Izvor: Blic, 08.Apr.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više kupujem, više i postojim
Kao što se poslednjih decenija brišu granice između različitih umetnosti, tako se briše razlika i između umetničke izložbe i umetničke arhive. Više arhiv nego izložbu sada vidimo u Kući legata, pod nazivom „Konceptualna umetnost - Arhiv dokumenata, informacija i umetničkih dela 1968-2007". U postavci (delu kolekcije Dubravke Đurić i Miška Šuvakovića) nalazi se oko dve stotine tekstova, plakata, skica, fotografija, grafika, razglednica, kataloga, knjiga, časopisa, poruka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - naših i stranih umetnika...
Među umetnicima su američki (Džozef Kosut, Lorens Vajner, Robert Beri), engleski (grupa „Art&Language"), nemački (Jozef Bojs), slovenački (Grupa OHO, NSK, Tadej Pogačar), hrvatski (Mangelos, Goran Trbuljak, Mladen Stilinović, Vlado Martek, Željko Jerman, Vlasta Delimar), vojvođanski (Balint Sombati, Grupa „Kod", Verbum program, Živko Grozdanić), srpski (Radomir Damnjan, Neša Paripović, Grupa 143, Ekipa za akciju i anonimnu atrakciju A3, koja je 1973. izvela prvi hepenig u centru Beograda hodajući u busu od kartona...).
- Knjiga, izložba i CD „Konceptualna umetnost" nastali su terenskim radom, od muzejskih i galerijskih arhiva, od kolekcija do individualnih umetničkih dokumentacija, od ranih sedamdesetih godina 20. veka do ranih godina prve decenije 21. veka. Pisao sam je dugo i sporo, da bi je konačno objavio Muzej savremene umetnosti Vojvodine.
Na CD su sabrane informacije, dokumenti i umetnička dela koja su prolazila kroz moj život i rad tokom trideset pet godina. To su oni papiri ili tragovi koji čine moje iskustvo bivanja u svetovima konceptualne umetnosti. Ovo su papirnata sećanja, koja omogućavaju pretraživanje činjenica i fikcija u vezi sa tumačenjem konceptualne umetnosti - navodi dr Šuvaković.
Zadatak konceptualne umetnosti izvorno je bio da prenese ideju posmatraču odbacujući važnost samog stvaraoca. Zato je konceptualno delo često tekst s porukom, kao npr. Marine Abramović „Umetnost mora biti lepa, umetnik mora biti lep", „Umetnost je Ideja je Ideja" Jozefa Kosuta, „Svako uzimanje pisaljke u ruku čin je poštenja" Vlade Marteka, ili „Koka-kola, to je prava stvar - Lenjin", Aleksandra Kosolapova. Pokret je odbacivao tradicionalnu umetnost, dakle klasičan materijal i tehnike, što je vremenom izrodilo performans, video-art, instalaciju, bodi art. Bio je odlična podloga za tezu da umetnost kao misao nema cenu, ali se teza izjalovila. Zato neko vreme konceptualni umetnici nisu svoje radove prodavali. Drugi su ih, međutim, sakupljali (kao što je ova kolekcija, ili kolekcija Marinka Sudca, predstavljena pre par godina u Varaždinu, a potom u Novom Sadu ili Vladimira Macure, koji upravo podiže svoj muzej u Novim Banovcima, ili Slavka Timotijevića, koja u maju treba da bude izložena u MSUV).
Danas, međutim, sve ima svoju cenu (i kupca), pa i ideja. Čim je ova umetnost prosula svoju utrobu, izazvavši prvi šok, samo par meseci posle majske pobune 1968, ušla je u njujorške muzeje postavši skupocena poput krzna belog medveda. Koncept - reč koju je prvi put (1967) upotrebio umetnik Sol Levit - obećavao je upravo suprotno: delo koje nema tržišnu vrednost.
Zato izložba „Konceptualna umetnost" negira samu sebe. Ona je roba, a roba je upravo ono protiv čega su konceptualci svojevremeno ustali ne pristajući da se njihova umetnost kapitalizuje, o čemu ironično govore i reči Barbare Kruger, jedne od na izložbi zastupljenih konceptualki: „Kupujem i zato jesam". Činjenica da ona ipak opstaje (iako ne više na izvornim postulatima) ipak krije priželjikvanu kulturu u kojoj neće baš sve biti na prodaju, u kojoj će se ostvariti Bojsovo verovanje da „ljudsko biće u osnovi duhovno biće i da ljudske vizije moraju pokrenuti nevidljive energije s kojima je u modernom materijalističkom svetu izgubljen kontakt". Da li je to utopija pionira konceptualizma, potkrepljena filozofskom vizijom Herberta Markuzea - društvo kao umetničko delo, a ne društvo koje delo ili čoveka pretvara u spomenik? Ova izložba služi da tražite sami odgovor, ako se u njenom lavirintu snađete bez moderatora.
Izložba bez vodiča
S obzirom da konceptualizam predstavlja prekretnicu umetnosti XX veka i da je naša sredina dala svetu poznata imena, poput Marine Abramović i Radomira Damnjana, ova izložba je i prilika da se pokaže šta su konceptualni umetnici svojim više akcijama nego delima hteli da kažu. Šteta je što postavka nema mape, putokaz pokreta, kao ni objašnjenja uz plakate, poruke, razglednice...
