Izvor: B92, 19.Dec.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veče zarzuele sa J. Jovanović
Beogradska filharmonija, 18. decembar
Autor teksta: Mirjana Stanojlović
Ove jeseni, beogradska muzička scena redovno priređuje koncerte u svojim najprestižnijim dvoranama sa raznovrsnim programom i odličnim izborom domaćih i svetskih izvođača. Tako su strasni ljubitelji klasične muzike i opere sinoć imali nesumljiv užitak da po prvi put u Beogradu čuju "zarzuelu"- tradicionalne španske pesme na koncertu održanom u dvorani Beogradske filharmonije. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Zarzuela je deo popularne muzičke kulture u gotovo svim zemljama španskog govornog područja. Spada u tradicionalni muzički žanr koji se često poredi sa bečkim operetama Johana Štrausa. Bitna razlika je u samom broju, jer je komponovano doslovce na hiljade zarzuela pesama. Njeni počeci datiraju još iz 17. veka kada su u Madridu, tačnije u parku El Prado glumci izvodili svoje komične predstave sa recitovanjem i pesmom koje je rado posećivao kralj Filip IV sa svojom svitom. Prva takva komična predstava koja je bila praćena muzikom nazvana je "zarzuela". Mada suština zarzuele ostaje do danas nepromenjena, njen stil se često menjao kroz vekove, stekavši vrhunac popularnosti u 19. veku. Osnovne teme kojima se bavi su bili i ostali romantika, politika a nekad i ne tako srećni događaji, ali uvek je po pravilu prožeta popularnim španskim humorom. Mada veoma prijatna za slušanje i prihvaćena od strane širokog auditorijuma , smatra se da je još uvek nedovoljno popularisana van zemlje porekla. Zarzuela espanola je za Španiju ono sto je Ofenbah za Pariz, opereta za Bec ili mjuzikl za Brodvej, bitan deo kulturnog nasleđa i identiteta sa dugom tradicijom koja do danas nije izgubila svoju privlačnost. Među najpoznatijim izvođačima zarzuele je Plasido Domingo, jedan od najvećih operskih pevača današnjice.
Do koje mere svaki Španac strasno doživljava i nosi u sebi ovu pesmu, dočarali su nam sinoć primadona Jadranka Jovanović, koja je sa svojom poznatom harizmom i šarmom, najpoznatije zarzuele izvela sa posebnim bravadom, i gost iz Španije tenor Ignasio Ensinas, koji je za ovo veče između ostalog odabrao i svima dobro poznatu "Granadu". Izvođači su se smenjivali na sceni uz klavirsku pratnju Nevene Živković, da bi za finale pripremili ono što publika najviše voli - duet. Naravno da je sledio i bis a veče je bilo upotpunjeno i povremenom konferansom Jadranke Jovanović, koja je po svom izboru "špansko veče" obogatila i pesmom Stanislava Biničkog "Cempres viti" koja je, kako smo saznali veoma impresionirala gosta iz Španije, i čije je izvođenje propraćeno snažnim aplauzom. Uživanje u slušanju prepoznatljivog koloraturnog mecosoprana Jadranke Jovanović i izvrsnom pevanju Ignasia Ensinasa u svakom pogledu je bio jedan lep umetnički događaj.
I na kraju, kako se u neposrednoj blizini Filharmonije nalazi Kolarčeva zadužbina, ne zaboravimo da se, počevši od 21. decembra četiri večeri zaredom, u ovom zdanju održava nesvakidašnji muzički događaj na kome će maestro Jovan Kolundžija izvesti celokupan opus Betovenovih sonata, što je jedinstven koncertni poduhvat koji do sada nije izveden na domaćoj muzičkoj sceni. Potpun muzički užitak za kraj godine.
