Izvor: TvojPortal.com, 10.Jun.2011, 19:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VAGRIČ BAHČANJAN -POSLEDNJI RUSKI FUTURISTA
VAGRIČ BAHČANJAN -POSLEDNJI RUSKI FUTURISTA
UKAZIVAO NA RASPRSLINE VASELJENSKOG APSURDA
Vagrič Bahčanjan, (1937, Harkov- 2009,Njujork) ,klasik soc –arta , konceptualist, pisac, verovatno jedan od najoštroumnijih ljudi svoga pokoljenja ,čije su angedote i aforzmi poput onog „Mi smo rođeni da bismo Kafku učinili mogućim „odavno postale deo narodnog stvaralaštva.Za njga je Sinjavski sasvim ispravno rekao da je poslednji futuirista . Po njemu se mogao izračunati >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << onaj duh revolucionarne epohe kojoj ni Amerkanci nisu mogli naškoditi.Očekovao je celog svog života da svet bude pravedniji, a ljudi časniji, pa je po tome ličio na junake iz proze Platonova .I njemu se desilo da ga sovjetska vlast nikad nije priznala za svog ocenivši ( ispravno ) da on samo glumi odanost .
Rođeni smo da bismo Kafku učinili mogućim
Vagrič Bahačanjan je sebe nazivao „umetnikom reči „ i to je bilo savim ozbiljno , kao uostalom što su to bile i sve njegove šale.Obično su ga smatrali slikarom, što je bilo samo delimičo tačno.Sa istom tom tačnošću bimo ga mogli nazivati i piscem, ili još bolje-poetom.Glavna , ali dalkeo od toga da bi bila i jedinna ,njegova osobina je sposobnost i sklonost da deluje na tuđjoj teritoriji.Bahačanjan je slikar koji ne slika i pisac koji ne piše.Još u mladosti je spoznao opasnot od hiperprodukcije u umetnosti , pa je akaze je smatrao svojim najvećim „pronalaskom“ .Od toga doba njegovo omiljeno , premda ne i jedino, ubojito stvralačko oružje je bio kolaž.Služio se tuđom slikom i tuđim rečima i menjajući im kontekst i poredak dosegao do tada nezabeležene oštre efekte čisto smešnih, ponekad duboko mislećih, uvek iznenadnih .On je izmislio sinkretičku umetničku formu u kojoj su se reč i slika slile u jednu celinu ,a iz njegovih eksperimenata sa pismom rađala se sveža poezija . Njegovi kolaži su bili sklepani po principu kalambura , sa osećajem da će se čim se pipnu ukazati rasprsline iz kojih dopiru zamrzline vaseljenskog apsurda. Kalambur je Bahčanjan shvatao kao srećan brak između sluajnosti i neminovnosti . Svojom jdnostavnošču i svedostupnošću njegovi kalamburi su bliski naivnoj umetnosti kojoj Vagrič ne prestaje da se divi.Oni su se, pisani i vizuelni, odlikovali magičnom moći da šire, menjaju, i zamenjuju originalne sastavne delove iz kojih je to delo sačinjeno. Efekatje postizao minimalnim premeštanjem i razmeštanjem realnih slika , stvrajuži tako neponovljivu potku apsurda.Bio je poklonik minimalizma :što je manje smislovnih promena, tim je više eksplozivnih potencijala .I njegov plakat na kome je umilni Iljič sa devojkom na rukama ispod kojeg je potpis „Vladimnir Nabokov Lolita „ postaje slika zemlje u kojoj se srećno sjedinili državni totalitarizam i društvena infantilnot.
Živeo na sadržaju u formi
Vagrič Bahčanjan je tvrdio da živi na sadržaju u formi.Forma je bila po pravlu tuđa, pozajmljena –on je prvi koji je počeo da primenjuje tehniku Marsela Dušana ( Marsel Ducham ) u ruskoj vizuelnoj umetnosti , čak i u književnosti . Da podsetimo :Marsel Dušan ( 1887-1968) je francuski i amerčki teoretičar umetnosti koji je bio na izvorima dadaizma i nadrealizma , jedan od najuticajnijih figura u umetnosti XX veka. Dušanovska tehnika je primenjena u zborniku „Stihovi raznih godina „ koju je sastavio Vagrič Banjanin sa izborom iz ruske poezije od „Moske“ do „Levog marša „ ili „Povest o tome kako su se posvađali Aleksandr Isaijevič i Ivan Denisovič „gde su u kanonskom Gogoljevom tekstu bile izmenjena samo imena likova. Preteča mnogih daleko srećnijih konceptualista u otadžbini , on nije napravio Bog zna kako blistavu karijeru na Zapadu : pokazalo se da njegov život na sadržaju u takvoj formi nije bio odveć sladak . Ali sudeći po izložbi koja je pre nekoliko godina održana pod nazivom „Pikaso SSSR-a“ sa socrealističkim platnima u koje su bila ubacivana podrugljivi modernistički citati , sačuvao je vernost Dušanvim zavetina , naučio se pameti, kako je sam voleo da se šali, da zahvaljujući „svim pravdama i nepravdama ne živi u laži „,
Kalambure otvarao smehom i punio filosofijom
Poznavaoci dela ovog avangardnog ruskog umetnika kalambura ističu da ih je on uvek otvarao smehom i punio filosofijom.Za njega je biti suvišan čovek značilo nastaniti se u slobodi, koju je Vagrič čuvao celog svog života , jer je, s tim su svi njegovi kritičari u potpunosti saglasni, on bio najprincipijelniji čovek u istoriji umetnosti.On je bio i rob i gospodar slobode . Pokoravajući se u potpunosti umentosti,on je za sebe ostavio „okućnicu „ slobode na kojoj je uživao „autonomiju „ zajdno sa svojom muzom-voljenom suprugom Irom, svesno i hrabro izabravši tešku ali slavnu sudbinu , sa privlegijom dopuštenom samo izabranim da rade uvek, ama baš uvek, smo ono što hoće.Nad njim nije bilo ni Politboro ni Papa!Samo je on smeo da u crvenom kutku zavoda Porešenj u Harkovu umesto Lenjinu sačini kolaž Džeksonu Polaku, i da priredi jedan od prvih performansa kad je radnicima u jdnom fabričkom pogonu podelio šuplje kante napunjene rastvorom rznih boja zahtevajući od ih da brzo i sa elanom „prošetaju“ po pogonu sve dotle dok pod nije postao vodoravna freska u avangardnom stilu.
