. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Izložba je organizovana u saradnji varšavske galerije i Centra za savremenu umetnost iz Beograda, a kustosi su Karolina Žibinska i Jelena Vesić.
Za ovu prezentaciju izvedena su i dva nova rada. To su 'S kim si takav si' Siniše Mitrovića, čija je suština sledeća: - Ako zađemo iza svih nivoa institucionalne prinude, shvatamo da su drugi ljudi, 'stvarni' ljudi, oni čiji je uticaj na život pojedinca presudan. Bilo to oni najbliži ili ljudi iz šireg javnog prostora, oni su ti koji određuju nečiji egzistencijalno/duhovni univerzum… Svi oni, bez obzira koliko neprimetno, igraju ulogu u formiranju identiteta pojedinca i dele odgovornost za probleme društva u celini - kaže Jelena Vesić, objašnjavajući prvi rad, a povodom drugog pod nazivom 'Razumeš' Nikolete Marković dodaje: - Na Nikoletinom plakatu Miloševićev govor iz 1988. transkribovan je u azbuku gluvonemih… Tokom poslednjih deset godina u zemlji je održano toliko političkih govora da je ta vrsta govora podlegla inflaciji. Odsustvo komunikacije simbolizovano je azbukom gluvonemih osoba, manjinske grupacije, čija izopštenost iz društva nije samo posledica defekta, već i nemogućnosti komunikacije.
Jelena Vesić podvlači činjenicu da je izložba nastala putem dijaloga sa koleginicom iz Varšave vođenog i-mejlom, iz koga, s njenom dozvolom, izdvajamo jedan deo:
Karolina: 'Etiketa' izložbe 'Nezavisni umetnici iz SR Jugoslavije' povlači pitanje koliko se na ovom mestu može govoriti u okvirima nacionalne prezentacije, ili o jednom zatvorenom sociopolitičkom entitetu, tj. nečemu što se u startu reprezentuje kao 'drugost'. Takođe, ako govorimo u terminima spoljašnje izolacije kojoj je Jugoslavija bila izložena proteklih godina, nameće se pitanje formacije jednog zatvorenog sistema kulture i mišljenja ili neke vrste internacionalizovane aktivnosti. S druge strane, pitanje je koliko je uopšte moguće govoriti o izolaciji u vremenu masovne upotrebe Interneta. Problemi konstrukcije identiteta, drugosti, kulturnih razlika uvek pretpostavljaju polupropustljive granice… Možda bi bilo dobro izmaknuti se izvan bilo koje vrste terminološke getoizacije i lokalizacije.
Jelena: U stvari, ja na tom 'etiketiranju' insistiram jedino zato što želim i smatram da ova diskusija treba da zaobiđe repertoar kulturnih stereotipa i tabua kao što su 'krvava balkanska tragedija', 'izolacija', 'represija'… Čini mi se da je politički kontekst koji pretpostavlja rat, izolovanost, napaćenost i onda naglo otvaranje, i umetnost koja se nekritički razvija na toj pozadini, koja neguje folklorizam i stereotipe, često podatna kulturnom merkantilizmu i kulturnom profiterstvu. To je kontekst koji bih u svakom slučaju htela da izbegnem. M. Marjanović
.jpg)
