Izvor: B92, 22.Jan.2015, 10:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Video konkurs: Telo kao režim
U okviru pratećeg programa izložbe “Telo kao režim”, pozivaju se umetnici i umetnice da prilože video radove u trajanju do najviše 5 minuta u formatu animacije, video kolaža, amaterskog ili eksperimentalnog videa.
Potrebno je da priloženo radovi odgovaraju sledećoj temi:
“Svi smo mi, na kraju dvadesetog veka, u našem mitskom vremenu, postali priviđanja: teorizovani i isfabrikovani hibridi mašine i organizma; ukratko, postali smo kiborzi. Kiborg je naša >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ontologija; on određuje našu politiku. Kiborg je kondenozovana predstava kako imaginacije, tako i materijalne stvarnosti, dvaju združenih središta koja strukturišu svaku mogućnost istorijskog preobražaja.” - Dona Haravej, Manifest za kiborge
Ključne reči: Kiborg, Hibrid ili Avatar: modifikovano telo (veštačko/virtuelno/hibridno); političko telo; telo kao objekat; telo kao površina; telo kao medij (Mekluan); tela/o i prostor (javni i privatni);
Prijave se mogu slati do 1.februara 2015. na: telokaorezim@gmail.com, sa naznakom Video konkurs_Ime i prezime. Potrebno je poslati kratku biografiju, sažetak koncepta i link za sajt na kome se video nalazi (Vimeo).
Selekciju radova će vršiti Una Popović (Salon MSUB), Miroslav Karić (REMONT), Stevan Vuković (SKC Filmforum), Zorana Đaković (KCB), a odabrani radovi biće prikazani 20. februara, u okviru pratećeg programa izložbe “Telo kao režim” u saradnji sa SKC Filmforumom.
Više informacija o konkursu pronađite OVDE.
Izložba “Telo kao režim” biće otvorena od 5. do 28. februara u galerija Podroom u Kulturnom centru Beograda.
“Telo kao režim” predstavlja projekat u nastajanju fokusiran na istraživanje i mapiranje reprezentacija telesnosti u lokalnim umetničkim praksama.
Predstavljanje tela jeste jedno od opštih mesta istorije umetnosti. Međutim, upravo su kanoni prikazivanja ljudskog (ili neljudskog) tela bili moderirani religijskim i od XVIII veka naučnim diskursom (antropologija, biologija, sociologija, psihologija), koji je zastupao proizvodnju znanja po principu isključivanja Drugog.
Takva društvena strategija za cilj ima normiranje odnosno klasifikovanje ili, korak dalje, kontrolisanje ljudskih jedinki što posebno kuliminira sa razvojem totalitarnih režima početkom XX veka (klasne i rasne psudo-naučne teorije zasnovane na konceptu ljudskog tela - pr. Eugenika).
Ovdašnje društveno političke prilike reflektuju učestalo generisanje diskriminacije, marginalizacije i govora mržnje prema bilo čemu što odudara od unapred zadatih normi. Dakle, uprkos globalnom progresu kako društvenih tako i prirodnih nauka, srpsku svakodnevicu određuje niz retrogradnih procesa čiju srž, čini se, predstavlja precizno postavljen biopolitički diskurs neglektovanja ili moralizatorskog osuđivanja varijeteta ljudskog tela (invalidnog; modifikovanog - tetovaže, estetska hirurgija; bolesnog - mentalni poremećaji, AIDS, kancer, itd.).
Upravo na tom tragu, “Telo kao režim” teži razmatranju problema percepcije ljudskog odnosno neljudskog tela insistirajući na neophodnosti konstantnog promišljanja novih kategorija telesnosti kao mesta transformativnog političkog potencijala.
Kustos izložbe je istoričar umetnosti Vladimir Bjeličić, kustoskinja saradnica Senka Latinović, a organizatori izložbe su IDAHO Belgrade i Kulturni centar Beograda.
Više informacija o izložbi pročitajte OVDE.
