Izvor: Blic, 30.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zamke pravljene za ljude
Zamke pravljene za ljude
Sredinom osamdesetih, Andreas Slominski ušao je u prodavnicu, kupio mišolovku i otkrio svoj poziv. Od tog trenutka postao je onaj ko postavlja mišolovke, a kao takav jedan od najinteresantnijih umetnika u Evropi.
Od prve mišolovke koja datira iz 1984. usledilo je mnogo, malih i velikih, osmišljenih za hvatanje vukova, ptica, svinja... Prave i izmišljene, ali sve funkcionišu. Pored njih, koje uobličava u neuobičajenu skulptorsku formu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dodaje one nevidljive: zamke za ljude. Šaljivo, apsurdno i burleskno, učinilo je Slominskog mađioničarem drugačijeg umetničkog sveta. Upravo takvom jednom delu Fondacija Prada u Milanu posvećuje čitavu izložbu koju je osmislio slavni Đermano Ćelant, kustos 'Metropolitena' i jedan od direktora Venecijanskog bijenala.
Slominski je za izložbu angažovao i jednog molera koji svake godine radi na čišćenju Ajfelove kule. Moler je zadužen da farba kapije Fondacije Prada. Jedan ložač, pak, ima zadatak da svakog dana peče hlebove sa otiskom ložačke cipele. Umetnik ih jednima prodaje, dok od drugih traži da bacaju svoje ključeve u fontanu koje jedan ronilac sakuplja i vraća vlasnicima. Sve to snima video-kamerman. Znatiželjni pitaju Ćelanta čemu sve to. Čelant odgovara:
- Nema cilja i u tome je genijalnost Slominskog. Slominski pripada generaciji nemačkih umetnika bez referenci, kojoj jedino ostaje da se bavi teatrom apsurda. Gest Slominskog ne nastaje iz analize sveta: on je nepredvidljiv, kao što je bio i Dišanov. Jednom je uzeo biciklističku gumu i gurnuo je u loptu. Potom je zvao radnike da iseku loptu i 'oslobode' gumu. Sve je dokumentovao fotografijama i video-kamerom na zaprepašćenje posmatrača. To je prepoznao i prihvatio i Hans Ulrih Obris, kustos koji ga je svojevremeno promovisao na izložbi u Hotelu 'Karlston' u Parizu. Čitav mesec morao je da ispunjava zahteve umetnika. Stizali su faksom i svakodnevno bivali neuobičajeniji. Obrist je slušao: jednog dana trebalo je da šeta s poljskim mišem u džepu, drugog da poliva vodu s prozora na svaki sat, trećeg da po hotelu sakuplja dlake i vlasi gostiju.
Ipak, Ćelant kaže da su zamke koje svojeručno izrađuje vanredno lepe. 'Iz upečatljive beskorisnosti ovakve igre množe se naša pitanja. Jedino što izvesno znamo da nikad ni na jedno nećemo dobiti odgovor. Ali, takav je život.' M. M.
.jpg)
