Izvor: Politika, 22.Avg.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvek nešto treba zabraniti
Povodom velike prašine oko zabrane prikazivanja filma „Klip” Maje Miloš u Rusiji, za „Izvestija” analizu napisao poznati politikolog Aleksandar Pavlov
Poznati ruski politikolog Aleksandar Pavlov napisao je za broj „Izvestija” od 22. avgusta autorski članak pod naslovom „Pornografija, nepristojnost i argumenti protiv cenzure”, koji posle opširno izvedene argumentovane elaboracije zaključuje: „Pri svome tome, dajte da budemo pošteni: `Klip` uopšte ne pripada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << onoj kategoriji filmova koji bi mogao biti zadržan ispod poda”…
Pavlov najpre konstatuje, da iako Ministarstvo kulture Ruske Federacije (RF) zvanično nije donelo rešenje o zabrani prikazivanja filma „Klip” (ili ga još nije dostavilo distributeru) u svakom slučaju je uskratio distributeru „Film bez granica” dozvolu za prikazivanje tog filma, što je praktično isto kao da je i oficijelno zabranjen. Analitičar se ipak nada da taj akt o zabrani neće biti napisan, a i zašto bi bilo kakve zabrane „Klipa”? Zbog psovki, upotrebe alkohola, narkotika, ili čak zbog neke tvrđe erotske scene u njemu? Po svemu tome to je jedan uobičajen film, sličan mnogim drugim koji se bez ikakve „frke” prikazuju u bioskopima. Ništa posebno analitičar „Izvestija” ne nalazi u „Klipu”, jer on je jedan od mnogih sličnih na repertoaru ruskih bioskopa. Nagrada na Roterdamskom festivalu ne bi trebalo da mu je neka posebna preporuka, pošto, kako primećuje Pavlov, to i nije neka od visoko rangiranih filmskih smotri.
„Uspeh ovog filma je pre svega što se o njemu mnogo piše” konstatuje analitičar. Za taj publicitet, po njegovom mišljenju, postoje valjani razlozi koje on vidi u nastojanju Srba da budu „glavni proizvođači sveobuhvatno šokirajućih i skandaloznih filmova”, navodeći pri tom da bi potkrepio ovu tezu delo Srđana Todorovića „Srpski film”, podsećajući da s njim 2010. godine, kad je proizveden, nije bilo sličnih problema. Istina, priznaje Pavlov, Todorovićev „Srpski film” nije imao sličnih neprilika, zato niko nikad nije nameravao da ga otkupi i prikaže, pošto je prepun najtežih, surovih scena najgore vrste, tim gore što, po rečima samog reditelja, film ima i politički smisao, zato što je Srbija htela samu sebe da siluje! Podsećajući čitaoce „Izvestija” da je film „Klip” mlade rediteljke Maje Miloš bez bilo kakvih osporavanja prikazan u okviru nedavno završenog Moskovskog međunarodnog filmskog festivala (MMKF), za razliku od „Srpskog filma”, koji po odluci direktora MMKF Kirila Razlogova, jer nije smeo da rizikuje, nije prikazan čak ni na tom festivalu.
Navodeći reči predsednika kompanije „Film bez granica” Sema Klebanova, da se Ministarstvo kulture poziva na „Zakon o zaštiti dece od informacija koje mogu naneti štetu njihovom zdravlju i razvoju, Pavlov podseća da decu ispod 18 godina na takve filmove ne puštaju, pa kakva se onda šteta može naneti zdravlju i razvoju dece filmom koji ona nisu gledala? Uz to, podseća i da u „Klipu”, u otvorenim scenama, snimaju stariji od 18 godina i da su seksualne scene simulirane.
Na osnovu iznetog činjeničnog stanja, politikolog Pavlov konstatuje da u filmu nema pornografije, „osim u prenesenom smislu”. On se inače, kako kaže, „zalaže da treba doneti zakon na osnovu kojeg bi svaki film koji vređa bilo čija estetska osećanja trebalo kvalifikovati kao pornografski i po mogućnosti ga zabraniti.
Aleksandar Pavlov u svojoj kolumni podseća na Irvinga Kristola, američkog publicistu i javnog radnika koji je, prešavši sa svojih levih ubeđenja u konzervativni tabor, još 1970. napisao svoju znamenitu studiju „Pornografija, nepristojnost i argumenti u korist cenzure”. Tu je sasvim jasno ukazao:pornografiju u krajnjem slučaju treba zabraniti, ali se mora voditi računa da ima i takvih koji bez nje ne mogu živeti.Dugo vremena su ti ljudi ulagali velike napore da bi se domogli najneophodnijeg „ispod poda”. I ukoliko je to neophodno, zaključuje Kristol, neka se muče, „ali se moramo pomiriti sa činjenicom da smo sve to vreme imali pornografiju, javno ili tajno”. Tu je Kristol mislio pre svega na literaturu, a kad je 1973. ova studija objavljena, američki „pornoroši” su tek ulazili u modu, a za neupućene jedno podsećanje: godine 1970. u Njujorku i drugim svetskim slobodnim gradovima bez ikakvih problema otvoreno su prikazivani i najtvrđi pornići!
Pri kraju svoje kolumne politikolog Aleksandar Pavlov, ističe kako se ovde ne radi o pornografiji nego o cenzuri i pri tom navodi jednu epizodu iz poznatog serijala „Južni park”, za koju kaže da predstavlja enciklopediju političkih i socijalnih problema. U toj epizodi, podseća Pavlov, jedan lik se uporno zalaže da sejedna, najvećim delom skandalozna serija TV šoua skine sa programa, mada on lično tu seriju nije nikad doživeo kao uvredljivu. Na pitanje zbog čega onda on, i pored toga, uporno insistira da se serija zabrani, taj lik iz „Južnog parka” odgovara otprilike ovako: neophodno je iz bilo kakvih razloga uvek nešto zabranjivati, kako bi se tu našli i drugi razlozi da se zabrani i sve ostalo, budući da jedino tako cenzura može opstati i podići svoju zastavu!
Nadovezujući se na ovu ideju iz serijala „Južni park”, Pavlov postavlja sledeće pitanje: „Jesmo li mi za to da se `Klip` ne prikazuju u bioskopima? Naravno – ne. Jer, ukoliko se pojedinim gledaocima film učini interesantnim, oni će svakako naći način da ga vide. Pri svemu tome, dajte da budemo pošteni: ’Klip’ ne pripada onoj vrsti filmova koji bi morao da se sakriva ispod poda.”
Branko Rakočević
objavljeno: 23.08.2012.
