Izvor: Politika, 06.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika važnost kataloga
Na osnovu spiska urađenog za Saveznu skupštinu znalo se šta je nestalo 5. oktobra 2000. i, uglavnom, sve je vraćeno na staro mesto
Tanjug specijalno za „Politiku”
Tokom sledeće četiri godine, od otvaranja stečaja državnih banaka, prodato je na javnim aukcijama nekoliko stotina umetničkih dela. Stečaj ni do danas nije okončan, iako u 2007. godini nije bilo aukcija pokretnih umetničkih dobara i tako sudbina onih koja nisu prodata ostaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neizvesna.
Druga „bolna tačka”, kada su u pitanju vredna umetnička dela, na koju nam je ukazao Nikola Kusovac u razgovoru na temu „Pokretna kulturna dobra bez prave zaštite” jeste sudbina onih koje je on evidentirao da su pripadala Ministarstvu inostranih poslova SFR Jugoslavije, a bila su „rasuta” po našim diplomatskim i konzularnim predstavništvima.
– Na poziv SMIP-a 1990-1991. godine sačinio sam spisak više od 1000 umetničkih dela, kategorizirao ih i procenio, a to sam radio zajedno sa gospođom Bogićević koja je bila delegirana iz ekonomske službe SMIP-a i prilježno radila na tome da se sve evidentira. Tim spiskovima se izgubio trag, a na njima je jedan čitav muzej, čija vrednost premašuje sve što poseduje Muzej savremene umetnosti.
Kusovac nam je otkrio da je čuo i za nestanak svih dragocenosti iz ambasade SFRJ u Rimu pre zvaničnog raspada zemlje, a tamo je bilo puno dela stranih i domaćih umetnika iz raznih istorijskih epoha. Na pitanje da li je upoznat sa umetničkim delima koja su bila u SIV-u i drugim saveznim i republičkim ustanovama, Kusovac je odgovorio da je tokom osamdesetih godina bio angažovan, sa Verom Ristić i Lalom Antić, u pravljenju spiskova svih umetničkih dela u vlasništvu SIV-a. „Na osnovu tih spiskova, čije duplikate nemam, ali verujem da su sačuvani, može da se uđe u trag svim delima, ako i nisu više na prvobitnom mestu”, tvrdi Kusovac.
Tako se na osnovu spiska urađenog za Saveznu skupštinu znalo šta je nestalo tokom 5. oktobra 2000. i, uglavnom, sve je vraćeno na staro mesto. U zgradama Skupštine grada Beograda i Predsedništva Srbije, po njegovom saznanju, sve je evidentirano i ništa nije nestalo. Dom Vojske kao i Dom vazduhoplovstva imaju svoje profesionalno urađene registre umetničkih dela, a Kusovac je uradio spiskove i za Carinu. U tim kolekcijama, kako nam je rekao, ima malo vrednih dela.
Među velikim državnim preduzećima, pored ranije pomenutog beogradskog NIS-a kao svetlog primera prave brige za umetničko blago, Kusovac je čuo da pirotska firma „Prvi maj” ima značajnu zbirku koja nije rasprodata, vojvođanski Naftagas i Vojvođanska banka u Novom Sadu slove za ozbiljne kolekcionare, dok je zbirka koju poseduje EPS skromnija.
Kusovac je skrenuo pažnju na veoma značajnu umetničku kolekciju RTS-a koja ima preko 200 dela i koja se stalno, smišljeno, uvećava što zavređuje svaku pohvalu. Pažnje vredna je, smatra Kusovac, kolekcija fabrike „Sintelon” u Bačkoj Palanci koja je nastala otkupom umetničkih dela iz zaostavštine Blaža Kusovca, strastvenog kolekcionara uglavnom umetnika poreklom iz Crne Gore.
– Mislim da je fabrika platila celu kolekciju manje od 400.000 maraka pre desetak godina, a sada vredi toliko samo njen mali deo jer, između ostalog, tu je dvadesetak Lubardinih slika iz njegovog najboljeg perioda (1951/53), velik broj njegovih crteža, zatim veći broj slika Mila Milunovića, impozantan broj skulptura u kamenu i drvetu Rista Stijovića, ima čak i Nadežde Petrović... Meni su se prvi put obratili tek sada, jer su želeli da procenim neka Lubardina dela zbog osiguranja, pošto su pristali da ih pozajme za veliku srpsko-crnogorsku izložbu.
Zavodi za zaštitu spomenika kulture, koji su nadležni za pravljenje centralnog registra pokretnih kulturnih dobara, trebalo bi da im posvete više pažnje jer barem bi, za početak, trebalo da se zna šta od umetničkih dela nastalih u 20. veku uopšte posedujemo, bez obzira da li su u posedu državnih ili privatnih firmi ili kolekcionara.
Vera Kondev
[objavljeno: 07/03/2008]
