Izvor: Blic, 20.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uživanje u porno-smrti
Uživanje u porno-smrti
Izložbom fotografija 'Od Kine do Banata', beogradski umetnik Nikola Pilipović upravo se predstavio u bifeu 'Banat', dok je njegova supruga Marija Vauda tekstualno propratila ovu neobičnu 'kafansku' postavku.
Zašto u bifeu, a ne u galeriji?
U institucijama umetnost kontrolišu, pa se ona gubi...
Šta vas je podstaklo na iskorak?
Biti u centru žestoke periferije je samo po sebi izazov da se krene u projekat. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Šta podrazumevate pod periferijom?
-Zahvaćeni smo metastazama globalizacije, a mi smo tu na periferiji. Geografske odrednice od Kine do Banata, upućuju na to da je mišljenje prostorna kategorija, a ako preuzme prostor, preuzeće i vreme. Ustvari, želimo da prekinemo mitski govor...
Vi, zapravo, ne pristajete na rezon klonova, zar ne?
Da, ali ni na naredbe. Kad ti neko kaže: Tvoje je pravo da budeš različit to je već nametnuto. Ili, ko može da ti kaže: Budi slobodan!? U tim procesima, ličnost propada, i dolazi do pojave novog mita.
Kako se braniti od onih što naređuju?
Treba odstupiti od takvih, ili im se suprotstaviti, ili im dati do znanja da su prepoznati. Neko će pomisliti da je ova izložba stvar afekta...
A to je?
Ima tu i bunta i borbe, ali je najpreciznija reč uzmak. Pronašli smo prazno mesto za jezik, koji nije samo simboličan ili deskriptivan, već deluje. Svaki naš rad je jedna izjava. U malim sredinama, međutim, svaki jezik je politički jezik; nama je privatnost oduzeta...
Kakve su posledice vašeg 'secesionizma'?
Početak odvajanja je početak spajanja sa nekima koji žele takvu vrstu komunikacije. Ove fotografije imaju fon sentimenta prema ljudima. Kada je Roman Višnjak, pre Drugog svetskog rata, radio portrete u jevrejskim getima, umeo je da fotografijom sačuva nepatvorenu ljudsku sudbinu. Svesni smo te naše getoizirane stvarnosti i želimo da se ona ne zaboravi. Govorimo o sentimentu namerno, jer su emocije danas nepoželjne. Nepredvidljive su i ne može se njima manipulisati. S okidanjem tog snimka, hladi se događaj, i kao takav, postaje opšte mesto.
Da li je to razlog što objektiv privlači i one koji nisu fotografi?
Fotografija je intrigantna jer potvrđuje da je nešto bilo. Naravno da je uvek skandalozno biti emotivan, i zato se odabira medijum sa maksimalnim mogućnostima da se emocijama ne trguje.
Kažete da je fotografija jednaka hlađenju događaja, odnosno, događaj je već umro...
Fotografija konstatuje smrt događaja, a ljudi danas vole da gledaju smrt, naslađuju se najbizarnijim i najperverznijim prizorima. To važi za sve klase: uživanje u porno-smrti. Prethodno je pornografija bila u žiži vrhunskih zabava, sada je to: posmatranje smrti. Sentiment je već poslednji prestup. Onda možeš da budeš i lud, zavisi kako se kvalifikuje. Zato se nikada ne prekoračuje ta emocija, zbog toga se teatralizuje nešto, što ima nemerljiv energetski potencijal. S osećanjem, nestaće i seks, i onda ostaje da lebdimo u liftovima za nebo... LJUBICA JELISAVAC
