Izvor: Politika, 07.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vešti Gras
Najtiražnija izdanja nemačke publicistike. – O čemu pišu Franc Šecing, Joahim Fest i Frank Širmaher
Od našeg specijalnog izveštača
FRANKFURT NA MAJNI, 6. oktobra – Od 7.272 izdavačke kuće koje kao izlagači učestvuju na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu, a to je za oko pedeset pojedinačnih izdavača više od prošle godine, čak 3.288 stiže iz same Nemačke! Bezmalo sto nemačkih izdavačkih kuća više nego na prošlogodišnjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sajmu rešilo je da pokaže svoju produkciju na manifestaciji koja nije samo najveći praznik svetskog izdavaštva, već i nemačke knjige, pa je onda sasvim razumljivo što im je na raspolaganju veliki prostor dve kompletne hale, 3 i 4.
Šta se ovde najviše traži, a samim tim i čita, jer je teško pretpostaviti da bi nemački kupac jedne knjige ušao u investiciju makar i od nekoliko desetina evra da bi je, potom, eventualno smestio na policu biblioteke? To je, bez sumnje, publicistička literatura, kao najšira odrednica za knjige najrazličitijeg profila koje se ne bi mogle svrstati u lepu književnost, ali ni u čistu biografsku, autobiografsku ili memoarsku građu. Vest da je najprodavanija knjiga ovde proteklih meseci bilo najnovije delo Gintera Grasa "Ljušteći luk" davno je obišla svet, ali se popularnost poznatog pisca, i njegovih efemernih sećanja na davna vremena i dane kada je bio tenkista u SS pancir-diviziji, potvrđuje i na Frankfurtskom sajmu: on će u subotu posle podne, pretposlednjeg sajamskog dana, biti gost na čuvenoj "plavoj sofi", u polučasovnom razgovoru, koji ponekad prati i hiljadu ljudi.
Među najtiražnijima je i poznati autor Franc Šecing, ovde najavljen kao "pisac koji pomera granice između publicistike i lepe književnosti". On se studiozno bavi pitanjima razvoja nauke i tehnike implementirajući ih u svoje, uslovno rečeno, krimi-romane, jer je reč o projekcijama budućnosti sa triler-podlogom.
Nedavno preminuli publicista Joahim Fest, ličnost koja je za građansku Nemačku značila isto što i Gras za levičarsku, bio je i pisac i koizdavač najznačajnijeg nemačkog dnevnika "Frankfurter algemajne cajtunga". Njegova biografija Hitlera je najprodavanija knjiga analitičke istoriografije posleratnog vremena, a neposredno pred smrt objavio je sopstvenu biografiju – koja je ovde u centru pažnje – pod naslovom "Ne sa mnom". Fest govori o principima građanske neposlušnosti u doba totalitarnih režima, ali ne samo onog u doba Hitlera, već i posleratnog vremena kada se, takođe, za mnoge postavljalo pitanje kulturološkog pozicioniranja.
Mnogi ovde upoređuju Festa i Grasa, a rezultat svih takvih polemika je da Fest ipak pripoveda o porodičnom i ličnom iskustvu, dok Gras trenutno vešto prodaje tek jednu ideološku priču, dajući sopstvenoj biografiji ideološku konotaciju.
Na nemačkom knjižarskom i izdavačkom tržištu, kada je reč o bestselerima, odlično se prodaju knjige nedavno, ali i u ranijim vremenima umrlih ličnosti. Kao da bi svi hteli da zavire u tajne mrtvih, a skora potvrda tvrdnje da "smrt odlično prodaje knjige" jesu dela Orijane Falači – tiraži se približavaju cifri koja ih uvodi u bestselere!
Za naše društvo i čitaoce u Srbiji zanimljive bi bile još dve knjige: "Zavera Metuzalema" i "Princip minimuma" autora Franka Širmahera. Reč je o odličnoj publicističkoj literaturi: u prvoj Širmaher govori o temi izuzetno bitnoj i za nemačko, ali i za srpsko društvo – šta znači činjenica da su oko nas samo sede glave, drugim rečima da pripadamo, u proseku, sve starijoj naciji! U drugoj knjizi, koja je stvarni bestseler jer beleži prodaju iznad sto hiljada primeraka, Širmaher na mudar način prihvatljiv za sve misleće ljude analizira činjenicu da danas ljudsko društvo nije više gladno već previše sito svega, od paradajza do informacija, ili obrnuto. Drugim rečima, pokušava da odgovori na pitanje – šta bi se moglo uraditi u eri kada je sve predozirano?!
U vremenu kada i ovu bogatu zemlju sa 80 miliona ljudi potresa recesija, kada broj nezaposlenih raste a siromašni i beskućnici odlaze u "narodne kuhinje", mnoge ranije neobične knjige postaju u Nemačkoj bestseleri. Reč je o fah-literaturi za široku publiku čije su teme – berzanska ulaganja, akcije, životna i zdravstvena osiguranja... Gotovo svi to kupuju, čitaju, proučavaju i pokušavaju da primene, jer svi žele da svaki evro oplode, pošto je slika o budućnosti sigurne i mirne penzije ovde apsolutno potamnela. Niko više nije siguran da će buduća nemačka privreda, sada u velikoj svetskoj, savremenoj ekonomskoj trci, biti u stanju da je obezbedi, pa je i zato ovde – verovali ili ne! – nemačko izdanje "Fajnenšel tajmsa" zabeležilo najveći porast tiraža.
Danica Radović
[objavljeno: 07.10.2006.]
