Izvor: Politika, 25.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Važno je biti prirodan
Sa dobitnikom nagrade "Aleksandar Lifka" o festivalima, domaćoj kinematografiji, herojima i ekranizaciji popularnih romana
Uz proslavljenog grčkog reditelja Tea Angelopulosa, ovogodišnji dobitnik nagrade "Aleksandar Lifka" za doprinos evropskom filmu je naš glumac Velimir Bata Živojinović. Njemu je ovo priznanje uručeno na otvaranju nedavno završenog palićkog Festivala evropskog filma.
Živojinovićeva karijera traje više od pet decenija tokom kojih je odigrao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više od 300 televizijskih i filmskih uloga. Mnoge su nezaboravne, a za one kultne osvojio je brojna priznanja kod nas i u svetu. "Bata je glumac plemenitog kova, simbol vremena i svedok domaćih lica, naravi i mentaliteta naroda kojem pripada, i to sve bez folklora i rustikalne retorike", piše kritika o Živojinoviću, koji ne želi da izdvoji najdražu uloga, ali zato iskreno priznaje da postoje filmovi u kojima je igrao, a nije ih gledao.
INTERVJU
Posle 50 godina igranja, da li se izdvaja nešto kao najvažnije u glumačkom zanatu?
– Postoje glumci koji igraju sebe, unose svoju prirodu u ulogu i postoje glumci koji prilagođavaju tekst sebi, a tu je velika razlika. Unositi sebe u lik, to je propast za glumca. Uvek sam se trudio da proniknem u suštinu teksta i da pronađem karakteristike lika. Najvažnije je biti prirodan, a to znači naći granicu i imati meru, što je još Ostrovski rekao. Prava umetnost je naći pravu meru. Trudio sam se da je nađem, da me publika shvati, i da pravim likove koji nose jasan život i karakter, dakle, da se prilagodim onome što je pisac napisao, da to prenesem, a da pritom budem prirodan.
Obeležili ste filmove o NOB-u ali i crni talas. Šta smatrate značajnijim, reprezentativnijim?
– Postojali su takozvani strip filmovi. Bilo je vreme kada su naši filmovi nosili nacionalno-ratni karakter i beležili istoriju. Oni su dobili epitet strip-filmova i veliku popularnost su doživeli u svetu. Prenosili su naše ratne teme, u njima su naši mladi prikazivani kao vrlo hrabri, kao što je Holivud imao vestern filmove i kauboje kao glavne heroje. Junaci iz naših ratnih filmova su bili jači od svega. Rat su vodili mladi, nisu svi bili tifusari. Bili su snažni, jaki momci koji su sve to izneli. I danas te filmove gleda ceo svet, da ne govorim o bivšem Sovjetskom Savezu ili Aziji. Ti filmovi su i najbolje prodavani i najviše gledani, imali su više gledalaca nego što ima ljudi na svetu.
Kakva su scenarija koja dobijate danas?
– Dobijam scenarija za koja postoji mogućnost da se realizuju. Uglavnom ih dobijem uoči snimanja, kada je sve spremno za realizaciju. Tada ne odlučujem ništa, već ih samo prihvatim. Snimaju se gluposti i na televiziji, a naša literarna baza je u našim piscima, koji se ne bave scenarijem, iako je to ozbiljna literarna grana. Na ljudima koji se bave filmom je da što više čitaju. Filmovi koji su snimljeni po romanima su među najboljima jer imaju najčvršće scenarije.
Apelujete da se srpska kinemamatografija vrati literaturi?
– Kada možemo da finansiramo razne gluposti, možemo i filmove po domaćim romanima. I u najnovijim romanima ima sjajnih priča. Pored nagrađivanih ima i odličnih romana koji nisu dobili nagrade. Treba ih otkriti, pažljivo pročitati i pronaći bliskost sa filmom, pa tek onda ekranizovati. Treba širiti vrednost romana, jer ona ne treba da ostane među koricama. Romane najviše popularišu film i televizija. Nije dovoljno reći da je neko dobio nagradu, jer je to kapital koji se sakuplja godinama. Ne pamtim da je neki nagrađeni roman kod nas ekranizovan u poslednje vreme. Selenićevo "Ubistvo s predumišljajem" mi se čini poslednjim.