I umro je kao što je baš hteo.
Fragmenti iz stvaralaštva Vagriča Bahčanjana
NEKROLOZI
Sa nekrolozima je povezan jdan od najomiljenijih metoda Vagričevog pisanja :napuniti gotove, okoštale forme novim sadržajima.Smisao je u tome da se šablon ne prevazilazi, nego, naprotiv , da se postane njegov koautor.Evo nekoliko njegovih nelrologa iz 1971. g.
Nekrolog broj 1.
21. janura 1924. g. umro je V.I . Lenjin, a njgovo delo još živi.
Nekolog broj 2.
Centralni komitet KP Sovjtskog Saveza , Prezidijum Vrhovnog Sovjeta, Akademija nauka SSSR-a s dubokim bolom u duši saopštavaju da se akademik Saharov Andrej Dmitrijevič oseća normalno i da nastavlja sa obavljanjem svojih aktivnsoti.
Nekrolog broj 5.
Prezidijum Vrhovnog Sovjeta SSSR-a s dubokom tugom saopštava da su juče posle duge i teške bolesti u 23 sata i 59 mimuta preminuli drugovi:Brežnjev, Kosigin, Podgorni, Černjenko, Andropov,Grečko i drugi članovi Politbiroa KP Sovjtskog Saveza .
Nekrolog broj 6.
Komitetr državne bezbednosti ( KGB) saopštava da je 12. septembra 1979. g. u 12 sati i 13 minuta u saobrćajnoj nesreći poginuo književnik N.
Nekrolog broj 7.
Tamo neki i tamo neki saopštavaju da je tamo negde i tamo negde ,u toliko i toliko sati, u toliko i toliko,umro taj i taj, taj i taj, u toj i toj godini života, u toj i toj, pa izražavamo saučešće tom i tom, tom i tom.
( U ovom „epskom“ delu koji podseća na rovačke kalambure Matije Bećkovića primetna je konceptualna obrada socartovskog materijala).
Aforimi i parole
Umetnost pripada narodu i zahteva žrtve
Sva vlast sonetima !
Sve četiri u vis-spašavjte Rusiju!
Fraze kojima je teško naći analoga u normaloj litearturi
Toaletni papir za slikanje
Infracrvene zastave
Pozlaćena sredina
Skraćenja radnog dana do nule
Oružje sa optičkom varkom
Biti u kursu dolara
Gnevom goreći Rajhstajg
U nebeskom telu nebeski duh
Tačka razmene materija
Gorke suze radosti
SOSrealizam
Dan otovrenh Amerika
Teorija i praksa relativiteta
Bog je stvorio čoveka od majmuna
Polni akt koji prelazi u krvični
Ako me pamet ne promeni, promeniće me žena
Rizkuje zagrobni život
Popio je s majčinim mlekom Edipov kompleks
Dovesti do apsurda nonsens
Ako Boga nema , kakav sam ja onda ateista ?
AZBUKA
Azbuka lenštine :A, B, V, G, D, Đ, itd.
Azbuka mucavca : A, B, B, B, B, B, B, B, B, B, B, B,...
Azbuka skeptika : A?B? V? G? D? Đ?..
ČOVEK
Ćovk je bio mlad, zdrav, jak, izdržljiv, vedar,bodar,energičan,aktivan, zanesen, vredan, sposoban, obrazovan, pametan,oštrouman, snalažljiv, plemenit, divan,dobar, prijatan,pošten, iskren, otvoren,skroman, produhovljen, solidan, muzikalan, štedljiv,nesebičan,požrtvovan,miran, komunikativan,gostoljubiv,galantan,darežljiv, slobodouman,vaspitan, čestit,ograničen, naivan,priglup,aljkav, neotesan,sitničav, dvoličan, ništavan,beznačajan, nakazan,zao,podao, plašljiv,nemilosrdan, podmukao, lukav,osvetoljubiv, star.
AUTOBIOGRAFIJA
Rodio sam se u Harkovu 21 godinu posle završetka Velike oktobarske revoluciji .
U školu sam pošao u godini kapitulacije fašističke Nemačke.
Zaposlio sam se uskoro posle Staljinve smrti.
Pozvan sam u redove Sovjetske armije 20 godina posle 1937.
Demobilisan sam u 90. godišnjici V. I.Lenjina .
Preselio sam se u Moskvu 6 godina pre smrti maršala Sovjetskg Saveza Semjona Mihaloviča Buđonija. ( Preveo :B.R.)
Branko Rakočević
rusijaLenjinvagrič bahčanjinruski futurista
