Izvor: Blic, 31.Maj.2011, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vizantijsko zlatno
Rada Selaković, “Zlato”; Spomen-zbirka P. Beljanskog (maj-jun); kat. tekst: Irina Tomić
Podsećanja radi: Rada Selaković (Beograd, 1952-2008) je laureat nagrade „Petar Lubarda", nagrade za slikarstvo Oktobarskog salona 1983, Zlatne premije ju-portreta 1983, Prve nagrade Međunarodnog konkursa „Denizli" 1987, Internacionalnog gran prija u Nici 1991, Zlatne palete ULUS-a, Velikog pečata „Grafičkog kolektiva" 2004, nagrade na Jesenjoj izložbi 2005, nagrade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 10. bijenala „U svetlosti Milene", nagrade 39. hercegnovskog salona...
Sećanja radi: izložba (radova na papiru) ove rano preminule umetnice najpre je održana u martu i aprilu u "Haosu”, onda je usledila druga u Galeriji ULUS gde su prikazane njene slike, objekti, fotografije i video radovi na temu tela. Treća, u Spomen-zbirci P. B. u Novom Sadu, biće u julu preneta u Kulturni centar Inđije. Tako smo postmortem vredne, znatiželjne i ambiciozne umetnice stekli uvid u njeno bujno stvaralaštvo, koje ovim malim, iako probranim omažima još nije u celosti sagledano.
Opus Selakovićeve čine dela izvedena u različitim materijalima i tehnikama. Njena poetika ide od predmetnog ka apstraktnom. Pročišćavanjem slike ulazi u apstrakciju, odatle u geometrijski znak. Pošto oseti slobodu eksperimentišući, vraća se vizantijskoj umetnosti, a u njoj zlatu. Zato se zlato provlači kroz sve njene faze s ambivalentnim značenjem: tradicionalno, nebesko i plemenito; moderno (statusno), ovozemaljsko i grešno. Zašto ambivalentno, odgovara Irina Tomić: "U zlatu se ogleda trenutno stanje duše, svet u kome živimo i svet koji nas čeka: novi raj ili večni pakao. Ono može da deluje smirujuće, ali i da kao bljesak izazove šok!”
