Izvor: SEEcult.org, 10.Feb.2015, 18:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Venders u fokusu u Kinoteci

Jugoslovenska kinoteka prikazuje od 11. do 21. februara ciklus filmova Vima Vendersa (Wim Wenders), slavnog nemačkog reditelja i jednog od najvećih filmskih autora današnjice, koji je u centru pažnje i na 65. Berlinalu kao dobitnik počasnog Zlatnog medveda za životno delo.

Vendersov ciklus u Kinoteci počinje filmom “Snimanje u Palermu” (2008) s Denisom Hoperom (Dennis Hopper), a obuhvata još deset ostvarenja tog reditelja, koji je dobitnik i Zlatnog pečata - >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEcult.org << najvišeg priznanja Jugoslovenske kinoteke.

Posetioci Kinoteke videće i Vendersove filmove “Nebo nad Berlinom” (1987), “Pariz, Teksas” (1984), “Lisabonska priča” (1995), “Do kraja sveta” (1991), “Alisa u gradovima” (1974), “Zemlja izobilja” (2004), “Hotel od milion dolara” (2000), “Kraj nasilja” (1997), “Stanje stvari” (1982) i “Prijatelj iz Amerike” (1977).

Venders je dobio Zlatni pečat Kinoteke za vreme 34. Festa u Beogradu 2006. godine, a tada je izjavio da bi, da je bogat, poklonio Kinotekinom Arhivu deset miliona dolara da reši problem čuvanja i zaštite filmova. Poručio je i da Evropa ima isceliteljske moći i da je potrebno u to verovati i u teškom vremenu tranzicije.

Venders se tada predstavio i izložbom u Salonu Muzeja savremene umetnosti na kojoj je prikazao fotografije iz ciklusa "Slike sa površine Zemlje".

Filmovi Vendersa čine jedinstven opus koji ga svrstava među najznačajnije evropske filmske stvaraoce. Nјihov stil i njihova poetičnost čine celinu u kojoj se svaki film poziva na prethodne i na njih nadovezuje. Malo je autora koji su do tog nivoa doveli jedinstvo stila i sadržaja - uostalom Venders je i autor scenarija skoro svih svojih filmova u kojima je gotovo nije moguće govoriti o jednoj stvari, a da ne postoji aluzija na neku drugu, naveo je Marjan Vujović u programu Kinoteke.

Iako se učestalo oslanja na najrazličitije načine na Ameriku i američku kinematografiju, Venders je ostao jedan od najautentičnijih evropskih reditelјa, jer su u njegovim filmovima svi ti elementi američkog filma ispražnjeni, transformisani i adaptirani u suštinski drugačiji stil i poetiku.

Vendersovi likovi se kreću u jednom stanju trajne nestabilnosti i potrage, kao da su izgublјeni u stvarnosti u kojoj ne postoje nikakvo značenje i vrednosti. Sve deluje pođednako važno i pođednako indiferentno; ubiti kasirku u jednom bioskopu na periferiji, lutati bez cilјa, zaleteti se u reku kolima... Venders sve to donosi na izuzetno filmičan način putem samih slika; jer njegovi likovi veoma malo pričaju i kada govore oni prepričavaju svoje priče i snove koji su nabijeni značenjima i aluzijama; i nadasve u tim dijalozima se ne dešava pravi dijalog, jer svako od njih, poput zatvorenika u sopstvenom svetu, ne ume da komunicira sa drugim osobama, već im saopštava uglavnom kako se oseća i ono što njega tišti. Iz toga proističe veoma originalan efekat tih lažnih dijaloga koji su zapravo zbir unutrašnjih monologa.

S druge strane, kako je naveo Vujović, oni su neprekidno u pokretu  koristeći sve zamislive načine prevoza (autobus, kamion, automobil, avion, metro, pokretne stepenice, brodovi, itd.) i prelaze iz jedne hotelske sobe u drugu; dom ne postoji kao što ne postoje stabilnost i izvesnost. Sve je stalno u pokretu, iako se za njih radi o jednom “pogrešnom pokretu”.

U tim putovanjima, pre svega putovanjima svesti, postoji drama, ali ne postoji melodrama; Vendersov stil izbegava precizno definisanje događaja; krupni planovi junaka gotovo da ne postoje; kao potvrda izmeštenog posmatranja stvarnosti. Venders iz dalјine (ponekad i veoma daleko) posmatra njegove likove koji su izgublјeni u pustim predelima koji ih okružuju. U njegovim filmovima je potrebno sve pažlјivo posmatrati, čitati između redova, upravo zbog toga je očajanje koje nam njegovi likovi donose autentično. Ono nam bez ograda donosi svakodnevnicu života na dosadnoj i monotonoj periferiji koja se stapa sa samim likovima eksplicitno nam prenoseći njihovo stanje duše kroz zapuštene bioskope, luna parkove, restorane i džuboksove u njima. U jedinstvenom odnosu individue i prostora kako je i sam više puta istakao imao je uzor u Antonioniju (Michelangelo) i upravo u Vendersovom izrazu prikazivanja ovih drama bez melodrame, stvarnost koju otuđeno posmatramo, ono što najviše podseća na Antonionija. Venders rado citira i Godara (Jean-Luc Godard) čestim usitnjavanjem sekvenci koje ponekad deluju i bez pravog značenja, posebno ako se posmatraju iz ugla klasičnog narativnog toka i fragmentizacijom dijaloga koji oslikavaju unutrašnji haos kod njegovih junaka. I kao i kod Godara, Vendersovi likovi rado odlaze u bioskope i imaju dodir sa filmskom trakom, projektorima i samim bioskopskim salama.

Projekcije Vendersovih filmova u Kinoteci su u terminima od 18 i 20.30 sati, a cena ulaznice je 200 dinara.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Nastavak na SEEcult.org...

B92: Venders: 3D je kao lupa