Šangajska televizija želi da snimi seriju o liku Valtera, po kojem ste stekli popularnost u Kini. Da li ćete igrati u njoj?
– Želja Kineza je da to urade i ja ću im pomoći. Snimaće se i kod nas, pa su me zamolili da im pripremim sve što mogu. Enterijeri će biti snimani u Kini, a na meni je da im sredim sve oko autorskih prava i da im predložim izbor naših glumaca, jer ja neću igrati u toj seriji. Serija se snima u produkciji Šangajske televizije, oni žele da to snime i moram sve da im pripremim što pre, koliko ovih dana.
Nagradu "Aleksandar Lifka" primili ste na Festivalu evropskog filma u Paliću, jedinom srpskom letnjem festivalu međunarodnog karaktera. Imamo li dovoljno festivala?
– S obzirom na brojnost muzičkih, trebalo bi da ima više filmskih i pozorišnih festivala. Time bi pomogli sredini u kojoj živimo i narodu u Srbiji. Nikada nije dosta festivala. Imao sam njuh da osetim šta će se dešavati na našim prostorima. Znajući političke elemente u tadašnjoj SFRJ, znao sam da će doći do raspada zemlje. To je bilo jasno na osnovu razvoja situacije, jer su se republike postepeno ocepljivale. Pulski festival sam preneo i podelio po Srbiji – glumački festival u Nišu, festival scenarija u Vrnjačkoj Banji, a osnivač sam i festivala u Herceg-Novom, gde sam napravio "Malu Pulu". Taj festival je bio zamišljen tako da pokriva sve što je bilo u Puli.
Kako sada gledate na nekadašnji Festival filmske režije, a danas Hercegnovski festival na kojem će biti prikazivani samo srpski filmovi?
– I danas se održava Pulski festival, makar sa jednim hrvatskim filmom, pa onda vrte stare, jugoslovenske filmove. Najvažnije je da Hercegnovski festival, kako ste rekli da se danas zove, opstane. Srbija trenutno nema takav festival, pa je neophodno da se festival u Herceg novom održi.
Ima li poziva da se ponovo poklonite publici u Pulskoj areni?
– Ne. Dosta su emitovali moje ranije filmove u kojima sam igrao glavne uloge, a nema me na špicama ili sam čak kao zadnji naveden. To nešto govori.
Smeta li Vam to?
– Ne smeta mi. To je njihovo opredeljenje, njihova želja da me (ne) stiču. Kada publika pogleda film, ona zna da to što piše na špici nije tačno. Igrao sam u dosta hrvatskih filmova. Smatram da je "Breza" najbolji jugoslovenski film ikada snimljen, što je dokaz da filmove treba snimati po nacionalnoj literaturi, kao što rade mnogi u svetu, i Rusi i Amerikanci.
--------------------------------------------------------------------------
Srbiji nedostaje Lifka
– Svaka nagrada ima svoju vrednost i obeležje. Lifka je bio čovek koji je utro put filmu kod nas, koji je bio preteča svega, i zato je ta nagrada važna. On je shvatio šta će film značiti svetu, a danas u Srbiji nedostaje jedan Lifka, jer se film vidi samo na festivalima. Bioskopi su prazni, imaju malo posetilaca, a i ko će da ide u bioskop pored sjajnog filmskog programa na televiziji. Izgleda jedino maturanti, mladi ljubavnici, mada u bioskopima nema više one atmosfere kao nekada. Od 1.500 bioskopa uspeli smo da zatvorimo 1.400 i zato nam je potreban neki novi Aleksandar Lifka – ističe Živojinović koji uveliko snima seriju "Seljaci" Dragoslava Lazića.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 25.07.2006.]
