Izvor: Politika, 06.Jun.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za Gavrila Principa čuo sam u školi
Nisam znao detalje, nisam tačno znao koja je ideologija vodila atentatore. Ali atentat u Sarajevu za mene je uvek bio znak početka 20. veka
„Nadam se da se novosadska publika uverila da je predstava ’Princip – Mali mi je ovaj grob’ izvan lokalnog ili nacionalnog i da ima smisla i za mnoge ljude koji nisu iz iste kulture. I da te priče koje smo oživeli na sceni nužno ne pripadaju jednom narodu ili jednoj kulturi, ali da one lako mogu da se kreću iz jedne u drugu kulturu”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rekao je reditelj Mihal Zadara, koji je na upravo završenom 59. Sterijinom pozorju u Novom Sadu dobio Sterijinu nagradu za režiju predstave „Princip – Mali mi je ovaj grob” Biljane Srbljanović, u izvođenju pozorišta Šaušpilhaus iz Beča.
Intrigantni reditelj Mihal Zadara, ipak nije sa austrijskom ekipom predstave doputovao u Novi Sad, jer se baš u subotu, 31. maja, kada je na programu 59. Sterijinog pozorja igrana njegova predstava – oženio.
Rođen u Varšavi Mihal Zadara pohađao je Američku međunarodnu školu u Beču, kada se dogodio i njegov prvi susret sa teatarskom umetnošću u Kasperl pozorištu u poznatom zdanju Uranije. Teatrologiju i politikologiju studirao je na Svartmor koledžu, okeanografiju na Vuds hol institutu u Americi, a dramaturgiju i režiju na Visokoj državnoj školi za pozorište u Krakovu.
Koliko vam je priča o Sarajevskom atentatu bila poznata pre čitanja drame „Mali mi je ovaj grob” Biljane Srbljanović?
Znao sam za događaje vezane za Sarajevski atentat iz škole, budući da sam išao u srednju školu u Beču, pa je priča vezana za ovo ubistvo bila jako važna. Naravno, nisam znao detalje, nisam tačno znao koja je ideologija vodila atentatore. Ni oni nisu bili potpuno sigurni šta je njihova ideologija. Ali atentat u Sarajevu za mene je uvek bio znak početka 20. veka.
Na šta vas je asocirao naslov komada?
Mi smo uvek zaključani u nekoj vrsti kutije našeg života i veoma je teško izaći izvan njenih granica, jer smo omeđeni iskustvima svakodnevice. Ovo je priča o ljudima koji žele da izađu iz kutije, odnosno iz svakodnevice. Predstava pokazuje da izlazak iz ove kutije može da ima jako loše posledice po njih. U isto vreme divimo se ljudima koji nisu zadovoljni onim što imaju i žele više. Određeni sistemi u kojima se pojedinci prepoznaju, podstiču ih da urade nešto veliko i konstruktivno, ali postoji mnogo situacija koje ljudi izgrade za sebe i koje im dozvoljavaju da se veličina ispolji kroz destrukciju. Dakle, veliki izazov za nas kao društvo jeste da stvorimo takvu zajednicu koja će motivisati ljude da urade nešto iz svakodnevice, ali nešto što je konstruktivno, a ne samo destruktivno.
Koje dileme su vas mučile prilikom režije najnovije drame Biljane Srbljanović?
Predstava ima dva dela: prvi deo je veoma dramatičan i teatralan, drugi deo je poetičan i nije teatralan. Dakle, mi smo bili u potrazi za formom kako uravnotežiti teatralnost prvog i neteatralnost drugog dela. Takođe, bilo je jasno da ova predstava govori o svetu s početka 20. veka. U predstavi je sačuvan taj vremenski okvir, ali smo tražili i načine da pokažemo da ovu priču pričamo iz današnje vizure. To mora da se predstavi uglavnom kroz glumu. Tražili smo glumački stil koji bi bio brutalan i direktan.
Kakav utisak su na vas ostavili junaci Biljane Srbljanović?
Sviđa mi se što je pokazala nedostatak koncentracije i fokusa kod njih. Skloni smo da teroristima ili ljudima koji rade loše stvari damo više poverenja nego što zaslužuju. Mi ponekad mislimo da su oni učinili neke nepodopštine, da bi imali jasan cilj u životu, a u stvari istina je sasvim suprotna – ljudi kao Gavrilo Princip ili Li Harvi Osvald su izgubljeni, oni su mesečari. I njihova dela su za njih način da ispune svoje prazne i konfuzne živote. I opet, veoma je važno da se kreira društvena situacija u kojoj će ljudi voditi živote kojima su zadovoljni bez destrukcije.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 07.06.2014.
.jpg)
